Ako ste znatiželjni građanin (kako to gordo zvuči, mada kod nas i nestvarno), pa još ako ste, daleko bilo, i novinar, i padne vam na um da saznate kako se troše pare iz budžeta grada (ustaljena je fraza da su to vaše pare) moraćete da pristupite ozbiljnom „rudarenjuˮ. Da bi se došlo do kakvih-takvih podataka potrebno je veliko „kopanjeˮ po gradskim dokumentima, bez garancije da ćete i iskopati ono što vas zanima.
Naše „rudarenjeˮ opredelilo se za traženje podataka o raspoređivanju subvencija preduzećima čiji je osnivač grad. Odakle krenuti – nego od Službenog lista grada, koji je njegovo zvanično glasilo i u kome treba da se objavljuju sve odluke Skupštine grada i izvršne vlasti oličene u Gradskom veću i gradonačelniku.
I evo jednog primera.
Deset miliona medijskom mezimčetu
Na sajtu grada nalazimo dotični Službeni list i u njegovom broju 22 od 19. juna, između raznih odluka i rešenja, piše da je „izmenjen program raspoređivanja subvencija iz budžeta grada javnim preduzećima i privrednim društvima u 2026. godiniˮ, tako što se iznos 896 miliona dinara (a to je već uvećana suma u odnosu na onu koja je zapisana u ovogodišnjem budžetu – prim. aut.) zamenjuje iznosom od 906 miliona dinara.ˮ
Dakle, nabačeno je nekome još deset miliona, ali kome?
Sledi ovakvo objašnjenje: „u poglavlju tri programa u tabelarnom prikazu tačka jedan iznos od 55 miliona zamenjuje se iznosom od 65 miliona dinaraˮ, ali običnom čitaocu ostaje nedokučivo koja se to firma usrećila povećanjem subvencija iz budžeta.
Pošto odluke o ovoj vrsti „muljanjaˮ parama donosi Gradsko veće, pokušavamo da nađemo njegove objave. Na sajtu grada, u rubrici „lokalna samoupravaˮ, piše „Akti Gradskog većaˮ. Pretragom dođosmo i do 284. sednice Gradskog veća od 19. juna i među desetak raznih akata nađosmo jedan pod nazivom „Program subvencija JP i DP izmenaˮ. Tamo na početku stoji isto što i u Službenom listu, ali među redovima se pojavi i RTK. Znači, deset miliončeta ide još neprivatizovanom naprednjačkom medijskom mezimcu. A zašto su dobili repete para?
„Razlog za donošenje ovog programa nalazi se u potrebi da se prethodno raspoređena sredstva subvencija Privrednom društvu Radio televizija Kragujevac u iznosu od 55 miliona dinara uvećaju za deset miliona, tako da sada iznose 65 milionaˮ.
Ovo je citat iz „obrazloženjaˮ odluke gradskih većnika. Dakle, javila se „potrebaˮ, radi čega, za koje namene? E, pa to se ne obrazlaže, jednostavno – ovoj prorežimskoj medijskoj kući treba još para iz gradske kase. Mora da se nagradi njena odanost politici Nikole Dašića i njegove svite.
Na kraju ove odluke stoji i tabela „naziv privrednog društvaˮ gde je prvobitni iznos subvencija za 2026. godinu od 55 miliona dinara – precrtan, a pored njega je upisana nova cifra: 65 miliona dinara. Što bi političari rekli – veoma transparentno.
„Vodovoduˮ još 30 miliona
Ovaj primer navodi nas da dalje tragamo, ubeđeni da lokalna televizija (kojoj je u Kragujevcu dat status privrednog društva!) nije jedina javna gradska firma kojoj se „po potrebiˮ dosipaju pare u vidu dodatnih subvencija. Krećemo nasumice jer podaci nisu tako sistematizovani da običnom građaninu budu pregledni.
I evo novih „otkrićaˮ. Već u Službenom listu broj 7 od 2. marta, dakle na samom početku budžetske godine, nailazimo na „izmenu programa raspoređivanja subvencija iz budžeta grada javnim preduzećima i privrednim društvimaˮ. Prvo kaže da se iznos od 851 milion dinara (koliko je u budžetu za celu 2026. godinu planirano za ove namene) zamenjuje iznosom 881 milion dinaraˮ, ali se ne navodi kome će dodatnih 30 miliona biti prosleđeno.
