Dvadeset godina rada, istrajnosti i vere u decu stalo je u priču plesnog kluba „Dolls”, koji je iz male grupe entuzijasta izrastao u jedan od najuspešnijih kolektiva u disko disciplini u Srbiji. Na njegovom čelu od prvog dana nalazi se Jelena Bugarčić, direktorka koja je ličnu ljubav prema plesu pretočila u sistem, rezultate i zajednicu koja traje.
Njena plesna biografija počinje pre više od tri decenije. Kao devojčica trenirala je latinoameričke i standardne plesove, a potom je, još u školskim danima, otkrila „street” stilove koji su je, kako kaže, potpuno osvojili. Upravo iz tog iskustva sazrela je ideja da stvori prostor u kojem će deca moći da uče, napreduju i odrastaju kroz ples.
– Moja ljubav prema plesu traje već 34 godine. Kao dete sam počela da plešem latinoameričke i standardne plesove, a od sedmog razreda sam se potpuno posvetila „street” plesovima, koji su me osvojili svojom energijom, slobodom i kreativnošću, priseća se Jelena.
U vreme kada je donosila odluku o osnivanju kluba, mogućnosti za organizovan plesni rad bile su skromne. Nije bilo sala, niti jasno profilisanih programa za decu. Ideja je zato bila i umetnička i vaspitna – stvoriti sigurno mesto koje će deci pružiti više od same koreografije.
– Vremenom se u meni rodila želja da sve to znanje i iskustvo prenesem na mlađe generacije. U to vreme nije bilo mnogo mesta gde su deca mogla da se bave plesom, pa sam želela da stvorim prostor koji će biti i umetnički i vaspitni, navodi ona.
Iza koreografije su ljudi
Ime kluba nastalo je iz lične emocije i jasne vizije. „Dolls” nije samo naziv, već simbol odnosa prema članovima – pažnje, nežnosti i vere u devojčice koje su činile prve generacije.
– Iskreno, želela sam da u klubu budu samo devojčice, jer ih obožavam i smatram da su talentovanije, hrabrije, upornije, istrajnije i vedrije. Tako je i nastalo ime kluba, ili kako ja volim da kažem, moje „dolsice”, moje „lutkice”, priča osnivačica kluba.
U tim prvim koracima uz nju je bila Tića, prvi trener kluba, sa kojom je delila odgovornost, ali i teret početka. Klub je građen od nule – bez adekvatne sale, bez opreme i bez vidljivosti. Sve je zavisilo od ličnog rada i upornosti.
– Sećam se da sam sama organizovala treninge, pravila kostime, tražila muziku, vodila administraciju i pokušavala da klub opstane. Bilo je dana kada je bilo zaista teško, ali me je ljubav prema plesu i deci uvek gurala napred.
Prva generacija plesača ostala je simbol zajedništva. Skromni uslovi nadomešteni su entuzijazmom, a svaki nastup bio je veliki događaj.
– Bilo je to malo, ali veoma složno društvo. Atmosfera je bila porodična, svi smo učili zajedno, smejali se i radovali svakom malom uspehu.
Vremenom je klub rastao – organizaciono, brojčano i takmičarski. Uvođeni su novi stilovi, formirane su takmičarske grupe, a sistem rada postajao je sve ozbiljniji.
Klub se razvijao zajedno sa decom koja su kroz njega prolazila. Najlepše je to što su se paralelno sa klubom razvijala i deca, a kasnije i treneri koji su iz njega potekli.
Rezultati su se nizali – medalje sa državnih i međunarodnih takmičenja, titule u solo disciplinama i formacijama. Posebno mesto zauzima 2024. godina, kada je klub proglašen najtrofejnijim u disko disciplini. Veliku prekretnicu predstavljalo je učešće na Evropskom prvenstvu, koje je donelo međunarodnu potvrdu kvaliteta.
– Taj nastup i rezultati koje smo tamo ostvarili dali su nam ogromno samopouzdanje i potvrdili da naš rad ima vrednost i na međunarodnoj sceni, ponosno priča Jelena.
Ipak, za Jelenu Bugarčić medalje nisu najvažnije merilo uspeha. Ono što ostaje iza svake koreografije jesu ljudi.
