Nekadašnja zelena pijaca, a danas „Centar”, nije ni nalik onoj od pre decenije. Ni po izgledu jer se štošta menjalo, što je manje bitno, ni po posećenosti, ni po pijačnoj vrevi… Danas je poluprazna i sa retkim kupcima. Doduše, uvek je u zimskom periodu bivalo oskudnije ponude na pijacama otvorenog tipa, ali sad je baš utanjilo. To kažu i prodavci, koji su nezadovoljni ostvarenim prometom, i kupci koji se žale na slabiju ponudu no nekada i na visoke cene koje premašuju one u marketima.
Ali, ulična prodaja još caruje. Pitali smo jednu stariju ženu sa korpom ispred sebe zašto nije zakupila tezgu nego prodaje na trotoaru. Kaže: „Ljudi, ja nemam toliko robe za tezgu, a ni para za zakup”.
Zgrada Tržnice posle istorijskog renoviranja nije dobila nove podstanare. Pijačari su vrlo skeptični za ovaj drugi krug javnog nadmetanja, jer sve manje ljudi pokazuje interesovanje za zelenu pijacu, mali je promet i radi se samo jedna smena, što je nedovoljno da bi neko zagrizao da zakupi lokal u Tržnici. Za pet godina, koliko je trajalo renoviranje, promenile se navike i samo retki su se ponovo vratili da pazare na ovoj pijaci, jer ona nije bila samo mesto za kupovinu, nego i za čašicu razgovora za stare čaršijanere.
Ni parkinga, ni kupaca
– Od 200 tezgi izdato je samo tridesetak, ostalo je prazno. A od tih trideset nas pet-šest nakupaca držimo po pet-šest tezgi. Da nije nas, pijac bi bio prazan. U poslednjih 15 godina niko novi nije došao da radi, taj podatak je proverljiv. Nije problem veliki zakup tezgi, nego što nema više ljudi na pijaci. Izmodela je pijaca i izgubila smisao i za pet godina više je neće ni biti. Prodavaca nema ni tridesetak, a dvadeset posto nas su babe i dede, priča jedan zakupac.
Nekada je samo na siru bilo pedeset-šezdeset prodavaca u dva paviljona, sad nema dvoje-troje. Drugi zvrji prazan.
– Ovde je prosek mušterija sedamdeset godina, nema omladine i ovi što dođu obično nemaju novca, nemaš kome šta da prodaš, kaže drugi sagovornik koji je insistirao na anonimnosti.
Dodaje da je taj „sunovrat” pijačarenja počeo još otvaranjem „Metroa” i dolaskom velikih trgovinskih lanaca koji su ubili pijac. Mladi kupuju po marketima i koriste benefite odloženog plaćanja.
– Uslovi na otvorenoj pijaci su zimi loši. Kad su niske temperature skoro nikoga nije bilo, možda samo dvoje – zakupaca. Ne može zimi da se radi, jer na minusu roba zaledi, a promaja bije sa svih strana i ne može da se izdrži. Uprava ne želi da izađe u susret. Bilo šta da predložimo prebacuju lopticu s jedne na drugu kancelariju i na kraju ništa ne bude. Nisu hteli ni da čuju da privremeno radimo u zatvorenom prostoru, navode zakupci.
Problem predstavlja i parking.
– Obećali su bolji režim saobraćaja i ništa od toga. Nemaju gde ljudi da se parkiraju, još su sad postavili stubiće da ne može da se priđe pijaci, objašnjava zakupac.
Mišljenje ovog sagovornika deli Dejan Živanović koji na pijaci radi od 1999. godine. Kad se pijaca renovirala, radili su na ulici i snalazili se. Kaže da je nezadovoljan i da je katastrofa.