Znači, opet treba da se pretražuje kada je i sa kojim ciljem doneta ova odluka. Pošto je „upornost majka uspehaˮ, nalazimo da je Gradsko veće imalo 249. sednicu 27. februara i da je na njoj rešeno da se subvencije još malo „napumpajuˮ, a pare će otići na račun „Vodovodaˮ. Obrazloženje je bukvalno prepisano i isto glasi kao za RTK, samo što su cifre drugačije. „Razlog se nalazi u potrebi da se prethodno raspoređena sredstva subvencija Javnom komunalnom preduzeću ʼVodovod i kanalizacijaʼ u iznosu od 35 miliona uvećaju za 30 miliona, tako da sada iznose 65 miliona dinaraˮ (kraj citata).
U nastavku odluke opet stoji tabela, gde je u koloni „Vodovodˮ precrtan stari i dopisan novi iznos subvencija.
Igara umesto hleba
Iz Službenog lista broj 15 od 17. aprila saznajemo za još jednu „izmenu programa raspoređivanja subvencija…ˮ i to tako što se „u poglavlju tri programa u tabelarnom prikazu šest iznos 285 miliona dinara zamenjuje iznosom 318,5 miliona dinaraˮ.
Dešifrovanje ove odluke Gradskog veća nije težak zadatak s obzirom da ovolike budžetske pare, koje su ubedljivo najveća gradska subvencija, pripadaju Sportskom društvu „Radničkiˮ. Tako je već godinama. Potvrdu ove pretpostavke dobijamo među „aktima Gradskog većaˮ, koje je na 261. sednici 16. aprila odlučilo:
„Vrši se raspoređivanje dela subvencija od prodaje nefinansijske imovine od 33,5 miliona dinara Sportsko privrednom društvu „Radničkiˮ, a iznos od 26,5 miliona sa ovog izvora ostaje neraspoređenˮ.
E, ovo je sad nešto novo. Dodatne pare nisu uplaćene sa stavke „subvencije javnim preduzećima i privrednim društvimaˮ (prvo je bio 851 pa 881 milion), već „od prodaje nefinansijske imovineˮ. Nije navedeno šta je to grad prodao za 62 miliona dinara, što je zbir 33,5 raspoređenih i 26,5 miliona neraspoređenih dinara, ali pošto u takozvanu nefinansijsku imovinu spadaju, pored ostalog, nekretnine, oprema, zemljište itd, moguće je da je prodat neki plac, eventualno zgrada. To je nagađanje, ali pravo pitanje je da li je taj budžetski prihod mogao da se upotrebi za nešto drugo, a ne za subvencije budžetskim korisnicima?
Inače, i ovde je isto obrazloženje i svodi se na „potrebu da se prethodno raspoređene subvencije Sportsko privrednom društvu Radnički u iznosu od 285 miliona dinara uveća za 33,5 miliona, tako da sada iznose 318,5 miliona dinaraˮ.
Da se ne pozivamo na staru sentencu „da narodu treba hleba i igaraˮ, očigledno je da gradska vlast prednost daje igrama, jer pored ovih trista i kusur miliona na spisku za budžetski novac je i fudbalski klub „Radničkiˮ sa pozamašnom sumom, ali o tome u nastavku.
Uzgred, kragujevački je „izumˮ da se jednoj sportskoj organizaciji daje status privrednog društva, jer bi ono po definiciji trebalo da kao „pravno lice obavlja delatnost radi sticanja dobitiˮ. Koju dobit ostvaruje SD „Radničkiˮ – kad je samo „na troškuˮ? Međutim, takav veštački modus nađen je da bi se otvorio kanal za njegovo finansiranje iz budžeta grada. Isto je urađeno i sa Radio televizijom Kragujevac koja je takođe zvanično privredno društvo.
Novi iznos subvencija Sportskom društvu „Radničkiˮ može se videti u tabeli, onako kako je to predstavilo Gradsko veće.
Repete za JKP „Šumadijaˮ
Listajući Službeni list stižemo do broja 18 od 4. maja. Iz njega prvo saznajemo da je ukupan iznos subvencija javnim preduzećima i privrednim društvima sa 881 miliona povećan na 896 miliona dinara. To je urađeno da bi se „u poglavlju dva programa u tabelarnom prikazu tačka jedan iznos od 35 miliona zamenio iznosom 50 miliona dinaraˮ.
