Na prestižnom festivalu narodne muzike „Ilidžaˮ u Sarajevu u takmičarskom delu programa ovog leta biće izvedena pesma „Slavuj pjeva iznad Sarajevaˮ kragujevačkog muzičara Nenada Milanovića, koji je ovdašnjoj raji poznatiji po nadimku Pegi.
E, Pegi je koautor teksta (sa Markom S. Markovićem), kompozitor i aranžer pesme, a ovo je prvi put da se jedan Kragujevčanin autoriski pojavljuje na festivalu koji već 61 godinu neguje i promoviše pesme koje jesu novokomponovane, ali su uglavnom pravljene u stilu sevdalinki.
– I sada je, kao i ranijih godina, bila velika konkurencija, ali moja pesma je od osamdeset i više izabrana među petnaest koje će se takmičiti za nagrade. Organizatori su odlučili da pesmu otpeva poznati sarajevski pevač Jasmin Burek i nadam se dobrom plasmanu, kaže u razgovoru za „Kragujevačkeˮ Pegi.
On je uz sve potrebno za konkurisanje za „Ilidžuˮ poslao i jedan audio-vizuleni snimak pesme koju izvodi njegov Veliki narodni orkestar i ovdašnji pevač, a muzika je „pokrivenaˮ starim crno-belim snimkom na kome harmoniku svira Jovica Petković, čuveni kompozitor i muzičar rodom iz Smedereva, ali je najveći deo svoje umetničke karijere proveo u Sarajevu. Pegi kaže da su ovim snimkom organizatori u Sarajevu bili baš odševljeni.
Takmičarski deo „Ilidžeˮ ove godine biće 25. avgusta, Pegi će biti prisutan na festivalu i nada se da će sevdalinka šumadijskog autora biti dobro prihvaćena od publike i stručnog žirija.
Internacionalni romski festival
Nenad Milanović prisutan je na domaćoj muzičkoj sceni već oko četrdeset godina, a od 1991. ima svoj Veliki narodni orkestar koji traje u kontinuitetu. Posebno je posvećen staroj dobroj muzici, onoj koju zovemo izvornom ili etno, a poslednjih godina najviše je zaokupljen romskim pesmama.
– Na svetski Dan Roma, 8. aprila 2022. godine, pozvan sam da u Skupštini grada sa orkestrom i interpretatorima izvedem kraći program posvećen ovoj etničkoj grupi. Ta priredba naišla je na odličan prijem, a mene je posebno impresioniralo to što sam na zgradi „gradske kućeˮ, pored srpske i zastave grada, video i romsku zastavu. Tada sam rešio da počnem da istražujem tu muziku i da je izvodim sa svojim orkestrom na koliko je god moguće originalan način, objašnjava Pegi.
Kaže da to nije bio ni malo lak posao, a poseban problem bio je što ne postoje notni zapisi pesama. Preslušavao je sačuvane snimke, zapisivao ih, pravio aranžmane…
– Do sada sam obradio tridesetak pesama koje su svojevremeno izvodili Gordana Jovanović, Šaban Barjamović, duet Đurić-Runjajić, Esma Redžepova, orkestar „Romalenˮ i drugi. To su pesme Roma iz Srbije i Makedonije, ali i iz Turske i Rumunije, a sada tragom za onima iz Francuske i Španije. Naravno, sve su na romskom jeziku, a da bi u našem izvođenju bile jezički precizne, angažovali smo profesorsku Mariju Aleksandrović, koja je bila doktor romskog jezika. Nažalost, preminula je ove godine, 8. aprila, baš na Dan Roma, priča Pegi.
Ovaj istraživački rad dobio je i praktičnu potvrdu. Prvi koncert sa isključivo romskom muzikom upriličen je u sali stare Skupštine u Kragujevcu uz učešće Pegijevog Velikog narodnog orkestra, vokalnih izvođača, hora i pratećih vokala. Ovaj nastup naišao je na izvanredan prijem, što je Nenadu Milanoviću dalo novi podstrek.
