Ljudi koji su vršili istraživanje ruda za firmu „Stara planina” bukvalno su se poneli „kaubojski” jer su bili u obavezi da po rešenju Ministarstva obaveste lokalnu samoupravu o početku radova, njihovim tačnim lokacijama i da pribave saglasnosti vlasnika parcela.
– Ni jedan od ta tri bitna uslova nisu ispoštovali, istakao je Srećko Ilić, predsednik opštine Knić, na tribini održanoj u motelu „Ravni gaj”.
Prirodne lepote zavičaja, turistički potencijali i lokalpatriotizam nisu bili jedini razlog zbog čega je sala u motelu na obodu Knića bila prepuna na tribini pod nazivom „Da li Knić može biti ekološka opština”.
Možda i može, potencijali postoje, ali je ključna dijagnoza izneta na početku panel diskusije od strane Gružana – ako ovo područje postane rudarsko, neće biti ni Knića ni Knićana, a kamoli da se razgovara o dobijanju ekološkog statusa ove opštine.
Njihova strahovanja nisu bez razloga. Već dve godine se ovo područje pominje kao istraživačko za rude zlata i bakra, a stanovnici organizju proteste od zime pretprošle godine. Za sada, uspešno.
– Brojne informacije su bile pogrešne, pune spinovanja i politizacije. Činjenica je da rešenje firmi „Stara planina” nije izdala opština Knić jer to apsolutno nije u njenoj nadležnosti. Rudno bogatstvo pripada Republici Srbiji i direktno je u nadležnosti njene Vlade, naglasio je Srećko Ilić u svom obraćanju na tribini.
Kao predsednik opštine on se obratio nadležnom Ministarstvu dopisom jer su se ti ljudi bukvalno „kaubojski” poneli.
– Jednog dana oni su samo ušli u tuđe posede, počeli da mere i istražuju, a ljudi su reagovali. Ja sam podržao naše građane u odbrani svojih poseda, objasnio je Ilić.
Po njegovim rečima, „oni su se pozivali na zakon o rudarstvu”
– Tada sam im rekao da je Ustav Republike jasan i da je pravo privatne svojine svakom zagarantovano, tako da ne mogu da uđu u bilo čiji posed bez njegove saglasnosti, tvrdi Ilić, ponovo podsećajući da je firma „Stara planina” bila u obavezi da po rešenju Ministrastva obavesti lokalnu samoupravu o početku radova, njihovim tačnim lokacijama i da pribave saglasnosti vlasnika parcela.
U opasnosti i Kragujevac i Kraljevo
Predsednik opštine kaže da rešenje za istraživanje ističe 31. marta i da ne zna da li će biti produženo jer se lokalnoj samoupravi u Kniću za bilo kakvo mišljenje ili saglasnost još uvek niko tim povodom nije obratio.
Članovi udruženja „Ekomar” iz Kragujevca, koji su bili organizatori tribine, naveli su da treba proveriti da li je takav zahtev podnet Ministarstvu, kao i da je neophodna inicijativa za izmenu Prostornog plana opštine Knić kojim se predviđaju istražne radnje i eksploatacija mineralnih sirovina ako postoji želja da ova opština postane ekološka.
Podsetimo, rešenjem Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije od 1. marta 2021. godine Preduzeću „Stara planina Resources” odobreno je izvođenje geoloških istraživanja bakra, zlata i prateće polimetaličke mineralizacije na teritoriji opština Knić i Kraljevo na površini od 96,7 hektara. Konkretno, to su teritorije sela Guncati, Žunje, Pajsijević, Leskovac, Guberevac, Balosave, Čestin, Gruža i Grabovac sa knićanskog područja.
Diplomirani biolog/ekolog Miloš Stanojević iz obližnjeg sela Leskovac naveo je potencijalne opasnosti za čitav ovaj kraj ako u njemu dođe do otvaranja rudnika.
– Ako rudarenje zaživi na ovoj teritoriji, sva tri osnovna uslova za život čoveka – voda, vazduh i hrana – biće odmah i direktno ugroženi. Nakon eventualne ekspolatacije, do koje se svi nadamo da neće doći, ovaj kraj više nikada ne bi bio isti. Uslovi za život bili bi uništeni i za generacije koje dolaze, opomenuo je Stanojević.
Konkretni razlozi za to su: remećenje podzemnih vodotokova i njihov dolazak do rudnih stena prepunih olova i teških metala, koje bi posle stizale do nadzemnih vodotokva i pitkih izvora. Samim tim, jer voda prolazi kroz zemlju, ugroženo je i zemljište koje postaje visokorizično.
Esploatacija ruda stvara isparenja koja će potpuno zagaditi vazduh, a isti efekat imaće i prašina od jalovine koju raznosi vetar.
