Kako život u novom stanu može da se pretvori u „noćnu moru” govori slučaj profesorke FILUM– a Jasne Veljanović koja se već 13 godina bezuspešno bori da ga sačuva od propadanj zbog prodiranja vode sa krova.
U stan na potkrovlju zgrade u Ulici Nikole Pašića 13, u centru Kragujevca, plafoni su natopljeni, vlaga „jede” zidove i nameštaj, a najveća opasnost je zbog curenja vode na elektro– instalacije i utičnice za struju.
Tužila je investitore za nedostatke , prijavljivala probleme upravnici zgrade velike pare uložila u postavljanje hidroizolacije i pločica, krečenje i – ništa, kao da problem niko nije nadležan da reši. Jasna kaže da je više puta bila u iskušenju da odustane, ali nije, shvativši da se „problem” proširio i na prostor van njenog stana i da je u pitanju bezbednost petog sprata, pa i zgrade koja, prem njenom saznanju, nije ni uknjižena u Katastru, već se vodi kao gradilište.
Ona je nekim „čudom” uspela da uknjiži svoju nekretninu u zgradi koja, kako navodi, formalno ne postoji.
– Borim se sa vodom sa više strana, prvenstveno sa onom koja se sliva direktno sa terasa u stan. Parket koji su postavili investitori j propao, podizao se, nastale su „erupcije” po celom stanu. Skinula sam parket, stavila vinil, a zatim sam i njega skinula i morala da uložim ozbiljan novac da bi i na terasama i u svom stanu postavila hidroizolaciju poda i pločice. Pokrila sam terase, ali me zbog toga građevinskoj inspekciji prijavio arhitekta Branislav Mijović, ali on je jednostavno nije ulazio u moj slučaj, da vidi da se ja borims sa vodom koja prodire u stan na svaki mogući način, priča nam profesorka Jasna Veljanović.
Prokislo je pola njenog stana, voda curi na plafon, niz zidove, prodrla je i u dečiju sobu.
– Moja deca koja idu u osnovnu i srednju školu spavaju u vlazi, otpada plafon na njih, priča zabrinuta majka.
Kao redovni profesor na FILUM– u, fakultetu koji nema svoju zgradu, Jasna sav neophodan materijal za nastavu drži u svom stanu, u onom delu koji (za sada) nije pod vlagom.
– Ne mogu da pripremam ručak, jer meni direktno kisne, kao sa neba na ringle, kaže Jasna, napominjući da je moral i kuhinju da renovira, ali je sada i ona propala, jer tu voda ulazi direktno.
Saniranje posledica dodatno je opteretilo kućni budžt budući da Jasna još otplaćuje bankarski kredi za stan koji je sada „na vodi”. Rashodi su uvećani zbog troškova za advokate koje je angažovala tražeći pravd na sudu, podnošenjem tužbe protiv četvorice investitora, fizičkih lica: Slobodana Jankovića, Milana Petrovića, Radomira Drobnjaka Milenka Turanjanina.
Prvi korak – sud
Jasna se uselila pre 13 godina u novi stan, u trenutku kada nije bio završen sto posto, a u njemu nije bilo ni
struje ni vode. Sa dvojicom investitora je tada potpisala interni dokument, odnosno ugovor da je sve u redu u stanu kako bi joj bila uvedena struja, uz uveravanje da će joj problemi biti naknadno rešeni.
– To sam prihvatila, jer sam htela da počnemo da živimo normalno, ali sam posle shvatila da su nedostaci u stanu veliki. Problemi sa prodiranjem vode su se pojavili odmah u godini useljenja, ali tada to nije bilo toliko vidljivo. Međutim, tri godine kasnije, morala sam da podnesem tužbu protiv investitora za nedostatke, kaže Jasna.
Na sudu, ipak, nije došla do rešenja problema.
– Taj proces nije došao d kraja. Bilo je mnogo odlaganja ročišta, a moji advokati i ja nismo bili obaveštavani blagovremeno, to je bio veliki problem. Na jednom ročištu smo izložili problem, ali je sudija rekla da nije zadovoljna time kako sam ja postupala. Znači, uvek se svodi na to da je krivica na običnom građaninu. Tužba je podneta 2016. a sada je 2026. Postupak nije završen. Izlazili su veštaci,
ali je sudstvo ostalo nemo, objašnjava Jasna.