Osmislio je Romski internacionalni festival, a pokroviteljstva se prihvatio grad Kragujevac.
Prošle godine, 5. novembra, na Međunarodni dan romskog jezika, u Knjaževsko-srpskom teatru održan je prvi internacionalni muzički festival. Organizator i producent ove manifestacije upravo je bio Nenad Milanović Pegi, a u programu je učestvovao i njegov orkestar sa horom i Kulturno-umetničkim društvom „Dukatiˮ.
Na festivalu je nastupilo oko 50 izvođača, među njima i čuveni sastav „Ođilaˮ, operski pevači Nataša Tasić Knežević, Danica Spasojević, Vojislav Spasić, vokalni solisti Olivera Marković i Aleksandra Veljković, čuveni akademski umetnici „Danijelˮ (harmonika), Darko Piler (violina), Gipsi Paganini bend, Pilerovi – muzički sastav koji je počeo uličnim svirkama u Knez Mihailovoj u Beogradu, a sada žive i uspešno nastupaju u Beču.
Festival je bio izuzetno posećen, publika zadovoljna, a najviše ocene dobio je i od prisutnih muzičkih stručnjaka – predavača sa Bečkog konzervatorijuma, etnomuzikologa, profesora, solo i operskih pevača, istaknutih muzičara koji neguju romski melos.
Posle prvog uspešnog internacionalnog festivala, u pripremi je i drugi, koji će se opet održati 5. novembra u Kragujevcu. Pegi kaže da se trude da ova priredba okupi još više umetnika iz sveta kojima je u fokusu romska muzika, da se održi visok kvalitet i da festival postane tradicionalan. Cilj je da se napravi nova „kragujevačka pričaˮ.
Sa vrhunskim umetnicima
Kada su „iskopaliˮ brojne stare romske pesme i navežbali ih do perfekcije, usledili su novi nastupi Nenada Milanovića Pegija i njegovog orkestra. Izdvojili bismo dva impresivna koncerta povodom Svetskog dana Roma ove godine, 7. i 8. aprila, prvi je bio u Skoplju, drugi u kragujevačkom teatru.
– U Skoplju smo nastupili u dvorani Nacionalne opere i baleta pred punom salom, bilo je preko 900 ljudi, a u publici su bili i mnoge ugledne zvanice iz Amerike, Grčke, Turske, predstavnici nekih ambasada. Makedonska publika je divna. Kad smo izvodili neke pesme, cela dvorana je bila na nogama, neki su igrali, neki plakali, smejali se, aplaudirali, priča Pegi.
Odmah sutradan, 8. aprila, imali su koncert u kragujevačkom pozorištu. Kažu, opet je sve bilo u savršenom redu, puna dvorana, publika je ovacijama pozdravljala izvođače i koncert je trajao znatno duže nego što je bilo predviđeno – do kasno u noć.
Međutim, nastupi Pegija, njegovog orkerstra, pevača, hora i pratećih vokala nije samo muzički program, već ima širi scenski koncept. Između pesama se govore prigodni stihovi ili prozna štiva o Romima, na primer poezija i zbirke „Garavi sokakˮ čuvenog Miroslava Mike Antića, kao i zanimljivosti iz života i duge istorije romske populacije. Dakle, reč je o dobro osmišljenom umetničkom programu.
Učesnici ovog koncerta bili su glavni vokali Đorđe Veselinović, Sanja Čukanović, Anđela Stojanović, zatim operska pevačica Danica Spasojević i Anđela Ninković, studentkinja solo pevanja, a hor su činili Olivera Mijatović, Jelena Antonijević, Mina Vasković Jovanović, Marija Radovanović, Jana Jeftić i Miroslav Simović.
Veliki narodni orkestar bio je u sastavu: Dejan Obradović, Iva Paunović, Stevan Prodanović, Branislav Jovanović i Aleksandra Vasić (violine), Mina Atanasijević (viola), Milica Ristić (violončelo), Tijana Bojović (flauta), Trajče Malinov (klarinet i saksofon), Zoran Tasić (gitara i vokal) i Nenad Milanović Pegi, harmonika i šef orkestra.
