Javljeno je pre nekoliko dana da će se još jednom iznova raditi dokument malo rogobatnog naziva – Prostorni plan područja posebne namene sliva akumulacija Gruža. On bi trebalo da bude normativni osnov, ili „nešto na papiruˮ, kao pokušaj da se jezero sa kog Kragujevac dobija vodu zaštitilo od zagađivača, a njih je baš-baš mnogo.
Možda će to sa Planom za Gružu „upalitiˮ kao treća sreća, jer se njegovo donošenje oteglo kao niz gladnih godina. Priča je bila aktuelna od marta 2022, kada je Vlada Srbije odlučila da se radi ovaj planski akt i rok za njegovu prvu radnu verziju bude godinu dana. Posao je poveren Ministarstvu za građevinarstvo, infrastrukturu i saobraćaj (resor Gorana Vesića), ali se u startu odocnilo, pa je nacrt Plana stavljen na takozvani javni uvid u avgustu 2023. i to u opštinama Knić, Gornji Milanovac, Čačak i Kragujevac, jer se na njihovim teritorijama prostire sliv jezera Gruža.
Tokom tog javnog uvida Plan nije dobio zeleno svetlo, nađene su mu razne manjkavosti, da bi posle više od godinu i po dana pala odluka – Jovo nanovo. To je skoro „reprizaˮ tumaranja iz 2011, kada je takođe pisan Plan istog imena i namene, ali pošto je i na njega bilo sijaset primedbi – stavljen je 2013. ad akta.
I ostaje nam nešto za „verovali ili neˮ: za Gružu i dan danas zvanično važi Plan posebne namene koji je usvojen 1976. godine, a tada je akumulacija za vodosnabdevanje bila samo u planovima (brana je građena od 1979. do 1981, punjenje jezera završeno 1983.).
Šta je otkrila suša
Da je i postojao Prostorni plan za sliv Gružanskog jezera, pitanje je koliko bi on bio delotvoran, s obzirom da je poznato koliko se pravna i urbanistička regulativa kod nas (ne) poštuje, pre svega od nadležnih za njegovo sprovođenje, a potom od stanovništva, čija je ekološka kultura na veoma niskom nivou.
Bahatost prema akumulaciji sa koje dobijamo vodu za piće kao na dlanu mogla je da se vidi do pre desetak dana, pre prošlonedeljnih kiša, kada je vodostaj jezera bio veoma nizak. Voda se povukla sa priobalja, teren se osušio, a šta je tamo moglo da se vidi najbolji svedoci su volonteri udruženja „Ekomarˮ koji su na Svetski dan voda organizovali skupljanje smeća i otpada u delu pored jezera koji je poznat po imenu Borići. Inače, to je veće stecište ribolovaca.
– Pošto se voda povukla, na tom mestu zatekli smo pravu deponiju smeća u više slojeva koje se tu godinama taložilo. Za sat vremena akcije na prostoru od oko 500 kvadratnih metara sakupili smo pedesetak onih velikih crnih vreća teškog i kabastog otpada, objašnjava dr Snežana Simić, profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta i jedna od osnivača ekološkog udruženja „Ekomarˮ.
Profesorka kaže da su u slojevima nagomilane flaše, i plastične i staklene, među kojima je najviše takozvanih „čokanjčićaˮ (verovatno, kada zabace udice, ribolovci uživaju u pijuckanju), tu su plastične kese i džakovi, razne konzerve, najviše onih u kojima je hrana za ribe koja služi kao mamac… Deponija otpada – u pravom smislu.
Dr Simić sa Instituta za biologiju i ekologiju, koja se naučno-istraživački, a i praktično, bavi algologijom, ekologijom i zaštitom voda, kaže da za jezero tipa Gružanskog nisu dobri ni niski vodostaji, ni kada se ono puni bujičkim dotocima njegovih pritoka.
– Pri niskom vodostaju najviše je ugrožen živi svet u jezeru, posebno ribe, a naročito je otežano njihovo mrešćenje u plićim delovima gde se voda povuče. Takođe, na tim isušenim delovima zadržavaju se ostaci biljaka i životinja koji kasnije ponovo dospevaju u vodu, ali kao organske materije, a one doprinose bujanju štetnih algi. Razvijaju se i takozane planktonske alge, koje nemaju prevelik uticaj na kvalitet vode, ali nisu ni dobre, objašnjava dr Simić.