– Najvećim uspehom ne smatram samo medalje. Za mene su najveći uspeh generacije dece koje su kroz klub prošle i izrasle u dobre, odgovorne i samouverene ljude.
Medalje su prolazne, ples ostaje
Klub je danas prepoznatljiv po disciplini, ali i toploj, porodičnoj atmosferi koja je postala njegov zaštitni znak.
– Kod mene ples nikada nije bio samo rezultat i medalja, već proces odrastanja, sticanja samopouzdanja i stvaranja prijateljstava za ceo život. Trudim se da svako dete bude viđeno, podržano i važno, ističe Jelena.
Takmičarski svet nosi pritisak, ali u ovom plesnom klubu pristup se razlikuje u zavisnosti od uzrasta.
– U mlađim kategorijama rezultat mi nije u prvom planu. Najvažnije je da izađu na scenu, steknu samopouzdanje i osete radost nastupa. Pritisak u tom uzrastu nije potreban.
Od juniorske kategorije pristup postaje ozbiljniji, ali uz jasnu granicu – želja mora dolaziti od deteta.
– Ako dete kaže da želi taj pehar, da želi rezultat, onda zajedno radimo na tome. Važno je da ta želja dolazi iz njih samih, navodi sagovornica.
Umetnička dimenzija plesa, kako naglašava, jednako je važna kao i takmičarska.
Ples je izraz emocija i ličnosti, a medalje su prolazne. Ono što dete nauči kroz umetnost ostaje zauvek.
Posebnu vrednost klubu daju treneri koji su odrasli upravo u njegovim salama – Neda, Kiki, Mica i Nikolina, kao i mladi pomoćni treneri Kića i Jana. Kontinuitet i poverenje grade stabilan tim.
– Kada uđem na njihov čas i posmatram ih kako rade, često se nasmejem, jer u njima vidim sebe iz mlađih dana. To je za mene najveći ponos, priča Jelena.
Privatni i profesionalni život Jelene Bugarčić duboko su isprepletani. NJene ćerke Mia, Tea i Nia odrastaju uz ples i klub, a suprug je stalna podrška.
– Sa njima volim sve da podelim, i uspehe i brige, i upravo zahvaljujući toj podršci uspela sam da izdržim sve izazove koje je ovaj put donosio.
Emotivni vrhunac doživela je kada su njene ćerke prvi put izašle na scenu.
– Taj osećaj ponosa i emocije koje sam tada doživela zauvek su mi ostale u sećanju.
Dve decenije rada biće obeležene svečano, uz okupljanje sadašnjih i bivših članova.
Planovi su, kao i uvek, vezani za rad, decu i takmičenja koja su pred njima. Takmičarska sezona kreće već 1. marta kvalifikacionim turnirom koji će se održati u Kragujevcu, u hali „Park”, od 8 do 22 časa. Nakon toga u maju ih očekuje Evropsko prvenstvo, zatim državno prvenstvo, a potom i, kako kaže, najlepši festival na svetu – Kragujevački plesni festival KPF u Kragujevcu, 6. i 7. juna u Hali „Jezero”. Kraj godine rezervisan je za međunarodno takmičenje u Slovačkoj.
Pred nama je dinamična i uzbudljiva sezona, puna izazova, ali i lepih trenutaka koje zajedno stvaramo.
Na kraju razgovora, direktorka ne zaboravlja one koji su bili temelj njenog puta.
– Za sve što sam danas postigla, veliku zahvalnost dugujem mami i tati, a najviše svojoj baki Darinki Vučetić. NJena podrška i ljubav bili su temelj mog puta. Hvala ti, Ćabi, ovim rečima zahvanosti Jelena završava naš razgovor.
Dvadeset godina plesnog kluba „Dolls” nije samo jubilej jednog kluba. To je priča o istrajnosti, zajedništvu i veri da ples može oblikovati i telo i karakter. U ritmu koji traje dve decenije, Jelena Bugarčić i njen tim nastavljaju da stvaraju nove generacije – korak po korak, uz muziku, rad i ljubav.
Piše: Maja Đorđević
Foto: Studio „Stillˮ