– Rudarenje ne ugrožava samo ljude, već čitav biljni i životinjski svet, istako je Stanojević, podsetivši da bi time bila u opasnosti ne samo pobrojana sela, već i šire područje, kao i Kragujevac i Kraljevo, koji su na samo 20 kilometara vazdušnom linijom od područja predviđenog za istraživanje.
Po njegovim rečima, mi i danas trpimo posle dicerudarenja i tragova jalovine još iz srednjeg veka. Naveo je primer iz Švajcarske, gde je u saniranje livade od šest hektara u okolini Ciriha na kojoj je u srednjem veku taložena jalovina potrošeno dve milijarde franaka.
Zbog toga, smatra Miloš Stanojević, svi Gružani „kao jedan” moraju po strani da ostave svaku politizaciju i stranačke podele jer je ovo životno pitanje koje se tiče svih njih.
Ugroženost Gružanskog jezera
Sa stručne strane prof. dr Snežana Simić sa kragujevačkog PMF-a ispred udruženja „Ekomar” analizirala je probleme koji postoje na gružanskoj akumulaciji, još od pogrešnog izbora lokacije 1978. godine jer je to bilo poljoprivredno zemljište čije čišćenje dna tada nije obavljeno kako treba.
Problemi ovog jezera sa koga oko 120.000 ljudi, mahom iz Kragujevca, piju vodu su višestruki, od otpada koji za sobom ostavljaju ribolovci, nekontrolisane nelegalne gradnje objekata na njegovoj obali (koja je potpuno izmakla kontroli), đubrenje njiva u zonama njegove zaštite i slivovima pritoka, divlje „samonikle” deponije, do sve češćeg i opasnog „cvetanja algi”.
Profesorka je navela da oko Gružanskog jezera živi 194 vrsta ptica (zbog čega je ovo područje evindentirano kao ornitološko od posebnog nacionalnog zbačaja), a u jezeru 11 vrsta riba. Takođe je istakla da svaka lokalna samouprava mora da ima određena strateška dokumenta, a jedan od njih je Program zaštite životne sredine sa akcionim planom.
Po rezultatima njenog istraživanja, da bi Knić mogao da postane ekološka opština ključna su tri problema: upravljanje Gružanskom akumulacijom i kvalitet vode u njoj, upravljanje otpadom i otpadnim vodama i planirane rudarske aktivnosti.
Direktorka Turističke organizacije opštine Knić govorila je o tome kako turizam utiče na ekologiju. Po njenim rečima, zastupljen je održiv turizam, onaj u kome se poštuju potrebe i želje turista, ali se pazi da oni ne narušavaju prirodno okruženje, biodiverzitet i način života ljudi na ovom području.
Kao posebni aduti iz ove oblasti navedeni su Gledićke planine i Kotlenik, Gružansko jezero i slavni Borački krš, zaštićeno prirodno dobro.
Srećko Ilić istako je da opština Knić prepoznaje sve ekološke probleme i pokušava da na njih reaguje na adekvatan način.
– Nikada niko iz opštine Knić, dok sam ja njen predsednik, neće izgovoriti da će Gružansko jezero biti tehnička voda.
Po njegovom mišljenju, primarni interes je da se sačuva jezero kao izvorište pijaće vode, sa jedne, a sa druge strane da se zadovolje interesi ljudi koji su ostali da žive na teritoriji opštine Knić.
Učesnici tribine kao ogroman problem opštine Knić istaklu su demografiju i odlazak mladih, jer je na ovom području posle Drugog svetskog rata živelo skoro 30.000 stanovnika, a po rezultatima poslednjeg popisa nešto više od 11.000. Takođe, svaki četvrti stanovnik ima 65 i više godina.
PROJEKAT UDRUŽENJA „EKOMAR”
Prioriteti u zaštiti životne sredine
Tribina „Da li Knić može biti ekološka opština” završni je događaj projekta koji sporovodi ekološko udruženje „Ekomar” iz Kragujevca čiji je cilj podnošenje incijative za izradu programa zaštite životne sredine opštine Knić.
Po rečima moderatorke tribine Bojane Vlajović Savić iz kragujevačkog udruženja Res Publika, ovaj program je dokument javne politike i predstavlja sredstvo za racionalno rešavanje prioritetnih problema u ovoj oblasti u jedinicama lokalne samouprave, kao i da ukaže na najveće probleme u zaštiti životne sredine.
Projekat „Ekološka opština Knić” realizovan je u okviru Programa javnog zagovaranja „Istraži – Osnaži” koji finansira vlada Ujedinjenog kraljevstva, a sprovodi Trag fondacija.
