Nije više vest da se smeće iz Čačka dovozi na đubrište u Jovanovcu. To traje već desetak dana i vest će biti kada se ovaj prljavi „transferˮ obustavi, jer je rečeno da će biti privremen.
Međutim, da će udomljavati komšijsko đubre Kragujevčani nisu saznali od svojih gradskih nameštenika – što bi bilo korektno i normalno – već je dojava stigla iz Čačka. Prvi je to obznanio njihov gradonačelnik Milun Todorović u obraćanju tamošnjim medijima, ali su njegove reči brzo doprle do Kragujevca i, razumljivo, izazvalo reagovanja, uglavnom negativna.
Gunđali su građani, a oglasile su se i opozicione stranke oštrim negodovanjem da se Kragujevac pretvara u „smeštlište Srbijeˮ i da pored svog đubreta, od koga se sve teže diše – „uvoziˮ i tuđe. Tek kada je, osim atmosferske, počela da raste i politička temperatura, na Televiziji Kragujevac pojavio se gradonačelnik Nikola Dašić i izjavio da je reč o solidarnosti prema gradu u susedstvu, da je to prevashodno moralni čin i da Kragujevac pamti kada su mu pre deset godina Čačani pozajmili kamione smećare, jer je većina naših bilo pokvareno.
Uzgred, Čačak jeste u problemu od kada je izbio veliki požar na užičkoj deponiji Duboko, gde smeće odlaže devet opština i gradova iz Moravičkog i Zlatiborskog okruga. Tamo se više nije moglo, pa je čačanski komunalni otpad gomilan na neuslovnom prostoru (zvanično transfer stanica) blizu centra grada i kad je ta lokacija popunjena – tražili su novo mesto za svoje đubre. Zanimljivo je da njihovu molbu nije prihvatio Gornji Milanovac, a onda je nađeno rešenje – u Kragujevcu, Kniću i Kraljevu.
Gradonačelnik Čačka najavio je da treba da se preveze pet hiljada tona prikupljenog smeća i da se svakodnevno razvozi još po 180 tona, međutim do danas se ne zna ko se dogovorio ili ko je odlučio da veći deo toga bude deponovan baš u Kragujevcu.
„Kraguejvačkeˮ su, uz ostala, baš to pitanje uputile na adresu uprave grada (naravno u pisanoj formi jer komunikacije novinar-gradski funckioner više nema „licem u liceˮ, već sve ide elektronskim putem), ali odgovor nije dobijen. Jedino je posredno poslata preporuka da se obratimo komunalnom preduzeću „Šumadijaˮ u čijem sastavu radi i „Čistoćaˮ. Čudno, jer ovo nije tema za odlučivanje na nivou firme, već gradskih struktura.
Zbog toga sve uverljivije deluju tvrdnje nekih opozicionih stranaka da je odluka o dovoženju čačanskog smeća u Kragujevac došla s nekog vrha – partijskog ili državnog. Čuće se. Možda.
Ne dođoše Kinezi
Ali, i to će da prođe, brdo – smetlište u Jovanovcu još malo će da naraste, ali pitanje je koliko će još i dokle da raste? Čačani kažu da će umesto deponije rešenje biti spalionica otpada, a šta ćemo mi, kukavni Kragujevčani? Đubre, smrad i dim sve više ugrožavaju grad, odnosno građane, a prođoše decenije u praznim pričama o novoj deponiji (više o tome u tekstu uz ovaj).
Ovde ćemo „vratiti filmˮ nepune četiri godine, u oktobar 2020, na citat predsenika Republike Srbije Aleksandra Vučića: „Kragujevac i Niš su gradovi u kojima se planira izgradnja modernih regionalnih deponija. Deponije u Kragujevcu i Nišu biće gotove do 19. decembra 2021. godineˮ (kraj citata). Istovremeno su deponije manjeg kapaciteta najavljene za Kraljevo i Pančevo. Do danas ni jedna nije urađena.
A sva obećanja (ova i još mnoga druga) bila su deo pompezno objavljenog nacionalnog projekta pod nazivom „Čista Srbijaˮ, koji se sprovodi od 2020. do 2025. godine. Saopšteno je da je vredan 3,5 milijardi evra, kreditor celog posla je kineska korporacija CRBS, po modelu „projektovanje i izvođenjeˮ, što znači svi radovi od početka do kraja.
To što je Vučić rekao u jednom od učestalih „obraćanja nacijiˮ istovremeno je napisano i na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infastrukture pod nazivom „Čista Srbija: deponijeˮ, što se i danas može pročitati i evo šta piše:
– U Kragujevcu je planirana izgradnja regionalnog centra za upravljanje komunalnim otpadom sa termovalorizatorom (postrojenje za preradu čvrstog otpada – prim. aut.) kapaciteta 250 tona na dan, sa svim pratećim sadržajima (deponijom, postrojenjem za preradu procedne vode, upravnom zgradom…). Termovalorizator će proizvoditi električnu energiju i toplu vodu koja se može koristiti za grejanje objekata. Ugovorom predviđena površina za ovaj Centar je 450 hiljada kvadratnih metara. Predviđena je i sanacija postojeće nesanitarne deponije u Kragujevcu. Regionalnom centru Kragujevca priključiće se opštine Knić, Topola, Rača, Aranđelovac, Gornji Milanovac, Rekovac i Batočina.
