Radomir Putnik, vojvoda i veliki vojskovođa u srpskim ratovima u drugoj polovini 19. veka zaključno sa Prvim svetskim ratom, rođen je 1847. godine u Kragujevcu, u kući koja i danas postoji. Istorijski dokumenti kažu da je u njoj živeo sve do završetka gimnazije i odlaska u Beograd u vojnu školu. O tome svedoči i spomen ploča na njegovoj rodnoj kući.
Od pre Drugog svetskog rata ulica u kojoj se ona nalazi s razlogom nosi ime Vojvode Putnika.
U vreme Putnikovog detinjstva to je bila podalja periferija varoši Kragujevca, put je bio sa zemljanom podlogom i delom je pripadao urbanističkoj celini koja se i danas zove Stara varoš. Ona je počela da se formira u drugoj polovini 19. veka, kada je krenula industrijalizacija Kragujevca, i prostirala se od Gušićevog hotela (sadašnja „Zelengoraˮ), pa naviše prema Gornjem (Velikom) parku.
Prvo je nastala današnja Karađorđeva ulica, kada je Kragujevac menjao fizionomiju od orijentalne čaršije u moderan srpski grad, i ona je polazila od centra grada do kafane „Paligorićˮ, gde se račvala u dve ulice – Beogradsku i Jovanovu, kasnije Vojvode Putnika i Vojvode Mišića.
Dakle, ulica u kojoj je rođen Radomir Putnik prvobitno se zvala Beogradska jer je bila glavna veza grada sa takozvanim Beogradskim drumom, koji je bio prva moderna saobraćajnica u Srbiji i povezivala je Kragujevac sa Beogradom preko Topole i Mladenovca. Podloga je bila kamena, od takozvane „kockeˮ, a ovaj put Kragujevčani su zvali Beogradski drum, a za Beograđane je bio Kragujevački ili Avalski drum. Inače, Beogradska ulica išla je od „Paligorićaˮ do Bojadžića mlina i celom dužinom bila je kaldrmisana.
Kaldrma je u Ulici vojvode Putnika opstajala do sedamdesetih godina prošlog veka i kolovoz je bio širi čitava tri metra. Onda su neki projektanti odlučili da, osim asfaltiranja, štrbnu od ulice po metar i po sa obe strane, za toliko su prošireni trotoari, odnosno napravljen je prostor za uzdužno parkiranje vozila.
Kao da su bombe padale
Ova kratka „biografijaˮ Ulice vojvode Putnika poslužila je da se razume njen istorijski značaj za grad i da se on stavi naspram njenog izgleda tokom poslednjih desetak godina. A izgleda katastrofalno – toliko da bi joj slavni vojvoda uskratio korišćenje njegovog imena – samo da može. Bruka je što imamo „grobljeˮ od saobraćajnice u širem centru grada, još sa imenom gradskog velikana.
Da pođemo od „Paligorićaˮ. Stara gradska kafana nedavno je prilično nalickana, ali njeno okruženje bukvalno je u kraterima – kao da su bombe padale, a to se zovu trotoari iliti staze za pešake. Doduše, tu je uglavnom načičkano po više parkiranih automobila, pa su rupe prikrivene, a pešaci moraju da prave slalom između njih, ili da kretanje nastave ulicom – pa šta bude.
Ovo je opasan teren ne samo za one koji su u kafani „ubaciliˮ malo više, već i za čiste trezvenjake, a ako neko slučajno naiđe sa bebom u kolicima – može samo da bogorada.
Priličilo bi da se ovde postavi tabla sa natpisom „pešaci, pređite na drugu stranu uliceˮ, međutim ni tamo nije ništa bolje. Na početku ulice je napušteni i zapušteni kiosk koji je slika rugla, a trotoar je ko zna kada raskopan, pa nezatrpan, super da se polomi noga.
Kada se baci pogled uz ulicu, u vidokrugu dominiraju parkirani automobili. Ima ih na desetine, pribijeni su jedni uz druge i svi su postavljeni poprečno po trotoarima sa obe strane. Većina je skoro priljubljena uz zidove kuća, pa je pešacima ostavljeno da se provlače „na kantˮ, a ponegde ni to nije moguće, već se mora okolo – delom i kolovozom.