– Vidite, stavili su nas na vetrometinu. Što ne zatvore jednu stranu bar. A uđite u zgradu Tržnice greje se za četvoro-petoro činovnika čitava zgrada. Kao da su na plaži. A mi što donosimo pare Tržnici, mi smo na promaji. Razboliš se, nemaš kome da se obratiš, direktor nema sluha za nas. Zvali smo ga milion puta da porazgovaramo kako bismo unapredili situaciju. Mi ovde plaćamo 120.000 mesečno za više tezgi. Jedna nam izlazi 20.000 mesečno. Ja pošteno radim i pošteno sve plaćam, ali treba ovo da se dovede u red, a mi smo ovde kao poslednji stalež, samo što nas ne šutiraju, kaže Živanović.
Milutin Lukić iz Mrčajevaca je odmereniji u izjavi, možda i zato što radi u mlečnom paviljonu. Prodaje suvo meso i druge prerađevine od mesa u zatvorenom prostoru gde je toplo. Već 25 godina „gostuje” na kragujevačkim pijacama.
– Uslovi su dobri, ali prodaja nije. Veliki broj ljudi se odvikao od pijačne kupovine za četiri-pet godina koliko je pijaca pravljena, našli su građani neku drugu soluciju i promenili navike. Ja sam čovek pred penzijom, a ne vidim ovde neke koristi. Ogromni su troškovi. Tri tezge plaćam po 6.000 dinara, pa plaćam firmu 20.000, knjigovođu 50 evra i kada se sve to sabere izađe velika cifra teško ostvariva sa prometom. Ponekada se sam sebi divim, kaže Lukić.
A mušterije, poput Boginje Ignjatović, kažu dolaze po navici. Uvek je na zelenoj pijaci kupovala sve potrepštine. Dolaziće i dalje dokle to bude imalo smisla.
Prebacivanje loptice na državu
Pitali smo i poslovodstvo JKP „Šumadija” zašto je renovirani objekt Gradske tržnice još uvek prazan, kao i veliki broj tezgi na pijaci i šta će preduzimati da se popravi stanje?
– Pijace danas imaju oko 16 odsto tržišnog udela u ukupnom prometu u prodaji poljoprivrednih proizvoda na teritoriji Srbije, što je trend koji pada u odnosu na poslednjih desetak godina. Ovakva situacija je donekle očekivana, jer se pijace suočavaju sa sve izraženijom konkurencijom, prevenstveno supermarketa i mega marketa, a u novije vreme i novim oblicima trgovine kao što je elektronska trgovina, dostava na kućnu adresu i slično. Danas je na pijacama sve manje poljoprivrednih proizvođača, pri čemu su zakupci sve stariji, pa je njihova prosečna starost 57 godina, a nedostaju i adekvatni programi države da bi se pojavili mlađi, kažu u pisanom odgovoru iz ovog preduzeća.
Smatraju da će nova liciticija sa povoljnijim početnim cenama zakupa primamiti ljude da zakupljuju lokale, jer su cene pojedinih lokala i niže u odnosu na one u centru grada.
Smatraju da će 15 lokala, koliko je u novoj ponudi za licitaciju, ovog puta dobiti nove vlasnike budući da su se između dve licitacije javljali zainteresovani da pogledaju objekte iz ponude.
– Najveći problem, kada su u pitanju lokali, predstavlja broj ljudi koji trenutno gravitira ka ovoj pijaci, a koji je dosta manji nego u periodu pre 2020. godine. Kada su u pitanju pijačne tezge najveća zamerka se odnosi na promaju, kažu iz uprave.
Međutim, ne kažu da će nešto uraditi za zakupce tezgi, niti na koji način bi mogao da se unapredi njihov položaj. Kažu da nisu u situaciji da ih puste u zgradu Tržnice, čak ni privremeno da se sklone u ovom zimskom periodu.
– U unutrašnjem delu pijace po projektu nije izvodljiva prodaja pijačnih proizvoda, a podsećamo da je zelena pijaca Centar uvek bila otvorena pijaca i da kao takva nastavlja i dalje da funkcioniše, zaključuju u JKP „Šumadija”.
Piše: Elizabeta Jovanović
1 коментар
Ko o čemu, vi o pijaci…