Ona kaže da je nizak vodostaj jezera velikim delom posledica i klimatskih promena. Imali smo izuzetno toplo i sušno leto, tokom jeseni takođe je bilo malo padavina, a protekle zime skoro da nismo videli sneg. Na primer, ovogodišnji februar zvanično je od Republičkog hidrometeorološkog zavoda ocenjen kao ekstremno sušan, jer je količina padavina bila znatno manja od višegodišnjeg proseka.
Tako je sticajem klimatskih okolnosti otkriveno šta se sve od raznog otpada taloži u jezeru. Neke od tih materija su razgradive, pa se stvara i takozvana mikroplastika koja dospeva u organizme riba što je za njih veoma štetno. Takođe, u vodu se bacaju ostaci hrane, i one koje koriste ljudi i one koje upotrebljavaju ribolovci, kao i prljave konzerve sa svakojakim sastojcima, što je „odličnaˮ hrana za alge – ono od kojih se kada se namnože dolazi do „cvetanja jezeraˮ. To je znak da voda potencijalno može biti neupotrebljiva za preradu radi ljudske upotrebe.
Sve se slije u jezero
Kiše koje su padale prošle nedelje neznatno su podigle vodostaj akumulacije Gruža, jer da bi bilo više akumulirane vode posle dugog sušnog perioda, potrebno je mnogo više padavina. Dakle, vajda nije bogzna kakva, ali je bilo štete koja se može loše odraziti na budući kvalitet vode u jezeru. O čemu je reč? Reka Gruža sa pritokama i Boračka reka, koje najviše pune akumulaciju, su bujični vodotokovi, a kada bujice krenu one nose sve što se zatekne u rečnim koritima – pravo u jezero. Nažalost, naša ekološka bahatost je takva da ljudi u selima sve što im u kućama nije potrebno „bacaju u potokˮ. To je širok asortiman takozvanog komunalnog otpada koji bi trebalo da se odlaže na uređenim deponijama, sve do uginulih životinja, starih šporeta, pa i automobilskih školjki (na sreću njih voda često ne može da dogura do jezera).
Profesorka Snežana Simić posebno ističe loše posledice kada obilnije kiše spiraju zemljište uz jezero i reke pritoke koje se poljoprivredno obrađuje uz korišćenje raznih hemijskih sredstava, naročito pesticida i herbicida. Kada u vodu dospe sva ta „hemijaˮ, ono biva „zaraženoˮ fosfatima i nitratima koji i te kako pogodiju nastajanju procesa sa stručnim nazivom eutrofikacija, u prevodu – povećanje organske produkcije u ekostitemu što dovodi do „cvetanja algiˮ, naročito su štetne cijanobakterije. Kada one nabujaju narušava se kvalitet vode, često dolazi do uginuća riba, a može da ima imo vrlo ozbiljne posledice po zdravlje ljudi.
Inače, na snazi je Pravilnik o zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, a akumulacija Gruža je baš to, koji u priobalju jezera zabranjuje „upotrebu hemijskih đubriva, stajnjaka, pesticida, herbicida, insekticida…ˮ. Ali, „ko šišaˮ pravilnike, zakone, propise…
Još nešto loše dešava se kada dođu velike kiše, a to je izlivanje septičkih jama. Pošto još od formiranja jezera buja i neometana divlja gradnja tik uz njegovu obalu, neki vlasici hteli su da budu „finiˮ pa su otpadne i fekalne vode sproveli u jame. One su često obične rupe, iz njih kroz zemlju ove tekućine dospevaju u vodu, a kako se uglavnom ne prazne redovno – kad udari veća kiša, sav taj smrdljak preliva se ravno u jezero.
