U mojoj ulici u Jagodini živeo je i dečak Mića. Bio je nešto stariji od nas ostalih i imao je jedan neobičan metod svađanja. Ako mu neko iznerviran kaže „kretenuˮ: on bi odgovarao „Vidiš koliki si!ˮ. I tako nas je pobeđivao.
Pošto su metode polemisanja srpskih radikala primitivne, počeli su da optužuju studente za nepoštovanje žena. Oni, koji lome noseve i vilice ženama, optužuju nekog čiji pokret se zasniva na podjednakom učešću i devojaka i mladića (studentkinje su ravnopravno zastupale njihove stavove u onim medijima koji su hteli da ih saslušaju, a bile su čak i redari na njihovim skupovima).
Primer toga je i „pristojna Srbijaˮ koju Kesedžija suprotstavlja „blokaderimaˮ. Jer on, kao vrhovni malograđanin, prezire pristojnost, pošto je ne razume. Možda je najbolja ilustracija toga (a ima ih mnogo) ono što je rekao onom nesrećnom Milovanu Milivojeviću, ocu Milomira Milivojevića, dvadesetpetogodišnjeg radnika MB „Namenskaˮ u Lučanima, koji je poginuo 2017. u eksploziji i požaru koji je izbio u toj fabrici, otprilike: „Pa ti znaš da nisi dao sina u manekeneˮ.
Zemunska malograđanština par excellance. Jer malograđanština nije topografska odrednica, već stanje duha, te i Zemunci mogu biti malograđani, iako su deo velegrada.
Inače, komentatori ne mogu da se načude koliko (malo)građaninu Kesedžiji predizborna kampanja loše ide. Prvo, kod Marića bleferski tvrdi da su izbori već rešeni u njegovu korist, pa onda polemiše sa slikom prof. dr Ilije Srdanovića i jednim kamenom, te, misli on, mudro uvodi otcepljenje Vojvodine, koje niko i ne pominje.
Kad je započeo uspon na vlast, svakakve nebuloze su mu uspevale, ali sada ni jedna. To je sudbina tiranina (autokrata, diktatora itd.), jer kad se uspinju (kao Magbet) pomaže im i proročanstvo veštica da će osvojiti vlast i da će je držati dok Birnamska šuma ne dođe u Dansinejn (škotski kraljevski dvorac), ali, na kraju, Birnamska šuma ipak napada Dansinejn, jer vojska koju predvodi Makdaf (oponent kome je Magbet pobio ženu i decu) ide maskirana granjem iz Birnamske šume, te prepadnuti glasnik kaže Magbetu da Birnamska šuma ide ka njima.
Isto tako je Hitler hteo da obnovi svoj uspeh 1940. godine kad su njegovi tenkovi iznenadili Francuze i Engleze prošavši kroz Ardensku šumu, te je osvojio Francusku za sedam dana, a Engleze primorao da se povuku preko Lamanša, pa je iznenada napao američke trupe u Bastonju, želeći da produži do Antverpena, glavne savezničke luke. To je bila Ardenska bitka, koju su saveznici na kraju dobili.
Predizborna kampanja je u stilu one man band (OMB). Kesedžija čak i u reklamama izgovara glavninu teksta. Zasad reklame ima samo SNS, dok studenti na FDU prave veoma uspešne montaže, kao diplomske radove, ili vežbu za predmet montaža. Svako prema mogućnostima i znanju.
Kesedžija ima, izgleda, nevešte savetnike, jer pravi neke poteze koji mu jadno uspevaju. Napravio je spot nalik špici Mentalnog razgibavanja, prekrivši svoj džemper imenima koja su mu nadevana od strane opozicije i naroda. Toliko mu se dopao taj potez da ga je stavio i na mrežu (kad igrate igrice za koje niste platili, pojave vam se neke reklame i jedna od njih je i pomenuti spot). Mene, koji gledam Mentalno razgibavanje, to nije ubedilo, a nije ni njegove glasače koji ne gledaju tu emisiju, jer im je ta ideja strana, te ne mogu da je svare.
Ali, radi on i neke konkretne stvari – minira izbore u dijaspori. Naime, RIK je otvorio samo par novih biračkih mesta u inostranstvu, a prema interesovanju treba da ih bude mnogo više (ukupan broj biračkih mesta za celu dijasporu je 93, trebalo bi ih 120-130, a u Republici Srpskoj čak 28, dakle, procenjeno je da će dijaspora da glasa protiv SNS-a, a glasači sa dvojnim državljanstvom u Republici Srpskoj za SNS).
Student Mateja Nikolić priveden je na prijavu (malo)građanina Kesedžije. Optužen je da je odgurnuo aktivistkinju SNS, koju su posle odveli u urgentni centar iz koga je ubrzo puštena. To pokazuje da se (malo)građanin Kesedžija i dalje ponaša kao predsednik i da teroriše svoje oponente. Malo ko obraća pažnju na to, jer nam je svima normalno da on od kad je dao ostavku poziva i ministre u ostavci i daje im instrukcije.
U Kragujevcu je prošlog petka održan predizborni miting SNS, doveli su ljude iz javnih preduzeća, kojima su ponekad, ako nisu hteli da dođu, tražili pismeno obrazloženje, takođe su dovozili pristalice iz drugih gradova silnim autobusima.
Ipak, po njihovom mišljenju, skup je uspeo i Kesedžija se zahvalio Kragujevčanima na srdačnom dočeku.
Pričao je o tome kako nije zatekao ništa kad je 2012. došao na vlast. Optužio je studentsku listu da je podržana spolja, pokazujući još jednom da ne razume politički trenutak u kome se nalazi i da ga je sreća napustila kao i mnoge tiranine.
Gubitak sreće pokazuje i slučaj sa Šapićevim lomljenjem nosa odbornici iz Kreni-promeni, a i ono što se dogodilo u Pančevu, kad je kolega odbornik iz SNS-a nazvao koleginicu iz ZLF kurvom. Jer, to su neplanirani događaji koji svakako neće poboljšati Kesedžijin rejting.
Međutim, opšte je uverenje da ako izađe preko 70 posto glasača, Kesedžija i njegovi doglavnici (većinu njegovih predizbornih operacija izvršavaju funkcioneri SNS-a i direktori javnih preduzeća) neće uspeti da navašaju dovoljno pokradenih glasova da neutrališu toliki odziv – u Mađarskoj je na poslednjim izborima izlaznost bila 80 posto. Kesedžija je svestan toga i pokušava da relativizuje stvari (već smo pisali o tome) nizom poteza koji govore neodlučnim biračima „ma svi su istiˮ, tj. „nemam ja tu šta da tražimˮ. To nepogrešivo korespondira sa malograđanskim stavom „sve počinje od meneˮ. Ali, kad je jednom drugom čuvenom malograđaninu ta filozofija propala, on se ubio. Nadam se da ovo nećete shvatiti kao poziv na nasilje, jer to je samo jedna od mnogih istorijskih analogija.
Piše: Vladimir M. Ristić
