Zoran i Nikola Čamparević godinama su među predvodnicima knićanske opozicije i doživljavali su razne napade od vlasti, ali u skupštinskoj sali. Sada su napadnuti tamo gde je najosetljivije, lokalna vlast je udarila na njihov posao, prihode, egzistenciju, što je posebno teško ako se zna da njihove dve porodice imaju petoro male dece.
Ono što je vlast SNS-a u Kniću uradila njima zapravo je proterivanje iz ovog mesta, jer su morali sa sruše lokale za koje imaju privremenu dozvolu, gde su držali ribarnicu i prodavnicu kućne hemije. Isti postupak doživela je i porodica Jasne Vemić, koja je držala kafanu pored braće Čamparević i važi za opozicionu ličnost.
Posle 23 godine rada sa ribarnicom ovi rođeni Knićani dobili su nalog da uklone privremene objekte kako bi se prostor priveo nameni i ovde bila izgrađena nova autobuska stanica. Ovome ne bi imalo šta da se prigovori jer braća su znala da su to privremeni lokali i da moraju da ih uklone jednog dana. Ali, problem je što gradnja nove stanice nije ni blizu. Projektna dokumentacija nije završena, a u lokalnom budžetu nije predviđen ni dinar da se ove godine nešto radi.
Različiti aršini
Nikola Čamparević kaže da je zatražio da vlasti sačekaju sa rušenjem dok ne završe projektno-tehničku dokumentaciju, dok ne obezbede investitora i uvedu ga u posed i dok ne dobiju dozvolu za izgradnju.
– Rekao sam predsedniku opštine da nam ostavi rok da radimo kada sve to bude završeno, a mi ćemo mesec dana pre tog roka sami porušiti lokale i povući se. Nije prihvatio. Kao odbornik i šef odborničke grupe „Srbija protiv nasilja” imam uvid u sve papire i znam da je urađen projekat za stanicu i prateće lokale, ali kompletna tehnička dokumentacije nije završena, nije ni pipnuta od prošle godine. Takođe, znamo da opština nema ni dinara za ovu gradnju. Ali, Srećko Ilić, predsednik opštine je tako prelomio, kaže Nikola Čamparević.
Pošto pritisci da napuste lokaciju traju već više od godinu dana, u poslednje vreme su platili i jednu kaznu zbog prekoračenja roka, a nedavno dobili nalog da sami poruše lokale, inače će Opština angažovati firme iz Beograda, pa će rušenje opet oni morati da plate. Nikola i brat Zoran, koji je bio kandidat za poslanika SSP-a na prošlim izborima, seli su i razmislili. Odlučuli su da sami poruše lokale i angažovali tri firme. Sve je završeno za dva dana, a vlasnici bagera nisu hteli da naplate rad, čak ni gorivo. Ovo je ostavilo izuzetno jak utisak na Čampareviće, jer su videli da su se i građevinci solidarisali sa njima. Ta moralna podrška mnogo im je značila.
Nikola kaže da ne važe isti aršini za sve i da je gradska vlast za one privatnike koji su ranije morali da izmeste privremene objekte našla alternativne lokale, kako bi nastavili rad, što je dobro i za preduzetnike i za grad. Za Čampareviće ovo pravilo ne važi. Pokazali su im papir gde piše da nisu dužni da im ponude alternativni lokal.
– Kada se radio put jednu frizerku su raselili i obezbedili joj drugu lokaciju, kafedžiji koji je imao privremeni lokal uz preduzeće „Komunalac”, dali su drugi lokal lovaca, knjižari u centru dali su opštinski lokal, a samo nama i Vemićima napisali da nemaju nikakvu obavezu, kaže Nikola.
Stanica nepotrebna
Osnovno je pitanje da li je Kniću uopšte potrebna autobuska stanica imajući u vidu da na području Opštine ne postoji javni prevoz, a autobusi na regionalnim linijama prolaze kroz varoš nekoliko puta dnevno. Nikola Čamparević kaže da grad može da reši problem javnog prevoza na dva načina – ili osnivanjem javnog preduzeća, što je neodrživo sa ovakvim budžetom, ili kroz javno-privatno partnerstvo, zašta bi vlast teško našla partnera koji bi imao svoj interes.