Pegi ne zaboravlja da podseti na još neke priznate muzičare koji su bili članovi njegovog orkestra. To su Marko Lazović, Slobodan Božić, Milaško Pantelić, Zvonko Gajić, pokojni Milorad Radojković, Momčilo Aksentijević, Milenko Ivanović Crni, Zoran Mijailović i drugi.
Nebrojeno humanitarnih koncerata
Sa programom romske muzike Nenad Milanović već je imao desetak nastupa, a u planu su i novi. U decembru, na Dan prava manjinskih zajednica, predstaviće se u beogradskoj Palati pravde, pregovora o koncertu u Sloveniji i nastup u sarajevskoj kući sevdaha.
A ono što je obeležilo celu Pegijevu umetničku karijeru jesu učešća na humanitarnim koncertima. Sa svojim orkestrom bio je na više od 400 priredbi sa kojih je sav prihod išao za pomoć lečenju obolele dece, za razne nevoljnike, za pojedince i porodice koji nisu mogli sami da se izbore sa svojim nevoljama.
– Poslednjih godina na humanitarnim koncertima najčešće sam bio i organizator ovih dobrotvornih priredbi. Mnogo smo radili u vreme korone, kada smo često nastupali sa maskama preko lica. U to vreme imali smo tridesetak humanitarnim manifestacija, ističe Pegi.
Kao skroman i nenametljiv čovek, on ne naglašava da su njegov humanitarni rad mnogi prepoznali, pa je od mnoštva pojedinaca i organizacija predložen za Đurđevdansku nagradu. I dobio je ovo najviše priznanje grada 2022. godine.
Pegi je u svom orkestru ili u javnim nastupima, osim iskusnih i dokazanih umetnika, angažovao i brojne mlade muzičare, najviše onih sa Filološko-umetničkog fakulteta, grupe za muziku. Time je doprinosio, a i sada to čini, da studenti imaju izvanredne „praktične vežbeˮ, da teorijsko znanje usavrše u praksi, a od Pegija i njegovih „starih vukovaˮ stvarno imaju šta da nauče.
Ipak, najveći ponos Nenada Milanovića su trojica njegovih sinova, a svi su krenuli očevim muzičkim putem. Predrag i Marko sviraju harmoniku, imaju i muzičko obrazovanje, Bojan se opredelio za violinu, a violina je i instrument snaje Aleksandre, koja je deo Velikog narodnog orkestra. Uostalom, i Pegi se muzikom „zarazioˮ od oca Milovana, poznatog harmonikaša, a i deda Radovan je „udaraoˮ po kontrabasu. Dakle, muzika im je u genima – slobodni smo reći – urođeni muzički talenat. Rad je, naravno, kruna svega.
TEKST PESME ZA FESTIVAL „ILIDŽA 2025ˮ
Slavuj pjeva na sred Sarajeva
1
Sabah zora rudi
Baščaršiju budi
Slavuj pjesmu pjeva
Na sred Sarajeva
Zamirisa behar s grana
Biser trava rosna
Pod Igmanom đul miriše
Gdje izvire Bosna
Aaa, nek se pjesma pjeva
Aaa, nasred Sarajeva
2
Kad kroz bašću prođem
Dragoj ja da dođem
Još pre zore rane
Bulbul pjeva s grane
Kad se sjetim ašikluka
Dušu čežnja mori
Kroz mahale Sarajeva
Miljacka žubori
Aaa, nek se pjesma pjeva
Aaa, nasred Sarajeva
3
Sevdah dušu mori
Pendžer mi otvori
Da ti ljubim usta
Moja željo pusta
Zeman dođe, zeman prođe
Sve zaborav posta
Od ljubavi i sevdaha
Samo pjesma osta
Aaa, nek se pjesma pjeva
Aaa, nasred Sarajeva
(Tekst: Nenad Milanović Pegi i Marko S. Marković)
CRTICE IZ BIOGRAFIJE
Kako sam prebrodio zabranu sviranja
Svojevremeno je Nenad Milanović Pegi za portal „Australija Srbijaˮ govorio o svojim muzičkim počecima. Rođen je u Kagujevcu 1966. od majke Zlate i oca Milovana, koji je važio za jednog od najboljih harmonikaša u Šumadiji, inače je poreklom iz sela Leskovac kod Knića.
