Centar za socijalni rad „Solidarnost” je ugrožen zbog prokišnjavanja krova, pa je opasnosti po zdravlje izloženo 15 zaposlenih i korisnici ustanove, među kojima ima i dece. Ona bi trebalo da borave duže u jednoj od prostorija, kroz meru kontrolisanog viđenja sa roditeljima, a ona je sada zaključana i zabranjena za upotrebu.
U toj kancelariji vlaga, memla i buđ prekrili su gotovo čitav plafon i deo zidova i u njoj je nemoguće boraviti duže od pet minuta. NJena namena bila je i za sastanke Upravnog odbora, edukacije, konferencije i prijem gostiju, pored viđenja dece i roditelja u kontrolisanim uslovimas. U ostalim kancelarijama na ugroženom spratu 15 službenika i dalje radi, iako je i kod njih kao i jak miris buđi.
Vladan Jovanović, stručni socijalni radnik i predsednik sindikalne organizacije, kaže da oni ukazuju rukovodstvu već dve godine na stanje zbog vlage. Prvi je Upravni odbor prestao da koristi tu prostoriju pre godinu dana.
Poziv Agenciji
Sindikat je zabrinut jer iskustvo im govori da se problem relativizuje, da se stalno najavljuju rešenje, po sistemu – biće za tri meseca, biće na jesen ili dogodine, i na kraju ništa.
Vladan Jovanović kaže da su se obraćali direktoru Predragu Ivkoviću i Upravnom odboru na čijem čelu je Novak Došen, a da je odgovor – znamo, radimo na tome. S vremena na vreme rađene su popravke da se zaustavi curenje vode, ali poslednje dve godine ni tih radova nema, a rezultat se vidi i, što je još gore, oseća.
Stav Upravnog odbora da neće da razgovara sa sindikatom o ovom problemu i da „radi na rešenju, praveći kontakte na republičkom i gradskom nivou”, naterao je sindikalce da se obrate privatnoj Agenciji za bezbednost na radu sa kojom ustanova ima ugovor o saradnji.
Agencija je pregledala zgradu 25. marta i utvrdila da je sala za sastanke toliko oštećena da predlažu njenu zabranu upotrebe, što je i urađeno. Odlepljuju se delovi tavanice koji mogu pasti na nekoga, širi se neprijatan miris od buđi, vlage i memle, navodi Agencija. Kada pada kiša ili se topi sneg iz tavanice se sliva voda direktno na električne uređaje, što je direktna opasnost, navodi se dalje.
Agencija zaključuje da je potrebno što hitnije obaviti sanaciju krova – uzroka prokišljavanja, a zatim sanaciju svih prostorija i njihovo krečenje. Navode i negativne uticaje na zdravlje, respiratorne probleme, alergije, ali i pogoršanje već postojećih hroničnih oboljenja, ističući da su najugroženija deca.
U opisu uticaja na elektronske uređaje Agencija ukazuje da vlaga i ova tehnika nikako ne idu zajedno i da kvarovi na električnim vodovima mogu da dovedu do požara. Na osnovu ovog izveštaja Upravni odbor se obratio Ministarstvu za socijalni rad, a kao rezultat toga nedavno je u Centar „Solidarnost” došla Građevinska inspekcija koja je pregledala celu građevinu, a posebno krov. Nalaz ove inspekcije još nije stigao u Ustanovu.
– Zar je bilo potrebno da mi radikalizujemo problem da bi se nešto pokrenulo, pita se Vlada Jovanović.
Zbog pogoršanja uslova rada došlo je do pogoršanja atmosfere u kolektivu, jer to ljudi različito vide i doživljavaju. Neki kažu – gde ću odavde ako nas isele, vidi koliko imam predmeta. U Ustanovi imaju softvere, svaki stručni radnik svoje predmete.
– Razna su nam rešenja nuđena ranije, kao što je kompletna rekonstrukcija sprata 2019. godine. To je bio plan, ali sredstva su otišla na neko drugo mesto. Planirao je Republički investicioni fond da se uz pomenute radove izgradi i lift za lica sa invaliditetom, korisnike Centra. Ali, sa tim je završeno i sada se ne treba vraćati na ono što je obećavano tada, kaže Jovanović.
Njega kao sindikalca zabrinjava odnos lokalne samouprave kao osnovača Ustanove i oni kroz taj odnos vide nedovoljnu osetljivost ljudi koji treba da dovedu do rešenja, a slučaj, po njemu, nije vezan za politiku.
