Veliki skok investicija za skoro milijardu dinara govori nam da se gradska vlast sprema za izbore u idućoj godini, a udvostručeno ulaganje u asfaltiranje ulica, kao proverenu šifru za što više glasova, na to dodatno upućuje
Za narednu godinu gradski budžet Kragujevca odaje utisak kao da je lokalna vlast namerno zavrtala slavinu i delila asfalt na „kašičicu”, a sada je izgleda dočekala da sve to namiri posipajući nas asfaltom i šakom i kapom, da fascinira građane. Iskusniji znaju da se to događa kada dođe izborna godina, da se odobrovolje glasači, pa se asfalt čuva u neizbornim godinama da bi se zablistalo kada dođe glasanje.
Posmatrajući na taj način nama će iduća godina da bude izborna, jer će toliko da se utroši u izgradnju novih ulica, plus održavanje mreže i na to još 220 miliona dinara za razvoj vodovodne i kanalizacione mreže. Budžet prema Nacrtu, koji treba da bude izglasan 28. novembra, biće 14,1 milijardu dinara, što je povećanje od 14 odsto od ovogodišnjeg, odnosno za 1,69 milijardi dinara, ili osam posto veći od rebalansa.
Povećanje je nastalo od većih poreza na zarade i na imovinu, kao rezultat novog zapošljavanja u „Fijat Stelantisu”. Od ukupnog iznosa za investicije je predviđeno tri milijarde dinara, od čega za osnovna sredstva, a to su zgrade i građevinski objekti, 2,8 milijarde, ili milijardu dinara više nego ove godine, što je 20 posto od budžeta, ili najveći procenat u poslednje četiri godine i skoro duplo povećanje od, na primer, 2024. godine.
Pokušaj vraćanja rejtinga
Kada se pređe na konkretan plan investicija, vidimo da je za izgradnju novih ulica planirano 477,43 miliona dinara za narednu godinu, a da se projekat provlači na nekoliko godina sa ukupno 1,46 milijardi dinara. To je ujedno drugo najveće investiciono ulaganje iz budžeta naredne godine.
Prema podacima Obrada Turkovića, odbornika SSP-a, grad je iz ovogodišnjeg budžeta utrošio na asfaltiranje 220 miliona dinara, zaključno sa oktobrom i ako do kraja godine potroši još 100 to je 300 miliona. Tako će povećanje za ovu godinu biti oko 150 miliona za asfaltiranje, odnosno izgradnju novih ulica.
Plus, kao posebna investicija je izdvojena izgradnja Ulice Vladimira Rolovića koja se nastavlja na Belodrimsku, sve do Ulice grada Karare, u šta će se utrošiti 136 miliona dinara. Ako bismo to sabrali imali bismo ukupno oko 600 miliona za izgradnju ulica, što je vrlo ambiciozan plan i trostruko uvećanje u odnosu na potrošeno u ovoj godini.
Po Turkoviću, odbornicima ove stranke se čini da ovi podaci najavljuju izbornu godinu, a ovakav budžet se pravi da bi se dobila podrška od građana koju su vladajući davno izgubili.
– To je najveći problem o kojem građani svakodnevno govore, a gradskoj vlasti je bitno da kada zakrpe rupe asfaltom vrate poverenje koje su izgubili. A znate da je grad potpuno razrovan, da su ulice uništene, kaže Turković.
Kako je naveo, vladajuća koalicija će kod investicija ići na to da završi „Dom Bogdana Milanovića” na Bešnjaji, da će da završe novi vrtić „Bubamara” kome je Građevinska inspekcija ukinula pravo upotrebe, kao i da su glavni ciljevi za narednu godinu uređenje fasade Starog suda. Ono što stranka SSP zna je da će grad da se kreditno zaduži u idućoj godini 11 miliona evra za rekonstrukciju objekta Mašinska radionica u Vojno tehničkom zavodu, ili popularno nazvanom „Kneževom arsenalu”, istorijsko-kulturnoj celini pod zaštitom države.
Ove navode potvrđuje Nacrt budžeta za 2026. godinu, jer se na spisku nalazi najveće investiciono ulaganje, a to je upravo rekonstrukcija i promena namene Mašinske radionice u okviru „Arsenala” za koju je ukupno ulaganje 1,3 milijarde dinara, a u narednoj godini će se investirati 500 miliona dinara.
Ovde valja dodati da je za naredni budžet planiran deficit od upravo 500 miliona dinara i to će se očigledno rešiti zaduživanjem. S druge strane, planirana su i budžetska sredstva od 6,8 miliona dinara za izradu Studije predizvodljivosti za revitalizaciju Mašinske radionice.
Pitanje je kako će u naredoj godini da počnu radovi na obnavljanju objekta za koji nije gotova Studija predizvodljivosti. Takođe, najveće investiciono ulaganje grada u idućoj godini govori da je gradska uprava teret radova uzela na sebe i da nije našla partnera ili neke fondove kroz koje bi uradila ovu veliku investiciju koju Kragujevac čeka skoro decenijama.