– Od oca sam nasledio ljubav prema harmonici, ali kao detetu bilo mi je zabranjeno da sviram, čak i da prilazim harmonici. Tako je htela moja majka, valjda joj je bio dovoljan jedan „sviračˮ u kući, ali moj otac je imao đake koje je podučavao, a ja sam sve slušao i upijao svaki ton i svaki trenutak koristio da izvedem ono što sam čuo. Jednom su moji roditelji izašli da prošetaju i čim su odmakli od kuće ja sam uzeo harmoniku da vežbam. Međutim, majka je nešto zaboravila i vratila se, a ja sam se tada zaledio od straha. Čula je zvuk i pitala – ko to svira harmoniku. Pošto sam bio sam u sobi, morao sam da priznam da sam ja svirao. Onda je majka izgovorila reči koje sam zauvek zapamtio: „Ako možeš da sviraš dobro, ti sviraj, ako ne možeš – onda nemoj.ˮ. Od tada sam mogao da vežbam kad god poželim, ispričao je Pegi.
Već sa 15 godina dobio je priliku da uradi trajni snimak za Radio Beograd, bila je to pesma „San zaspalaˮ i taj snimak dugo je emitovan u radijskoj emisiji na prvom programu koja je išla svakog dana od 18 sati.
U toku gimnazijskog školovanja i studiranja na Pravnom fakultetu Pegi je uporno vežbao i već tada aktivno nastupao. Prva dva snimka autorskih numera i prvu ploču u kojoj je sam nastupao kao harmonikaš uradio je u Zagrebu 1989. godine. Aktivno snimanje krenulo je 1994. u studiju „Audio dizajnˮ u Kragujevcu, gde je nastao autorski CD „Za svakog po neštoˮ. Bila su to narodna kola, a od tada do danas snimio je više od 300 kompozicija. Od 1991. ima i svoj Veliki narodni orkestar.
Kao harmonikaš, tekstopisac, kompozitor i aranžer sarađivao je sa mnogim poznatim pevačima, od kojih pominje samo neke: Jordan Nikolić, Staniša Stošić, Čeda Marković, Danka Stoiljković, Nedeljko Bilkić, Lepa Lukić, Vera Nešić, Ana Bekuta, Šaban Šaulić, DŽej…
Pegijinu pesmu „Šumadijsko koloˮ prvo su snimili Dušica Jovanović i Miroslav Simović, a kasnije su je presnimili Snežana Đurišić i Radiša Urošević. Inače, njegova pesma „Đurđijaˮ bila je dvostruki pobednik Zlatiborskog festivala, „Zulum cajkaˮ je dvostruki pobednik festivala u Vrnjačkoj Banji, na Kragujevačkom festivalu dobio je prvu nagradu publike za pesmu „Stara srpska prestonicaˮ, pobeđivala je „Lijepa Tuzlankaˮ, „Hvalila se cura kraj Moraveˮ…
Za umetnički rad Pegi je dobio više priznanja i nagrada. To su, između ostalih, „Majstorsko pismoˮ, „Dobrodarjeˮ, Povelja za građanske zasluge, „Davidova harfaˮ, Srebrna plaketa Saveza slepih Srbije za 20 godina rada i saradnje, Zlatna harmonika Jugoslavije, sertifikat korepetitora za narodnu i etno muziku, Đurđevdanska nagrada grada Kragujevca.
Piše: Miroslav Jovanović
