Odavno je u gradskoj Skupštini primećeno da stavka u budžetu pod imenom kapitalne investicije služi kao neka vrsta izgovora da se gotovo ništa ne uradi.
Tako smo u prošlom broju pisali da iz famoznih kapitalnih investicija od prošle godine nije izgrađeno jedno novo gradsko obdanište, vrednosti 60 miliona dinara, a dobili smo odgovor da je u decembru 2023. potpisan ugovor sa firmama koje su odabrane na tenderu za projektovanje i izvođenje i da će radovi početi u martu ove godine. Tako je ovo obdanište koje treba da primi oko 140 mališana prebačeno iz jedne godine u drugu, što je deceniju unazad uobičajena praksa.
Pisali smo i da nije, kao što je bilo predviđeno za 23. godinu, rekonstruisano obdanište „Bubamara”, i da učiteljski stan u Drači nije adaptiran u obdanište, te se i to prebacuje u ovu godinu, a vrednost radova je bila ukupno 15 miliona dinara. Ali, sa ova tri predškolska objekta nije kraj sa projektima koji su tu bili samo da kupe prašinu i čija je gradnja bila krajnje neobavezujuća.
Jer da nije tako valjda nam ne bi neko zvanično govorio da je u decembru, baš pred izbore, kada je trebalo da sečemo vrpcu obdaništa na Bubnju, sklopljen ugovor sa projektantima i izvođačima. Šta su radili službenici u organima uprave godinu dana dok je trebalo da pripreme sve papire koji idu pre raspisivanja tendera za projektovanje i gradnju. Nisu pripremili dokumenta na vreme. Pa je posle Katastar mesecima držao predmet podnet da se uknjiži. Koliko godina treba Katastru da uknjiži plac gde grad treba da gradi jedno obdanište?
Ima takvih kapitalnih projekata u budžetu za prošlu godinu na primer, koji kao da se sami nude da budu bačeni u zapećak, da se prebacuju kao loptica iz godine u godinu, da se na njima vežbaju službenici imovinsko pravni i urbanistički, koliko mogu da čekaju dok ih oni ne obrade.
Takvih je u ovom budžetu više i jedan koji se ne sme prećutati je drumsko pešački most preko Bresničkog potoka. Taj most, po svemu sudeći, bio je i u ranijim budžetima nekoliko puta i nikad nije izgrađen, a nije ni prošle godine. Nije ni započet, kako smo saznali preko Informativne službe Skupštine grada. Službenika Mesne kancelarije danima nismo dobili na fiksni telefon, a ni predsedniku Saveta mesne zajednice nismo uspeli da uđemo u trag. Most ostaje, kao klisurina, u planu za iduću godinu, a možda i ne ostaje, jer ga u rebalansu budžeta za prošlu godinu nema, izbrisan je. Inače most sa kojim gradski oci kao da teraju neku šegu i stalno ga guraju u sledeću godinu, nije šala jer projekat košta 45 miliona dinara.
Sledi zanimljiva investicija, a to je izgradnja Mesne zajedenice i ambulante u Beloševcu. Treba da ta dva objekta budu izgrađena do kraja iduće godine, jer su takozvane dvogodišnje investicije i da se u ovoj godini utroši 6,5, a u narednoj pet miliona dinara. Iako je gradilište trebalo da nikne i da se potroši pola investicije, samo je pred izbore položen kamen temeljac i ograđeno gradilište Ovaj objekat navodno kasni jer opet tenderi nisu uspeli i nisu na vreme našli izvođača. Kako to da tenderi u Kragujevcu nikako ne uspevaju?
Ali, zanimljivo je što ovu investiciju planiraju da urade za tako male pare, da je to skoro za ne verovati. Duplo više novca će se utrošiti za izgradnju, na primer, depoa Istorijskog arhiva, ili za rekonstrukciju letnje scene Dečjeg odeljenja Narodnog muzeja, što, ako je za utehu, takođe nije urađeno, a trebalo je po budžetskom planu.
Tu je, u grupi sa ovakvim investicijama koje stalno čuče u zapećku i malopre pomenuta rekonstrukcija letnjeg amfiteatra i fasade dečijeg odeljenja Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” za koju je bilo planirano 10,6 miliona dinara. Nije izgrađeno, a verovatnoća da će projekat biti prebačen u iduću godinu je velika.
Ovde treba dodati rekonstrukciju objekta Legat Ljubice Filipović, koja je prema planu trebalo da bude završena prošle godine, a nije ni započeta, a trebalo je da košta 6,5 miliona dinara. Tu je, da upotpuni sliku dežurnih u čekaonici, a pripada objektima kulture i projekat izgradnje depoa Istorijskog arhiva Šumadije, gde je trebalo da se utroši 22 miliona dinara.
Direktorka Sanja Živanović objašnjava da je prvo raspisan zejdnički tender za projektovanje i izvođenje, a kako se niko nije javljao sada je tender razdvojen, pa je izabrana firma koje će projektovati depo i pred kraj godine je sa njom potpisan ugovor. Uskoro će se, kako ona tvrdi, raspisati tender i za izvođača. Ali, objekat je trebalo da bude završen do kraja prošle godine. Ko je omanuo? Da li je neko nekad pozvan na odgovornost što kasne naši kapitalni objekti iz budžeta. I to oni mali, sa malim budžetima, koji nekome mnogo znače.