Razlog je, po Čampareviću, što Opština ima 36 sela sa 10.000 stanovnika, što je malo da bi se isplatilo. Zapravo, kako dodaje, zvanično varoš ima 11.142 stanovnika ali je broj nerealan, jer je dosta onih koji žive u Kragujevcu, a ovde rade i fiktivno su prijavljeni da bi naplatili troškove prevoza.
On podseća da je pre pet godina Aleksandar Vučić posetio osnovnu školu u Kniću i obećao izgradnju sportske hale, što je prioritet broj jedan u varoši, ali od toga nije bilo ništa.
– Kad se državi ne isplati da ulaže u Knić, jer se osipa broj stanovnika, šta tek reći za privatnike, smatra Nikola.
On podseća da su nove investicije u ovom mestu na dugom štapu, a da se on kao šef odborničke grupe zalaže da ih bude i da se, kao potpisnik svečane zakletve, obavezao da će se boriti za privredni razvoj opštine. Radovao bi se, kaže, svakom novom radnom mestu, ali činjenice govore da se pored njegovog i lokala njegovog brata, kao i Vemića, zatvaraju još tri privatne radnje i to butik, diskont pića i prodavnica jeftine robe.
S druge strane, napominje Nikola, ta stanica bi u jednom trenutku trebalo da posluži kao parking prostor za „Moto boem” iz Negotina koja obavlja javni prevoz đaka u opštini, iz seoskih naselja do Knića. Oni krše pravila bezbednosti jer vozila parkiraju vozači kod svojih kuća, što ne bi smeli, tvrdi odbornik.
I u takvoj sredini gde se gase radnje vrh Opštine je odlučio da tri porodice ostavi bez prihoda, što za braću Čamparević znači proterivanje iz rodnog mesta, jer nemaju drugi posao. Dalibor Jekić, predsednik Izvršnog odbora SSP i narodni poslanik, kaže da se ovde radi o klasičnom političkom revanšizmu i da je Srećko Ilić, predsednik Opštine, ovo uradio kako bi uklonio Čampareviće iz ove sredine.
– Da nije tako Opština bi dozvolila ovim ljudima da rade dok se ne bude tačno znalo kada će početi izgradnja autobuske stanice, kaže Jekić.
Imajući u vidu veliki pad broja stanovnika između dva popisa Srećko Ilić, umesto da gleda kako da zadrži ljude i stvori uslove za otvaranje novih radnih mesta, radi potpuno suprotno, tera ljude iz mesta.
– Očigledno da su Čamparevići mnogo smetali jer je Nikola aktivni opozicioni političar, a Zoran kandidat za poslanika i ovo je poruka da će svako tako da prođe ako pravi galamu i buku protiv SNS vlasti, kaže Jekić.
On poručuje da će svakog meseca da pita predsednika Opštine dokle se stiglo sa izgradnjom autobuske stanice. Za to vreme braća Čamparević privode kraju selidbu u Kragujevac. Nikola se preselio u kuću u Stanovu koju je kupio za decu kada budu stasala za srednju školu ili studije, a brat Zoran je smeštaj našao u drugom delu grada. Četvoro dece, po dvoje od oba brata, su osnovci i moraće da se prebace u druge škole, dok je najstariji, Zoranov sin Dušan, kao đak generacije knićanske Osnovne škole, upisao Tehničku u Kragujevcu. Ovaj prelazak ne pada lako, a Zoran i njegova supruga su pored svih stresova narušenog zdravlja. Nikola objašnjava da su oni kao porodica vezani za Knić i da su tamo proveli ceo dosadašnji život, na imanju predaka, dok su njihovi grobovi na lokalnom groblju od 1875. godine. On dodaje da nikad nije planirao da se bilo gde seli odavde.
Za početak, kaže, on i brat verovatno će se negde zaposliti, dok se ne stabilizuju, a potom pokušati da se vrate u preduzetničke vode i otvore neki posao.
Događaj iz Knića izazvao je veliku pažnju širom zemlje, jer nije zabeleženo da se vlast na ovakav način obračunava sa opozicionarima. Opštinu je posetio vrh Stranke slobode i pravde i obišao ruševine gde su nekada bili lokali koji su morali da budu porušeni. Među posetiocima su bili Dragan Đilas i Marinika Tepić, a Đilas je poručio da se ovde, naravno, radi o politici, jer da nije tako ljude bi pustili da rade dok se ne stvore uslovi za iztrdanju stanice, a potom im obezbedili druge lokale da u njima nastave rad.
Piše: Miloš Pantić
