Šminkanje mrtvaca, poznato kao tanatošminka, je običaj pripreme pokojnika za sahranu čiji je cilj da se povrati prirodan izgled, ublaže znaci smrti, diskoloracije ili povrede.
Ovo je definicija tog postupka. Kako on izgleda u praksi ne bih znao jer nisam prisustvovao, ali kako to izgleda na primeru jednog grada, možemo svi da vidimo, na našu nesreću baš na primeru grada u kome živimo, Kragujevca.
Red je da prvo objasnim zašto je Kragujevac mrtvac, čije sahranjivanje se odlaže jer treba mnogo šminke da se sakriju svi znaci smrti. U njemu baš nijedan segment koji čini lokalnu saoupravu ne funkcioniše. Nema te šminke koja može da sakrije da se vlast drži samo interesom samoodržanja, a ne bilo kakvim programom razvoja ili upravljanja gradom. Odnosi su poremećeni, kako među koalicionim partnerima, tako i unutar političkih stranaka koje čine vlast.
Otimanje za mesto na političkom „groblju“ je u toku i međusobna saplitanja se vide u svakodnevnom funkcionisanju vlasti, ali čak i u javnosti, recimo na sednicama lokalne Skupštine. Jeste da su se oni međusobno saplitali još u izbornoj kampanji, ali sada to nije više ni saplitanje, već guranje sa litice, pravo u ponor.
Da stvar bude gora, najtužniji segment tog saplitanja je dokazivanje šefovima u Beogradu i stalno podmetanje i nameštanje stranačkih kolega. To za svoju posledicu ima i manjak poštovanja u vrhovima političkih stranaka koje su na vlasti za njihove lokalne odbore u Kragujevcu, a na koncu posledice trpe Kragujevčani.
Idolopoklonstvo kao način funkcionisanja Srpske narodne stranke ionako ostavlja malo prostora za lokalno odlučivanje, ali u slučaju Kragujevca posledice su užasavajuće. Gradom upravljaju koordinatori stranaka vlasti, a funkcioneri većeg značaja od toga javljaju se samo ako je potrebno da se slikaju u Kragujevcu – uz neki obećani projekat, koji naravno nikada neće biti i ostvaren.
Koliko smo tih obećanih projekata imali a da jedan ašov nije poboden. Klinički centar, FILUM, dvorane „Šumadija” i „Pionir”, Kasarna „Radomir Putnik”, novi Stadion „Čika Dača”, deponija, novi vatrogasni dom i zgrada MUP-a, podzemne i nadzemne garaže. Većina ovih projekata je najavljivana više puta i – ništa. Zašto se toliko zloupotrebljava i dovodi u zabludu javnost baš u Kragujevcu? Upravo zato što malo poštovanja uživa od šefova u Beogradu i zato što su i sami tome doprineli svojim ponašanjem.
Jasan simptom smrti grada je i nefunkcionisanje organa lokalne saouprave. Načelnici uprava su u VD stanju, godinama. Jasno je da se tako drže na uzici i pod kontrolom. Pojedinama to ne smeta da zaposlene u opštinskoj upravi proganjaju samo zato što nisu spremni da učestvuju u nečasnim radnjama i da budu poslušnici koruptivnog sistema, uspostavljenog da opslužuje gazde koji nemaju nikakve veze sa lokalnom samoupravom.
Prema mojim saznanjima u proteklom period pljuštale su čak i krivične prijave prema pojedinim načelnicama uprava. Afere koje se kriju iza toga veće su i krupnije čak i od onih zbog kojih se tresao Kragujevac prethodnih godina, ali i za ove će javnost grada čuti vrlo brzo, jer je izgleda jedini način da se pomogne zaposlenima koji samo hoće da rade svoj posao časno i pošteno, da se obelodani javnosti sve što se dešava.
Još jedan simptom smrti je neodržavanje izbora za savete mesnih zajednica, kojima je rok odavno prošao.
Nisam stava da je to ideja lokalnih odbora stranaka na vlasti. Očekivani izborni poraz kandidata iza kojih bi stale lokalne stranke na vlasti, zabranjen je iz centrale ovih stranaka, ali to ne treba da amnestira nikoga ovde za otvoreno kršenje zakona.
Komunalna preduzeća ne funkcionišu na nivou potrebnom da opsluži grad veličine Kragujevca. Stalno razgovaram sa ljudima, različitih političkih opredeljenja i svi se slažu da grad nikada komunalno nije gore izgledao. Nama nisu potrebni izveštaji sa ratišta iz Ukrajine, Bliskog istoka ili nekih drugih svetskih destinacija. Nama su Pokrovsk, Časiv Jar i Gaza svaki dan dostupni čim krenemo da šetamo gradom. Raspad je blaga reč. Stanje ulica, trotoara, fasada, javnih površina je samo posledica evo već decenijskog neulaganja.