Sukob interesa Kragujevca i Knića
Otkad je iz akumulacije Gruža voda potekla kroz slavine Kragujevčana prošlo je pune 42 godine. Pošto je jezero svojevrstan živi organizam, i ono je sklono starenju, pa ima i svoj vek življenja. A pošto je naše jezero imalo težak i neuredan život, najviše zahvaljujući onima kojima treba da služi, ono je, nažalost, starije nego što godine govore. Ako se nastavi krajnje nemaran odnos prema njemu, ono bi uskoro moglo da bude i mrtvo. Ostalo bi samo jedna ogromna bara, čija voda uz svu preradu, ozoniranje, ubacivanje hemije – više neće moći da se koristi za ljudsku upotrebu. Zagađenje lako može da dođe do tog nivoa, a šta bi to značilo za grad Kragujevac – opasno je i zamišljati.
Logično je pitanje ko je za takav mogući scenario odgovoran? Odgovor je – faktički niko! Narodski rečeno – mnogo babica, kilavo dete. A te „babiceˮ su Republička agencija za zaštitu životne sredine, Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavodeˮ, Ministarstvo zdravlja. Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, Institut za javno zdravlje… Tu je i javno preduzeće „Vodovod i kanalizacijaˮ, ali ono upravlja samo branom i prerađuje i distribuira vodu, bez mogućnosti da utiče na zagađivače jezera.
Pošto je na Gruži dozvoljen i robolov, nadzor nad njim i praćenje stanja ribljeg fonda poveren je privatnoj firmi „Balkan eko timˮ iz Prijepolja (!). Oni organizuju i ribočuvarsku službu, a ona je kao u poslovici o kozi i kupusu.
Grad Kragujevac, kome je naviše stalo do očuvanja glavnog vodoizvorišta, nema ama baš nikakva ovlašćenja nad akumulacijom Gruža, može samo da šalje žalbe i slična pisma nadležnim organima u Beogradu, ali od toga nema nikakve vajde, evo već više decenija.
S druge strane, opština Knić, na čijoj se teritoriji nalazi celo jezero, upravlja građevinskim i poljoprivrednim zemljištem i izdaje građevinske dozvole, ali i kad tih dozvola nema – toleriše divlju gradnju po obodu jezera, gde ne bi smelo da bude nikakvih građevina. Ustvari, od samog formiranja akumulacije postoji otvoren sukob interesa između zvaničnih politika Kragujevca i Knića. Kragujevčani bi da jezero bude maksimalno ekološki zaštićeno, dok Knićani žele (a to i rade) da ga što više komercijalizuju kroz dovlačenje turista, ribolovaca, vikendaša, otvaranjem kafana i hotela itd.
Da budemo precizni, Knić je od početka bio protiv formiranja jezera na njihovoj teritoriji uz navođenje da im je akumulacija potopila više stotina hektara plodnog zemljišta. Kragujevac to nikada nije mogao da ospori, pa su kao kompenzacija svojevremeno tamo otvarani neki „Zastaviniˮ pogoni, ali sukob interesa nikada nije izglađen.
Gledanje u nebo
Da se vratimo na početak, na bezuspešno maratonsko pravljenje posebnog plana za zaštitu sliva akumulacije. Iako tog akta nema pa nema, postoji drugi koji su obavezujući, a to je već pominjani „Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanjaˮ. Ovaj dokument do detalja precizira kako se štiti jezero iz koga se dobija pijaća voda i to ponaosob za tri zone. Prva je zona neposredne sanitarne zaštite, druga je uža, a treća šira zona. Ukratko, kako su one definisane.
Prvu zonu čini pojas širok deset metara od jezera i u njemu ne sme ništa ni da se gradi, ni da se radi, pristup je dozvoljen samo licima zaposlenim u vodovodnom preduzeću. Dakle, zabranjen je prilaz motornih vozila, korišćenje plovila na motorni pogon, održavanje sportova na vodi, kupanje, napajanje stoke, uzgajanje ribe u komercijalne svrhe…
Druga zona sanitarne zaštite je pojas širine 500 metara oko jezera i u njemu je zabranjena gradnja bilo kakvih objekata, upotreba hemijskog i stajskog đubriva, upotreba pesticida, herbicida i insekticida, uzgajanje i ispaša stoke, izgradnja sportskih i ugostiteljskih objekata, formiranje novih grobalja…
Trećoj zoni praktično pripada ceo sliv akumulacije, a i za nju postoji čitav niz zabrana, ali zalud je to pominjati kad se ništa od pobrojanih zabrana za prve dve zone ne poštuje. Drugim rečima, sve što pravilnikom nije dozvoljeno, u praksi je prećutno dozvoljeno. Zato je jezero Gruža sve ugroženije ljudskim nemarom i neradom nadležnih institucija.