Nedovoljno zaposlenih
Ono što pored krova muči zaposlene je struktura zaposlenih ili nedovoljno stručnih ljudi za socijalni rad, psihologa, pedagoda, defektologa, socijalnih radnika. Kao i za pitanje krova direktor pokazuje razumevanje za Sindikat, dok kod Upravnog odbora nailaze na blokadu. Reč je o tome da se zapošljavaju uglavnom pravnici, a oni koji treba da vode slučajeve ugroženih i rade nalaze o njihovom socijalnom ne dovode se u Ustanovu.
Primer od nedavno je, kako kaže Jovanović, promenjena Sistematizacija radnih mesta u grupi od 11 zaposlenih koji se bave predmetima građana u nadležnosti grada i grad plaća zarade ovih službenika.
Umesto dva stručna radnika za socijalni rad koji treba da obavljaju određene poslove ovaj stav je preinačen i navedeno je da te poslove obavljaju diplomirani pravnici.
Ovim je samo i formalno potvrđeno stanje koje je već bilo u firmi, jer su dva pravnika već neko vreme obavljala te poslove predviđene za stručne radnike socijalnog rada. Inače od 11 zaposlenih u delu Centra koji obavljaju poslove finansirane od grada, nema ni jednog stručnog lica iz oblasti socijalnog rada.
To nije po zakonu, napominje Jovanović, jer pravnici donose rešenja, ali predmet mora da pripremi i o njemu uradi stručni nalaz je socijalni stručnjak. Tako se događa da taj deo posla preuzimaju stručni radnici u onom delu ustanove gde radi više od 50 zaposlenih i koji je u ingerenciji Republike, iako je grad formalni osnivač. To im povećava ionako veliki obim posla s obzirom da je broj predmeta kojima se bave povećan 30 do 35 posto, a broj zaposlenih ostao isti.
Najveće povećanje posla je kod nasilja u porodici, koje je povećano 10 puta u odnosu na period od pre 15 godina. Poslednjih godina je porast 20 do 30 odsto, a u prošloj godini četiri posto. Bavljenje ovim slučajevima podrazumeva izveštavanje tužilaštva, saradnja sa sudom i policijom. Ovo je složen i odgovoran posao, a u javnosti se na to skrene pažnja samo kada dođe do fatalnog ishoda. Koliko je to složen posao pokazuje što se u javnosti često socijalni radnik označi kao jedan od najvećih krivaca za tragediju.
– Poslova kojima se bavi najviše zaposlenih je za 30 posto više, a mi imamo smanjenje broja zaposlenih. Kolektiv je stariji pa ima i bolesnih, na bolovanjima. U pojedinim mesecima prošle godine služba „bolesnih i starih” klijenata, u kojoj i ja radim, imala je na raspolaganju četiri radnika, a isto toliko je bilo odsutno zbog raznih razloga kao što su bolovanja, penzija ili pak prelazak u neku drugu firmu. Mladi stručni ljudi, poput psihologa, pedagoga neće da rade kod nas, Razlog su manje plate nego u Malim Pčelicama ili u KPD-u, kaže Jovanović.
Stav sindikalne organizacije je da kvalitet usluga pada i da se u delu firme koji finansira država popune sva radna mesta. Ne veruju da će tako i biti, ali prostor se oslobađa, ali neko ode u penziju, a neko u drugu firmu, tako da u svakih par meseci neko ode. U delu aktivnosti i zaposlenih koje finansira grad nedostaju dva stručna lica za socijalni rad, i to su upravo ona koja su zauzeli pravnici i zbog njih promenjena sistematizacija.
– Grad je finansirao, pored ovih 11, još samo jedno radno mesti i to pomoćnika direktora koga plaća godinu i po, a koje ranije nije postojalo. Grad, dakle, ima pare, zaključuje predsednik Sindikata.
On napominje da Ustanova ima i neke komisije koje plaća, a jedna od članica je dr Gordana Damjanović koja bi trebalo da bude upoznata sa slučajem, dok novi gradsku većnicu za oblast zdravstva i socijalne zaštite još nisu upoznali.
Umesto da se konkretno obrati osnivaču i finansijerima ove značajne Ustanove, kao što je uradio Sindikat, poslovodstvo i Upravni odbor su za rešenje velikog problema izabrali stvaranje kontakta na raznim nivoima i nisu ništa uradili. A postavio ih je osnivač Centra, to jest grad.
Piše: Miloš Pantić