Upućeni kažu da je vozačima zgodno da ostavljaju automobile duž Ulice vojvode Putnika iz dva osnovna razloga: ovde se parkiranje ne plaća i, drugo, u susednoj Karađorđevoj i Ulici vojvode Mišića postavljeni su metalni stubići duž trotoara, pa vozila tu ne mogu da se uglave. Onda je najpogodnija Putnikova ulica.
Putnikova ulica karakteristična je (u negativnom smislu) i po tome što u njoj ni jedna raskopina skoro na svakom metru tzv. pešačkih staza nije sanirana. A kopano je i prošle i one tamo godine da bi se polagali neki kablovi. Koliko je poznato, grad je trebalo da sredi trotoare jer je od investitora za to uzeo pare, ali samo je nabačen kamen, a na nekim mestima još na gomilama stoje behaton ploče koje su prethodno povađene.
Kad je reč o behatonu, ispred dve-tri zgrade iz novogradnje trotoar je pokriven ovim pločama, ali svaki izvođač je ugrađivao behaton po svom izboru i – svuda je različit. To je po arhitektonskoj estetici nedopustivo, jer ovde takvo šarenilo ne paše.
Trotoari prekopani, gradilišta nezaštićena
Trenutno u Ulici vojvode Putnika postoje četiri aktivna gradilišta. Kako struka kaže, to je deo urbane obnove, a ona se svodi na to da se na parcelama gde su bile stare prizemne kuće sa velikim dvorištima sada podižu višespratne stambene zgrade. Ova ulica baš je „napadnuta” od građevinskih investitora, godinama je već u njoj poneko gradilište. Ne zalazeći u to koliko se ove nove zgrade prave po valjanim urbanističkim i arhitektonskim kriterijumima, skrećemo pažnju na – bezbednost građana, posebno pešaka.
Po pravilu su delovi trotoara tamo gde su gradilišta ili zatvoreni (sa već pomenutim upozorenjem „pešaci, pređite na drugu stranu kolovoza”), ili su u stanju oranja Kraljevića Marka. Zatim, negde je postavljena zaštitna ograda, negde je nema, ali u svakom slučaju pešaci u tim zonama više moraju da koriste ulicu nego njima namenjenu stazu.
Dakle, svejedno je da li Ulicom vojvode Putnika krenete od „Paligorića” prema studentskom domu ili obrnuto, svejedno je da li ste pešak ili vozač – to „putovanje” od nekih trista-četiristo metara jeste neprijatno, naporno, nebezbedno, rizično, ukratko, u svakom pogledu neprimereno za jednu gradsku saobraćajnicu.
Zato nije naodmet uputiti nekoliko saveta i upozorenja.
Pešacima: Ako baš morate da se krećete ovom ulicom, treba oprezno da gledate pred noge gde gazite, jer je toliko rupa ili izbočina na trotoaru da možete stradati na više načina. Pešačenje noću je još rizičnije, a ako vozite bebu u kolicima, bolje je naći neku alternativnu ulicu, makar ona bila i zaobilazna.
Vozačima: Vozite oprezno jer ćete se sigurno susretati sa pešacima koji idu kolovozom – jer trotoarom ne mogu, a ako baš morate da se na tom trotoaru parkirate, gledajte da između vašeg vozila i zida kuće pešak može nekako da se provuče.
Gradskoj vlasti: Valjalo bi da bar ponekad izađete iz službenih automobila i pešice prođete Ulicom vojvode Putnika. Možda onda shvatite kako je vašim sugrađanima koji ovu ulicu koriste ili, što je još gore, u njoj žive. Pobogu, ovaj deo Vašarišta nije brazilska favela. Ako ne možete koliko sutra ovu ulicu da uljudite, pošaljite bar svoje inspektore i kontrolore da pogledaju nezaštićena gradilišta, nepravilno parkirana vozila, rečju – haos u ulici sa imenom slavnog vojvode Radomira Putnika.
Piše: Miroslav Jovanović
Foto: Miloš Ignjatović
