Ekonomska moć nekog grada može se videti kada se pogleda njegova glavna ulica i lokali u njoj. Ako su to lokali brendiranih firmi, restorani međunarodnih ugostiteljskih kompanija, poslovnice poznatih finansijskih institucija, onda se može reći da je taj grad uspešan, ali ako u njegovoj glavnoj ulici dominiraju second hand prodavnice, prodavnice kineske robe najlošijeg kvaliteta, ili prodavnice obuće u čijim izlozima su izloženi svi modeli koji se prodaju, apoteke i kockarnice, onda je jasno da taj grad nije na rubu propasti, nego je odavno propao.
Da biste se kretali kroz kragujevačku glavnu Ulicu kralja Petra prvog Karađorđevića, prvo i osnovno je da pešak bude izuzetno spretan, jer uporedo mora da se gleda gde se gazi, a i da se obrati pažnja na fasade zgrada do ulice. Trotoari su kao u području Gaze, pa svaki korak nosi veliku dozu rizika od povreda zbog katastrofalno postavljenenih behaton kocki i rupa od šahti sa kojih su nestali metalni poklopci.
Sa „neba”, pak, vreba druga opasnost – fasade su toliko dotrajale da malo, malo pa se deo neke obruši, što samo pokazuje u kakvom stanju je grad. A što se tiče „ekskluzivnih” radnji, tu se zaostaje i za daleko manjim gradovima po Srbiji.
Dugogodišnje neulaganje u gradsku infrastrukturu dovelo je do tolikog urušavanja gradskih saobraćajnica da one više i ne mogu da se poprave, potrebno je „Jovo nanovo” – sve krenuti iz početka.
A da ne bude baš sve tako crno, naš građanin broj jedan, vrli gradonačelnik, obnovio je zgradu bivšeg suda i u njoj napravio rezidenciju za sebe i članove gradske administracije, za sve one poltrončiće koje je zapošljavao godinama na osnovu jedinog kvaliteta koje poseduju, a to je slepa poslušnost sa malo znanja.
Realno, gradonačelnik i ne može da zna u kakvom su stanju ulice po gradu, naročito trotoari u prometnim ulicama, jer već dugo ga nema da se prošeta njima. Dugo nešto izbegava one koji su ga izabrali na tu funkciju da bi im bilo bolje, što bi rekli, valjali su mu kad su glasali za njega, a sad kad treba da bere plodove „uspeha” svoje vladavine, baš mu se i ne mili da prošeta među sugrađanima.
Ali, zato je bio aktivan po selima od kad su krenule blokade puteva od strane poljoprivrednika. Izgibe mučenik da obiđe „prezadovoljneˮ poljoprivrednike koji su na sva usta ishvalili neverovatna njegova dostignuća i dostignuća sadašnje vlasti. Doduše, obilazio je samo domaćinstva stranačkih kolega i onih koji su se masno ogrebali o razne fondove, što republičke što gradske, pa sad moraju da glume oduševljenost, a od svojih imanja da prave Potemkinova sela. Mada, ruku na srce, lepo mu stoje seoski pejzaži, da se ne lažemo, kadrovi iz kojih se vidi da je svoj na svome.
No, da se vratimo na temu. Očajan standard Kragujevčana dokazuju izgled i vrsta zakupaca lokala u glavnoj ulici, a to je u ovom slučaju poražavajuće. Mit o ekonomskom tigru, jedan od hiljade mitova kojima je Onaj čije se ime ne izgovara, pokazao je pravo lice – da je to mit o tigru od papira. Mit koji svakoga dana sve više ljudi provaljuje na najprostiji način – otvori novčanik i vidi da je u njemu stanje kao u stomaku, rupa, praznina. Katastrofalna ekonomska politika je urušila celu državu, a samim tim i gradove po njoj, jer nigde ništa ne radi, nigde se ništa ne proizvodi u obimu koji bi zadovoljio standard građana.
Lokalni funkcioneri su samo izvršioci naloga sa vrha vlasti. Niti mogu niti smeju da pokažu bilo kakvu inicijativu u vezi dovođenja investicija, mada gledajući njihovu sposobnost i da mogu ne bi umeli, jer nisu došli na te pozicije zbog kvaliteta, već kao i oni što ih postavljaju – zbog slepe poslušnosti. A ta njihova nesposobnost dovela je i do urušavanje celokupnog sistema i kao što istorija pokazuje svi ti sistemi su se urušili iznutra a ne spolja.
I dok se ovaj sistem skroz ne uruši, dok ne dođe do toliko željenih promena za kojima vape građani Srbije, biće još gore i gore, mada realno teško može da bude od ovoga gore. Dok ne dođe do smene vlasti i dalje će u gradu najveća gužva biti po prodavnicama second hand i kineske robe najlošijeg kvaliteta, u kojima je zaposleno dosta radnika obezbeđenja, jer iako je to najlošija i najjeftinija roba, zbog tolike besparice, česte su krađe i takvim radnjama.
Jedna od parola koja bi mogla da bude lajt motiv naše turističke organizacije mogla bi da bude: „Dobro došli u Kragujevac, grad second hand robe!”