Neobjašnjivo je da u ovolikom gradu nijedna saobraćajnica nije temeljno rekonstruisana toliki period. Nema promena podzemnih instalacija ispod ulica, a kada se nekim slučajem uđe u asfaltiranje, promene se samo površinski slojevi, pa cevi popucaju dok još mašine i ne odu. To smo videli u ulicama 27. marta i Zorana Đinđića i tvrdim da ćemo to gledati i dalje ako se princip rada ne promeni. Takav površan pristup izaziva samo bespotrebno trošenje budžetskih sredstava, ali oni za to ne mare, jer je mnogo važnije slikati se i raditi marketinške kampanje.
Meni mnogo smeta odsustvo smisla za lepo, ukusno, za vizuelni izgled grada. Dolaze ovde ljudi sa strane i stiču pogrešan utisak o gradu koji bi mogao da pruži i pokaže dosta toga samo da ima ko da se makar potrudi da ne uništi ono što su generacije Kragujevčana ostavile ovom gradu. Uzmimo na primer Trg Radomira Putnika kao jedan od svetlijih primera neke investicije ove gradske vlasti. Primer je dobar samo zato što je konkurencija mala i što je prethodno stanje bilo loše, a ne zato što je učinjeno neko bogzna kako veliko dostignuće.
Međutim, oni su i takav primer uspeli da unište onim što su učinili posle toga. Na ivici trga postavili su desetak montažnih objekata, drvenih kućica, koje je valjda trebalo da obogate ponudu za neke novogodišnje praznike, ali ostadoše na trgu kao stalna postavka. Potpuno su zaklonili kućicama oku posmatrača i novi trg, i fontane, i sve ono što na trgu vredi. Par metara dalje na travnjaku okreće se vašarski voz praktično na ulazu u „gradsku kuću“.
Ako oni sami ne vide da je to ružno, nenormalno i palanački, ne vredi onda ni pričati, jer neće razumeti i kako da očekujemo da ljudi kojima je to normalno nečim oplemene Kragujevac. Nema šansi. Na sceni je ubijanje duha grada, onog urbanog, rokerskog, prestoničkog na koji smo svi bili ponosni. Kada to nestane, onda je to kraj, jer grad najpre čine ljudi i duh koji u njemu vlada. Kako da takvi ljudi reše problem izmeštanja železničke pruge iz centra grada, pregrađivanja rečnog korita Lepenice da bi ona ponovo ličila na reku, a neko šetalište pored dobilo smisao, proširivanje pešačke zone u centru grada, elektrifikaciju gradskog saobraćaja uvođenjem tramvaja ili trolejbusa i druge projekte koji bi za vizuelni i funkcionalni identitet grada napravili vidljiv pomak.
Umesto toga, gradi se bez reda i plana. Svaki je gradski problem samo multiplikovan još gorim intervencijama u prostoru. Povlađuje se investitorima koji žele samo brzu zaradu, umesto da se usmeravaju u prostore i investicije koje prave pomak, kako za njih, tako i za grad.
Kao predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke uvek sam se trudio da odgovorno u javnosti iznosim svoje stavove. Nikada nisam kritikovao radi kritike, već samo da trgnem one koji odlučuju i da animiram ljude za ono što mislim da je ispravno. Smatram da je javni prostor mesto na kome moraju da vladaju određena pravila i veća odgovornost za izgovorenu reč. Oni to ne smatraju i čak su i javni prostor, glasila i medijske servise koji su im dostupni stavili u službu svoje promocije i svojih političkih organizacija. Pogledajte u šta se pretvorila Televija Kragujevac. Protočni bojler za najgore medijske sadržaje koji se emituju na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, koje se inače suštinski uređuju sa Andrićevog venca. Upravo iz tog razloga smo i kao savet opozicije u Kragujevcu podneli zahtev za smenu urednika ove lokalne televizije. Ne zaslužuju građani Kragujevca ovakvo izveštavanje. Ta televizija je bila na braniku slobode i demokratije devedesetih, a sada je sramota za sve Kragujevčane. Na žalost, ona je samo još jedan dokaz da je ovaj grad doveden do svoje kliničke smrti.
Tanatošminka neće povratiti Kragujevac iz mrtvih. Neće ga ni ulepšati jer su rane koje su nanete preduboke. Ovaj grad mora da napravi suštinsku promenu. To nije samo promena vlasti. Treba nam promena razmišljanja, svest o vrednosti i da ponovo u ovom gradu odlučuju ljudi koji ga vole, kojima on nije sredstvo za brzu i enormnu zaradu. Potrebna je vizija. Imamo mladost i to smo videli na ulicama grada prethodne, pa i ove godine. Imamo univerzitetske profesore, lekare, nastavnike, advokate i ljude drugih profesija, koji žele da grad bude dostojan svoje tradicije i značaja za Srbiju. Ubeđen sam da će to dovesti do promene i da će udahnuti novi život ovom gradu. Ne sme više biti šminkanja mrtvaca. Sa mladošću će doći i novi eliksir života za Kragujevac, a mi koji se bavimo politikom moramo tome da damo i podstrek i pomoć.
Piše: Ivan Dubljanin, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke
