EKOLOŠKI IZAZOVI DRŽAVNOG DATA CENTRA: Skriveni ceh digitalnog napretka

Državni data centar u Kragujevcu, zvanično je predstavljen kao simbol digitalne transformacije Srbije i najpouzdanije mesto za čuvanje podataka u regionu, a njegovi superkompjuteri kao ključni za razvoj informacionog društva, veštačke inteligencije, naučni napredak i obrazovanje.

Država, međutim, od javnosti skriva koje su potencijalne pretnje „digitalne tvrđave” za životnu sredinu s obzirom da su data centri ogromni potrošači i struje i vode. Vlada Srbije je projekat data centra proglasila za strogo poverljiv, a tu „blokadu” danas probijaju samo pojedini stručnjaci i mediji koji se odvaže da objave analize i upozorenja da postoje ozbiljni ekološki izazovi. Činjenica da se takvi podaci taje, podgreva sumnju da lice digitalnog giganta ima i svoje naličje.

U data centrima se skladište ogromne količine digitalnih podataka. Objekti su ispunjeni serverima i mrežnom opremom koji moraju da rade bez prekida 24 sata 365 dana u godini, uz stalno napajanje i snažne sisteme za hlađenje, za šta se troše dragoceni i skupi resusi – struja i voda. Zbog toga je na mestu pitanje dela stručne javnosti – koliki nam dug ostavljaju data centri?

Državni data centar u Kragujevcu, najveći u Srbiji, trenutno raspolaže instalisanom snagom od oko 14 megavata (MW), a planira se nadogradnja na 40 megavata. Da li on sada opterećuje sistem elektrosnabdevanja i koliki su troškovi?

– Centar od 14 megavata neprekidno vuče snagu uporedivu sa manjom industrijskom zonom ili gradom od nekoliko desetina hiljada stanovnika. Objekat je projektovan sa sopstvenim trafostanicama i dizel generatorima za rezervno napajanje. Plan proširenja Državnog data centra predviđa nove module ukupnog kapaciteta oko 56 megavata, što je četiri puta više od sadašnjih. Ako bi kompleks jednog dana radio u kapacitetu na ukupno 56 megavata, godišnja potrošnja bi bila oko 0,5 teravat-sati, što je nivo potrošnje veoma velikog grada u Srbiji, objašnjava za „Kragujevačke“ profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta (TMF) Univerziteta u Beogradu dr Branimir Grgur.

Prema njegovim rečima, ako se uzme 14 megavata kao prosečno opterećenje tokom cele godine, potrošnja električne energije je oko 123 gigavat-sata (GWh) godišnje.

– Cena električne energije za privredu i industriju u Srbiji iznosi oko 102 do 112 evra po megavat-satu. Potrošnja za napajanje Data centra se može proceniti na 12,5  – 14 miliona evra. Dogradnjom Dražavnog data centra na 56 megavata, cena električne energije samo za njegovo napajanje može se proceniti na 50 – 56 miliona evra. Zanimljivo bi bilo znati ko plaća te troškove, kaže profesor Grgur.

„Glad“ za vodom i strujom 

Budući da Data centre širom sveta „bije glas“ da troše ogromne količine vode, „Kragujevačke“ su istraživale da li potrošnja vode u Centru u Kragujevcu može da ugrozi stabilnost vodosnabdevanja. U kragujevačkom Vodovodu tvrde da nema skoka potrošnje zbog Data centra, navodeći da se, prema poslednjem očitavanju za jun 2026, Data centar nalazi na 17. mestu među pravnim licima. Među najvećim potrošačima vode u industriji su Fijat, Megle i Zastava oružje. Državni data centar kao i druga preduzeća u Kragujevcu koriste čistu, pijaću vodu ,čija je proizvodnja skupa, a ne tehničku.

– Prosečna mesečna potrošnja vode Državnog data centra u Kragujevcu iznosi 1044,36 kubnih metara, a prosečna godišnja potrošnja je 11. 488 kubnih metara vode. Potrošnja je veća u letnjim mesecima nego u zimskim. Državni data centar se u zavisnosti od popunjenosti kapaciteta snabdeva sa VS “Morava”, a alternativno izvorište snabdevanja je VS “Gruža”, kaže za “Kragujevačke” direktor JKP “Vodovod i kanalizacija” Nebojša Jakovljević.

Potrošnja vode u Data centru nije prekomerna, što profesor Grgur objašnjava time da on koristi sistem hlađenja koji troši manje vode, a više struje. Reč je o decentralizovanim vazdušno hlađenim sa zatvorenim vodenim krugom, a ne klasičnim rashladnim tornjevima sa velikim isparavanjem vode, koji troše oko 10.000 – 20.000 kubika vode mesečno. Postoje oko 32 rashladne jedinice, koja će se širiti sa rastom centra.
– Sistem za vazdušno hlađenje koristi od 500 do 1.000 kubika vode mesečno, uglavnom za dopune zatvorenog sistema, održavanje i pomoćne potrebe, a to je približno količina koju potroši oko 200 domaćinstava, kaže profesor Grgur.

Budući da se pretežno primenjuje vazdušno hlađenje koje troši kilovate, a „štedi“ vodu, profesor Grgur smatra da će za Kragujevac verovatno ograničavajući faktor u budućnosti biti elektroenergetska infrastruktura, a ne vodovod. On procenjuje da se samo za hlađenje koristi 2,5 do 4,5 megavati električne snage ili 22 do 40 gigavat-sati godišnje.

– Tri megavata neprekidne snage za hlađenje troše godišnje oko 26 GWh, što odgovara potrošnji približno desetak hiljada domaćinstava u Srbiji, odnosno 30.000 do 40.000 stanovnika, navodi Grgur.

Profesor Grgur upozorava i na „skrivene brojke“ u vezi sa emisijom gasova staklene bašte. On objašnjava da, prema renomiranom globalnom istraživačkom centru Ember, Srbija zauzima neslavno šesto mesto u svetu po emisiji ekvivalentnog ugljen-dioksida (koji uključuje ugljen-dioksid, azotne okside, simporne okside,ugljen-monoksid i PM čestice). U 2025. trošila je 700 grama  CO2e po kilovatu proizvedene elektične energije. Jednostavnom računicom se dobija da je za potrošnju električne energije oko 123 gigavat-sata godišnje u Data centru emisija od 85.850 tona CO2e godišnje. To odgovara godišnjoj emisiji od 17.000 do 21.000 automobila. Ukoliko bi se snaga Data centra povećala na 56 megavata, emisija bi se povećala na 340.000 tona CO2e.

Državni data centar u Kragujevcu raspolaže i rezervnim dizel agregatima što omogućava neprekidan rad i u slučaju potpunog prekida napajanja iz elektroenergetske mreže. Međutim, ovakav sistem otvara i pitanja zaštite životne sredine.

– U slučaju rada agregata punim kapacitetom od 14 MW tokom 96 sati, potrošnja dizela procenjuje se na približno 300.000 – 360.000 litara goriva. Sagorevanje te količine dizela rezultovalo bi emisijom od oko 800 do 1.000 tona ugljen-dioksida (CO2e ), uz dodatne emisije azotnih oksida, ugljen-monoksida i sitnih PM čestica, navodi Grgur.

Naš sagovornik smatra da je najveći neprekidni uticaj Data centra na životnu sredinu vezan za potrošnju električne energije i oslobađanje toplote.

– Data centar kapaciteta 14 megavata praktično svu utrošenu električnu energiju pretvara u toplotu koja se mora odvesti sistemima za hlađenje, što predstavlja energetski i ekološki izazov karakterističan za savremene velike digitalne infrastrukture, precizira Grgur.

Tokom rada punim kapacitetom, objekat emituje približno 14 MW toplotne energije, što odgovara snazi sistema daljinskog grejanja za više hiljada stanova.

– Iako se ta toplota raspršuje kroz vazduh i ne izaziva značajno povećanje temperature na nivou grada, u neposrednoj blizini objekta može doprineti stvaranju lokalnog „toplotnog ostrva“, posebno tokom letnjih meseci i perioda slabog strujanja vazduha. Efekat je najizraženiji u zoni rashladnih uređaja i ventilacionih ispusta, kaže profesor Grgur.

On upozorava i da dodatni faktor predstavlja buka koju proizvode rashladni sistemi, ventilatori i, u vanrednim situacijama, dizel agregati. Nivoi buke mogu biti primetni na nekoliko stotina metara od objekta ukoliko nisu primenjene odgovarajuće mere zaštite. Uticaj na temperaturu i buku je najizraženiji u neposrednoj okolini data centra, dok se sa povećanjem udaljenosti efekti smanjuju usled mešanja vazduha, apsorpcije zvuka i prirodnog rasipanja energije u prostoru.