Prema rečima Turkovića, u pitanju je projekat koji će se raditi dve godine, po planu Agencije za ekonomski razvoj Srbije, i da će ukupna investicija biti 11 miliona evra, a ideja je stara i poznata – da se radionica rekonstruiše i jedan deo komercijalizuje, a drugi da dobije javnu namenu.
Turković kaže da je ovo agresivan budžet i da će sve mnogo da košta, na uštrb zaštite i pomoći najsiromašnijim građanima.
– Kada se sve okolnosti uzmu u obzir mi verujemo da će izbori da budu pre na proleće, u martu ili aprilu iduće godine, nego što će da se dese krajem te godine. U svakom slučaju, bio to april ili decembar 26. godine, ulazimo u vreme jako blizu izbornog procesa. Da li će biti predsednički, plus republički, ili će im biti pridruženi i lokalni, a bez republičkih, to niko ne zna, kaže Turković.
U svakom slučaju, lokalni rezultati u Kragujevcu, iako ne bude lokalnih izbora, potrebni su za republičke izbore, jer je poznato da u Kragujevcu SNS uvek ima za 10 posto slabije rezultate na parlamentarnim izborima nego što je prosek u Srbiji.
Više za decu
Odbornik Turković podseća da je, kad se govori o saobraćaju, još jedna velika investicija planirana i to sanacija nadvožnjaka u Ulici Jovana Ristića od 106 miliona dinara, ali nema nekih davno obećanih i potrebnih ulaganja u tri kružna toka kod „Paligorića”, na vrhu Ulice Vladimira Rolovića i na Maloj vagi. Ali, nastavlja on, radi se ovom prilikom jedan izborni inženjering kao i za prethodne izbore, da se ulaganjima u centru grada povrate glasači SNS-a iz tog dela grada, kojih ima malo.
Po njemu, ako se godinama zakidalo na asfaltu i održavanju ulica u centru, trebalo je to povećati, ali razumno, a ne po tri i više puta. Mnogo je bolje pitanje, kaže Turković, zašto se ne uvedu potpuno besplatna obdaništa.
– Nama hiljadu dece ide u ovu ustanovu po dotiranoj ceni i još toliko dece čiji roditelji plaćaju punu komercijalnu cenu od 20.000 dinara. Kada ovih 20.000 pomnožite sa 1.000 dece dobijate 20 miliona mesečno, puta 13, to je 250 miliona dinara godišnje. Nemoj da daješ 1,4 milijarde za asfalt (višegodišnji projekat, prim red.), nego daj 200 miliona dinara manje i imaćeš besplatno obdanište u gradu, zaključuje Turković.
On podseća da Beograd ima besplatne udžbenike za osnovce od prvog do osmog razreda, a Kragujevac samo za prva dva. Takođe, Jagodina i Niš imaju potpuno besplatni gradski prevoz, a Kragujevac samo za pojedine kategorije stanovništva. Naš sagovornik skreće pažnju i na predlog koji je podnela stranka SSP na republičkom nivou da se uvede kategorija roditelj – negovatelj za roditelje dece sa posebnim potrebama, koja nije prihvaćena, ali bi Kragujevac mogao da je prihvati jer postoji predlog stranke Slađana Rakića.
Srbija je zemlja sa negativnim priraštajem stanovništva i treba podsticati razvoj porodice posebnim merama i na državnom i na lokalnom planu, zalaže se Turković. Boris Kovačević Šuma, odbornik Pokreta „Šumadijski blok 21” kaže da kod vrednovanja budžeta povećanog za 14 posto treba uzeti u obzir inflaciju koja će uticati da se iznosi realno smanje.
Kada se radi o kapitalnim investicijama koje su tačka spoticanja kod svakog usvajanja budžeta za vreme vladavime SNS-a i njegove koalicije, on upozorava da na listi ima ulaganja koja se ponavljaju i prepisuju iz godine u godinu, kao i da se uglavnom kod imenovanja investicija čuju reči rekonstrukcija, sanacija, obnavljanje ili, narodski rečeno, krpljenje rupa uz poneku novu investiciju, gradnju novog objekta.
– Ono što je bitno je da ne postoji jasan plan ni strategija razvoja grada. Ceo ovaj budžet nije dovoljan da se reše problemi koje je ova vlast nagomilala. Tu mislim na ulice i na saobraćajnu infrastrukturu, ali i na one objekte kojih nema u budžetu, a to su Dvorana „Šumadija”, Bioskop „Pionir”, nema Opšte bolnice, nema mesta za parkiranje i grad je pred kolapsom. Ovaj budžet nije u stanju da odgovori izazovima, zaključuje Kovačević.
Tu se prepliće više izazova, od onih kod običnih građana da li će ulaganja učiniti život lakšim i efikasnijim, do onih da li će se odgovoriti na očekivanja stranačkog vrha po pitanju izbornog rezultata ulaganjem para naroda.
Piše: Miloš Pantić