I šta sada radimo? Ništa, osim što gledamo u nebo. Dođu dugi sušni periodi, pa voda u Gruži padne na minimum i otkrije da je njegovo dno jedna velika deponija, a deponovana je ljudska bahatost prema prirodi. Ili, dođu velike kiše i bujice u jezero donesu sav otpad i đubre koje se taloži u reci Gruža, njenim pritokama i Boračkoj reci, otpadne vode, hemija sa njiva, fekalije iz septičkih jama… Zatim, opet gledajući u nebo, čekamo leto i ako je ono pretoplo – eto novog belaja. Visoka temperatura i sav nevaljatni sastav jezera idealna su kombinacija za bujanje štetnih algi, kada površina vode dobije crvenkastu boju i to je nagoveštaj da jezerska voda može da postane štetna za ljudsku upotrebu. Takvo stanje na Gruži je bilo u leto 2023. godine.
Ne znamo kakvi će biti april i maj. Za akumulaciju ne valja ni da su sušni, ni da su previše kišni. Zato molimo Boga da budu umereni, jer samo tako jezero može da preživi još jednu godinu – sa punom utrobom latentnih otvora.
Da li će nadležnima, ali i ribolovcima, turistima, vikendašima i meštanima vredi ponoviti zaključnu rečenicu iz Evropske povelje o vodi, koju je i Srbija prihvatila: „Slatkovodni resursi vode nisu neiscrpni. Neophodno ih je čuvati, kontrolisati i, ako je moguće, povećavati.ˮ
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA
Živi svet jezera Gruža
U Ekološko-informativnom centru Jezero Gruža povodom svetskog dana voda udruženje „Ekomarˮ otvorilo je izložbu „Živi svet jezera Gružaˮ. Reč je o fotografijama koje su nastale u okviru projekta „Fotolov vodenog sveta u službi naukeˮ koji je realizovan u saradnji sa Foto klubom „Objektivˮ. Cilj izložbe je da se predstavi bogat biljni i životinjski svet Gružanskog jezera, kao i da upozori na njegovo nekontrolisano zagađivanje koje dovodi do ugrožavanja ekosistema, a može da ugrozi i snabdevanje Kragujevca pijaćom vodom.
MEĐUNARODNA AKCIJA ZA EFIKASNO UPRAVLJANJE JEZERIMA
Učestvuju i istraživači iz Kragujevca
Cvetanje cijanobakterija u akumulacijama nije samo problem jezera Gruža. Ova sve češća pojava u slatkovodnim ekosistemima ugrožava kvalitet vode širom sveta. Osim ekoloških efekata i uticaja na zdravlje ljudi, cvetanje cijanobakterija dovodi i do značajnih ekonomskih gubitaka, kako na lokalnom, tako i nacionalnom nivou. Rešavanje problema iziskuje razmenu znanja i saradnju naučnika, upravljača i korisnika akumulacija.
Krajem 2024. godine počela je značajna međunarodna COST akcija pod nazivom Efikasno upravljanje jezerom: Smanjene cijanobakterija akcijama u slivnom području. U akciju je uključeno 167 istraživača (biologa, inženjera zaštite životne sredine, hemičara, informatičara) iz 19 evropskih zemalja, kao i istraživača iz Izraela, SAD-a, Kanade, Novog Zelanda i Australije.
U ovu akciju uključeni su i istraživači iz Srbije sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, iz Instituta Milan Jovanović Batut, kao i tri istraživača sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu. Uz prof. dr Snežane Simić, koja je i član Upravnog odbora ove COST akcije, učestvuju i dr Nevena Đorđević, docent i Aleksandra Rakonjac, student doktorskih studija PMF-a u Kragujevcu. Cilj akcije je da se podigne svest upravljača, korisnika i građana o uzrocima i posledicama cvetanja, kao i načinima upravljanja akumulacijama u slučaju cvetanja cijanobakterija.
Piše: Miroslav Jovanović