Ona ističe i da su investitori vodili svoje gadilište u zgradi na roditelje, a kada su oni preminuli, sudski postupak se obustavljao, a na njoj je bilo da ga ponovo pokrene, što je zahtevalo nove izdatke za advokatske usluge.
Drugi korak – inspekcija
Jasna napominje da za rešavanje curenja vode, odnosno saniranje problema na krovu nije bilo vajde od prethodne upravnice zgrade koja je, kako kaže, povlađivala investitorima i nije htela da sagleda ozbiljnost problema.
– Investitori su, međutim, posebna priča, pogotovo jedan koji ima deset stanova u zgradi koje vodi na sebe, suprugu i decu. Jednostavno, on ima „kvorum”, mi smo pod njegovim monopolom, jer kao vlasnik toliko stanova odlučuje da li će se, šta i kako raditi. Drugi investitor od koga sam kupila stan, sada ne poseduje ni jedan u zgradi, već je samo vlasnik lokala i ništa ne plaća stambenoj zajednici.
Jasna ima veća očekivanja od nove upravnice zgrade koja je u poslednjih mesec dana veoma posvećena i dosta joj je pomogla.
– Prijavila sam da je moj stan neuslovan, da sam čekala da stambena zajednica reaguje, ukazala na pasivnost prethodne upravnice zgrade. Prošle sedmice su po prijavi izlazili komunalni i građevinski
inspektori, a došao je na moj poziv i veštak građevinsk struke, koji je ovde bio i pr deset godina, kaže Jasna.
Prema njenim rečima, veštak je potvrdio da je stan potpuno neuslovan za život upozorio da voda curi direktno na električne instalacije.
A kako dalje
Jasna konstatuje da će problem u stanu morati sama da rešava, verovatno podnošenjem nove tužbe „ojačane” nalazima inspekcije i veštaka. Ona smatra da ne bi bilo fer da tuži stambenu zajednicu, jer najveću odgovornost treba da imaju investitori.
– Investitori nisu završili zgradu, nisu je predali tehnički, pa zašto onda da teret bude na stambenoj zajednici i stanarima. To je problem investitora koji nisu doveli priču do kraja. Strašno je što se sve to dozvoljava u Kragujevcu. Imamo zgrade koje niču potuno nelegalno, a to znači da to neko dozvoljava. To više nije samo pitanje korupcije, ni para, nego bezbednosti, kaže Jasna Veljanović.
Prema njenim rečima, takve zgrade na Zapadu se ruše, jer su nelegalne.
– Ova zgrada je nelegalna uknjiženi su samo plac i projekat. Pošto su investitori videli da sada to može
da se legalizuje, data im je mogućnost, oni su potrčali samo da nešto zakrpe ovde, onde. Mi nemamo samo problem krova odakle curi voda, mi imamo problem prilaza u zgradu, imamo problem to što nam se uliva u garažu neko crevo sa vodom… Čak i kad bi se moj problem rešio, ta zgrada opet ne bi bila legalna, zato što ona ima još dosta manjkavosti koje jednostavno investitori nisu rešili, ocenjuje Jasna.
Ona napominje da će svi „spoljni” problemi, među kojima je i curenje vode u hodniku na potkrovlju, nažalost, pasti na teret stambene zajednice.
– Stambena zajednica plaća radove spolja, a ja u stanu Ali ako smo kao zajednica u minusu, a jesmo u dugu, onda ne možemo platiti ništa. Neće niko da nam radi džabe. Inače, kada investitorima odgovara, oni zajedno deluju, a kada im ne odgovara, prebacuju na stambenu zajednicu. Od lokala u zgradi stambena zajednica nema ništa, vlasnici lokala nisu plaćali čak ni održavanje zgrade, kaže Jasna.
Ona nije optimista da će problemi zbog vode sa krova moći da se rešava u zimskom periodu dok je hladno i ima padavina.
– Potrebno je da neko stručan, sa integritetom proceni šta sve treba da se radi, a ne investitor sa arhitektom koji je napravio velike propuste na zgradi, kaže Jasna.
Ona ne odustaje od svoje borbe, a ovim novinama se obratila kako bi njen „slučaj” bio pod pažnjom javnosti, jer ne veruje da postoji iskrena volja nadležnih da se problem brzo reši.
Piše: Gordana Mirović