ODGOVOR KANCELARIJE ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE 
Sa oznakom „strogo poverljivo” 

Direktor Kancelarije za IT i elektronsku upravu Mihailo Jovanović odbio je da odgovori na pitanja “Kragujevačkih” po zahtevu za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, a pitali smo koliko Data centar u Kragujevcu troši vode i struje, šta će biti kad se povećaju kapaciteti, na čiji račun idu ti troškovi i slično.

Naš Zahtev je odbijen uz obrazloženje da tražene informacije “predstavljaju tajne podatke određene i označene u skladu sa zakonom, čijim otkrivanjem bi mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom, koje u konkretnom slučaju pretežu nad pravom javnosti da zna.”

Iz Kancelarije za IT su istakli da je Vlada zaključkom od 6. jula 2018. godine utvrdila da je projekat „Izgradnje sekundarnog Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka – DATA centra od značaja za Republiku Srbiju, kao i da su zaključcima Vlade iz 2021. godine, koji su označeni stepenom tajnosti „strogo poverljivo”, regulisana pitanja pribavljanja, izgradnje, opremanja, upravljanja i održavanja Data centra u Kragujevcu.

Kancelarija je „posebno cenila“ da nisu prestali razlozi zbog kojih su podaci određeni kao tajni, jer bi objavljivanje i dalje moglo da prouzrokuje štetne posledice koje bi ugrozile nacionalne interese i bezbednosti Republike Srbije.

ISTRAŽIVANJE PORTALA PRVI PRVI NA SKALI
Prljavi data centri  

U okviru projekta „Prljavi data centri“, koji realizuje organizacija Environmental Reporting Collective (ERC) istraživački novinari obilaze udaljene regione i lokalne zajednice kako bi detaljno istražili ljudsku stranu ubrzanog rasta data centara. Otkrivaju na koji način vlade prihvataju izgradnju ovih centara, videći u veštačkoj inteligenciji pokretač ekonomskog rasta, dok se istovremeno nedovoljno pažnje posvećuje pritisku koji takvi projekti vrše na životnu sredinu, prirodne resurse i lokalne zajednice.  U tekstu prof. dr Branimira Grgura navodi se da je istraživanje  pokazalo:

U Indiji, Španiji i Francuskoj širenje data centara sve više opterećuje lokalne sisteme vodosnabdevanja.

Indija je privukla milijarde dolara investicija tehnoloških giganata iz Silicijumske doline, ali je u proseku potrebno uložiti 770.000 dolara da bi bilo otvoreno jedno radno mesto u data centru.

Na Tajlandu su lokalne zajednice ukazale na nedostatak transparentnosti i izostanak procena uticaja na životnu sredinu.

U Peruu se više od 300 kompanija registrovalo za poslovanje u ovom brzo rastućem sektoru, iako država nema jasan nacionalni plan za razvoj data centara.

  U Španiji građani pokrenuli sudske postupke protiv odluke vlasti da ubrza izgradnju velikog data centra jednog tehnološkog giganta bez adekvatnog učešća javnosti.

U predgrađu Francuske, lokalni političari i stanovnici pokušavaju da zaustave velikog operatera za koga tvrde da koristi zakonsku prazninu kako bi izbegao strože propise i izgradio veliki kompleks data centara.

Irska je najdramatičniji primer mračne strane data centara, gde je danas 89 aktivnih, a više od 30 je u planu. Udeli u potrošnji električne energije su zapanjujući. Data centri troše 22 odsto ukupne električne energije Irske. Očekuje se da će do 2034. godine trošiti između 30 i 35 odsto proizvedene struje. Za hlađenje sadašnjih data centara u samo jednom danu u Irskoj se potroši oko 1,6 miliona litara vode. Ako se izgrade svi planirani centri, projekcije su još dramatičnije, očekuje se da će do 2034. godine data centri trošiti između 30 i 35 odsto sve struje u Irskoj.

Amsterdam (Holandija) je postao epicentar sukoba između tehnoloških kompanija i lokalnog stanovništva. Ovaj grad je 2022. uveo jednogodišnji moratorijum na izgradnju novih data centara u celom regionu. Mreža je bila preopterećena do tačke pucanja. Nove stambene zgrade nisu mogle da se priključe na struju jer su sve kapacitete pojeli data centri. Kada je moratorijum okončan, uvedena su stroga pravila: novi data centri mogu da se grade samo na određenim lokacijama, moraju da koriste otpadnu toplotu za grejanje obližnjih domova, i moraju da dokažu da neće dodatno opteretiti mrežu.

Kina je najveći graditelj data centara na svetu. Posebno zabrinjavajuća je potrošnja vode. U severnoj Kini podzemne vode nestaju alarmantnom brzinom.

Piše: Gordana Mirović