Besmisleno je govoriti o trećem svetskom ratu kao o jednom od niza događaja u svetskoj istoriji, jer to bi bio nuklearni sukob. Nuklearni sukob, u kome ne bi bilo preživelih, pošto Amerika i Rusija ukupno imaju dovoljno nuklearnog oružja da nekoliko puta unište celu Zemlju. Nesreća u Černobilju pokazala je da atmosferska strujanja nose više radioaktivnog materijala ka Evropi nego ka Rusiji. Moj kolega Nikezić izmerio je povećane doze zračenja ovde kod nas, u Maršiću, odmah po objavljivanju da je došlo do havarije u černobiljskoj nuklearnoj elektrani.
Znači, Kesedžija nema pojma o čemu priča, jer mi zaista ne bismo bili meta raketa, ali ne bismo mogli da izbegnemo radioaktivno zračenje. Prema tome, njegova priča da mi nećemo da se mešamo u sukobe velikih sila – nema smisla. On je čak izjavio da Srbija neće da preduzme ništa ako Tramp napadne Grenland, što je jedna prazna izjava, koja je nekima u Srbiji skinula kamen sa srca, ali je Trampa samo nasmejala.
No, ono što srpski predsednik ne zna, ili se pravi da ne zna, znaju velike sile. Još od kubanske raketne krize, najveće nuklearne sile izbegavaju direktne sukobe koji bi ih primorali na upotrebu nuklearnog naoružanja. Na vrhuncu hladnog rata vođen je rat u Vijetnamu (Amerikanci su bili invaziona sila, a Rusi i Kinezi su snabdevali Vijetkong oružjem), pa nije došlo do direktnog sukoba nuklearnih sila.
Sada se velike sile (od ukrajinskog sukoba pa na ovamo) dogovaraju međusobno o podeli sfere uticaja i svaka od njih radi šta hoće sa zemljama koje su pod njihovim uticajem (Tramp i Venecuela, na primer), a one same se ne sukobljavaju. Verovatno će i Kina da im se pridruži, tako da ne možemo da očekujemo nikakvu milost kad zaduženja kod Kine stignu na naplatu.
Inače je Kesedžija opet promenio rok za izbore, sada tvrdi da neće biti pre oktobra. U jednom tekstu u „Kragujevačkim novinama“ predvideo sam da će Kesedžija da se razvlači do 2027. godine i izgleda da sam bio u pravu, što se meni retko događa.
On sam računa s tim i pokušava da produži svoju dominaciju i nadalje. Zato plaši narod sukobima u svetu, jer lokalne sukobe i ne shvata ozbiljno (tu će Srbija sigurno da izađe kao pobednik). Dakle, unapredio je rimsku izreku „zavadi, pa vladaj“ u „zastraši, pa vladaj“. Jer ko će drugi da zaštiti Srbiju u tako neugodnom scenariju – nego on!
I onih 27 posto koji mu još uvek veruju (prema istraživanju Galupa samo 27 posto Srba veruje u Kesedžijina obećanja da će 2026. biti mnogo bolja), crpu svoju veru iz njegove autoritarne ličnosti, dok on svoju samouverenost crpe iz njihove vere u velikog vođu. Bogami, samouverenost mu je sa 70 procenata sa početka vladavine baš spala. Pazite SNS nikad nije imao 70 posto, ali je imao on.
Otud je odgovor onima koji sumnjaju u njegov pad i pitaju se „a koga ćemo drugog da izaberemo“, ako hoćemo nedemokratski sistem, onda je on najbolji, ali ako hoćemo iole da ličimo na normalnu državu, onda bilo koga drugog.
Mnogi su znaci dekadencije ovog režima, a najfrapantnija je proslava Božića na TV Informer. Bili su svi, od Kesedžije do svih njegovih poslušnika. Videli ste očaj u pokušaju da se napravi opuštena raspevana atmosfera. Nije im pomogao ni pevač Dragan Ašanin, koji je osuđivani ubica, bilo je to veselje „kuvanih nogu“. No, mase zaista vole kad im je neko blizak po senzibilitetu na čelu države, ali i one imaju osećaj mere. Interesantno da nije primećen Mali, glavni saradnik na poslovima guljenja tog istog naroda. Možda mu je bilo degutantno!
Ni ova situacija sa snegom nije mogla da ne otkrije trulost ovog režima. Nekih desetak gradova u zapadnoj Srbiji bilo je danima bez struje, a neki i bez vode. Studenti su organizovali čišćenje snega po Beogradu, koji je još jedan dokaz da akronim SNS ima novo značenje – Srpska Nesposobna Stranka.
Toga su svesni i građani, pa i oni organizovano čiste sneg, ali nisu veseljaci sa Informera. Tako je sa svim uzurpatorskim režimima, što im je bliže propast, to se više vesele. Samo što neki imaju osećaj pristojnosti, pa ne idu javno na sedeljke. Hitler nikada nije išao na balove.
Kesedžija je izjavio da se sneg u Srbiji brže čisti nego u NJujorku, a Glišić da Srbija rešava probleme sa snegom „brže i efikasnije od Evrope“. Kako su to sudovi procene (u logici nazvani asertorički), oni ne moraju da budu istiniti. Znači ne lažu!
Kruni se i osipa na sve strane, a Kesedžija kao u filmu Živka Nikolića „Čudo neviđeno“ sedi usred poplave i tvrdi da voda ne raste. To tvrde samo neprijateljske („terorističke“) televizije N1 i Nova, inače je sve normalno u Srbiji zemlji. Mladena Savatovića, novinara N1, optužio je da laže, zato što ga je ovaj pitao da li će ministar Nikola Selaković, koji je optužen u slučaju Generalštab, biti smenjen. Dakle, on upotrebljava svoj omiljeni izraz „laganje“, ne kao što ovaj pojam jeste, tj. iskrivljavanje istine (pošto je Selaković zaista optužen, znači Savatović nije lagao), već kao metaforu za opis svojih protivnika, jer su oni po definiciji lažovi. Kad on laže, niko to ne sme da mu kaže, te otud on „nikad nije lagao“.
I sprema zakon koji vraća verbalni delikt i to uključujući i društvene mreže. On se, i sa svojom ofucanom harizmom, nada da će stvari moći da vrati na stanje pre pojave studenata. Gde mu je onaj Izraelac, da ga posavetuje? Izgleda u bekstvu, pošto je u Izraelu optužen za neke kriminalne radnje.
Osim toga, došlo je do potpunog kolapsa srpske spoljne politike. Ni predsednica parlamenta, ni Kesedžija, neće biti u Srbiji kad dođe delegacija Evropskog parlamenta. Pri tom je koristio onu jeftinu analogiju odnosa između država i pojedinačnih ljudi, tvrdeći da on nikad ne bi došao nepozvan kod nekog od nas (daleko mu lepa kuća), insinuirajući tako da evropska delegacija dolazi nenajavljena, mada dobro zna da je to pomenuto u izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji. Čak je prećutao da je komisija koja se sprema za Srbiju obavestila srpsku ambasadu u Briselu.
Piše:Vladimir M. Ristić
Ilustracija: Jugoslav Vlahović