Opet je u šiframa saopšteno da je nekoj od subvencionisanih firmi „nabačenoˮ još 15 miliona, ali iz Službenog lista se ne vidi ko se konkretno, punim imenom, dodatno „oparioˮ. Zato ponovo treba tražiti „akta Gradskog većaˮ, što je prilično pipav posao, i konačno isplivava podatak da je 30. aprila odlučeno da će se od uvećanih subvencija ovajditi Javno komunalno preduzeće „Šumadijaˮ.
Obrazloženje je opet isto i razlog za ovaj potez „nalazi se u potrebi da se prethodno raspoređena sredstva subvencija JKP „Šumadijiˮ u iznosu od 35 miliona uvećaju za 15 miliona, tako da sada iznose 50 miliona dinara.
Možda i postoje neki suvisli argumenti, ekonomski i društveno prihvatljivi razlozi da se javna preduzeća finansijski dodatno pothrane, ali pošto ni u jednoj odluci Gradskog veća nisu navedeni, opravdana je sumnja da se pare iz kase grada ponekad delkaju „na lepe očiˮ.
Za puteve i fudbal
Na kraju ovog „rudarenjaˮ stižemo do Službenog lista broj 20 od 29. maja. Još jednom je izmenjen program raspoređivanja subvencija i, kako je birokratskim jezikom objašnjeno, to je urađeno na sledeći način: „u poglavlju dva programa u tabelarnom prikazu tačka dva iznos 19 miliona zamenjuje se iznosom 95 miliona dinaraˮ.
I to je sve što je Službeni list objavio.
Isto piše i u odluci Gradskog veća od 19. maja sa 274. sednice, a potom iz „obrazloženjaˮ saznajemo kome su ove pare dodeljene. Javno preduzeće „Puteviˮ dobilo je 2,6 miliona i sa subvencijama je stiglo do 21,6 miliona, a čak 23 miliona završilo je u kasi Fudbalskog kluba „Radnički 1923ˮ, kome je samo u prvoj polovini godine iz budžeta grada „legloˮ 95 miliona dinara.
Tako su ovom prilikom ukupne subvencije uvećane za novih 25,6 miliona dinara. Međutim, zbunjuje to što su subvencije za 2026. ostale na cifri od 906 miliona dinara, a ona je već u prvim mesecima narasla sa početnih 851 milion.
Gradsko veće ima jednu nedorečenu rečenicu jer kaže da se sredstva za „Puteveˮ i „Radničkiˮ uvećavaju „na račun neraspoređenih subvencija koje sada iznose 900 hiljada dinaraˮ. Pošto se ne kaže šta to i koliko nije raspoređeno, logika nas vodi na odluke iz aprila kada je „od prodaje nefinansijske imovineˮ dato Sportskom društvu „Radničkiˮ 33,5 miliona i preteklo je još 26,5 miliona. To je ukupno 62 miliona.
Prostim računom zaključujemo da je grad „neštoˮ prodao za ta 62 miliona dinara (iz raspoloživih podataka nije poznato šta je prodato), a gro tih para – 58,5 miliona dinara dato je na sport, prvo Sportskom društvu „Radničkiˮ, a potom istoimenom fudbalskom klubu.
Kako su visine subvencija izgledale na kraju maja prikazano je u tabeli.
Šetajući po sajtu grada, a to je bogami potrajalo, ustanovili smo da je javnim gradskim preduzećima i privrednim društvima u prvoj polovini 2026. već podeljeno 114 miliona dinara preko iznosa koji je određen u budžetu grada za celu ovu godinu. Pratićemo kako će ovaj iznos da raste u sledećih šest meseci.
Možda je formalno, odnosno pravno, sve ispravno kako se trošenje budžetskih para prikazuje u Službenom listu grada, ali džaba – kad takozvani običan građanin iz objavljenih formulacija ne može skoro ništa da sazna.
Naravno, subvencije firmama čiji je osnivač grad – posebna su priča. U prevodu, subvencije su pomoć ili pripomoć u novcu koji u ovoj priči daje lokalna samouprava, ali stručna javnost odavno upućuje oštre kritike na način davanja i visinu te pomoći. Razna komunalna i druga preduzeća trebalo bi da žive na samofinansiranju jer svoje usluge i proizvode naplaćuju, kako od građana, tako i od privatnog sektora, što bi ekonomisti rekli – rade u tržišnim uslovima. Ali, o tom potom.
Piše: Miroslav Jovanović