Sve je lepo i jasno napisano.
U početku je delovalo da će od ovog projekta nešto biti, ne baš do Svetog Nikole 2021, ali da će bar početi da se radi, a naš narod kaže – sve što se započne i završiće se.
Da sve pojasni u martu 2021. u Kragujevac dolazi tadašnji ministar građevinarstva Tomislav Momirović, sastaje se sa gradonačelnikom Nikolom Dašićem i doslovce izjavljuje:
– Za izgradnju regionalne deponije sa spalionicom u Kragujevcu rezervisano je 118 miliona evra i ta investicija ugovorena je sa kineskom građevinskom kompanijom CRBS.
Dašić dopunjuje Momirovića, kaže da komercijalni ugovor obuhvata formiranje nove deponije, ali i sanaciju i rekultivaciju postojeće u Jovanovcu.
– Početak radova očekuje se ove godine (2021), u toku je pripremna faza i formiranje regionalnog preduzeća za upravljanje tom deponijom, najavljuje gradonačelnik pred novinarima.
Inače, za tu novu deponiju definitivno je izabrana lokacija Vitlište, jedna povelika jaruga na tromeđi sela Maršić, Korman i Gornje Komarice, koja je u opticaju za te namene još od 1986. godine.
Projekat „Čista Srbijaˮ u Kragujevcu je ozbiljno shvaćen i Skupština grada 26. marta 2021. donosi odluku o izradi Plana detaljne regulacije Vitlište, da bi se za buduće radove stvorili potrebni urbanistički uslovi. Gradsko preduzeće „Urbanizamˮ efikasno završava Plan i Skupština ga usvaja 5. novembra iste godine. U njemu piše da je „cilj rešavanje jednog od glavnih i višedecenijskih problema grada – odlaganja komunalnog otpadaˮ.
Iz ovog dokumenra izdvajamo još neke zaključke:
– Postojeća deponija Jovanovac je značajna pretnja za životnu sredinu i zdravlje ljudi, jer ne zadovoljava osnovne sanitarne, tehničke i higijenske uslove za odlaganje otpada. Pored toga, na teritoriji grada identifikovano je oko 240 lokalnih smetlišta, a 30 posto seoskog stanovništva nema mogućnosti odlaganja otpada u kontejnere. Ova ̓ekološka bomba̓ udaljena je samo tri kilometara od centra grada, u neposrednoj je blizini naseljenog područja i u zoni koja je trenutno razvojno aktuelna.
Te 2021. godine potpisan je i „sporazum o zainteresovanosti za uspostavljanje saradnje u upravljanju otpadomˮ između grada Kragujevca i opština Aranđelovac, Knić i Rekovac i onda – nastaje tajac, sve do avgusta 2022. godine. Tada se oglašava zamenik gradonačelnika Ivica Momčilović, koji je imao neke operativne zadatke u sprovođenju projekta:
– Stara deponija u Jovanovcu trebalo bi da bude zatvorena iduće godine (2023), a nova na lokaciji u Vitlištu, koja će imati i modernu spalionicu, prostiraće se na oko sto hektara, od kojih je 84 hektara predviđeno samo za deponiju.
Međutim, od tada, odnosno pune dve godine, niko od zvaničnika, ni republičkih ni lokalnih, javno i ne pominje novu deponiju. Kao da je otpisana (a možda i jeste). Zanimajući se gde je i šta „zakočiloˮ, prošle godine u julu „Kragujevačkeˮ su poslale pitanja gradskoj upravi i dobijeni su oskudni odgovori, bez navođenja autora koji ih je pisao. A napisao je:
– Urađeno je kompletno geodetsko snimanje i parcelacija i poslata su tri zahteva za utvrđivanje javnog interesa Ministarstvu finansija i nakon oduke Vlade vrlo brzo započinje proces eksproprijacije. Realno je da taj postupak ili njegov najveći deo bude završen do početka sledeće godine, jer je grad zajedno sa Republikom upisan kao vlasnik na velikom broju parcela. Takođe, u toku je procedura izbora partnera za izradu studije opravdanosti i formiranje regionalnog preduzeća za upravljanje otpadom.
O Vitlištu – tajac
Prošla je još jedna godina u „ćutanjuˮ, pa su se „Kragujevačkeˮ prošle nedelje ponovo obratile gradskoj upravi pitanjima o sudbini nove deponije iz državnog projekta „Čista Srbijaˮ. Poslata su tri pitanja koja se direktno odnose na najveći ekološki problem grada, a dobijen je samo jedan odgovor u pisanoj formi. U njemu se kaže da su u Vladi prihvaćeni zahtevi za utvrđivanje javnog interesa i da je gradskoj upravi do sada upućen 181 predlog za eksproprijaciju – administrativni prenos nepokretnosti – radi izgradnje saobraćajnice i deponije prema Planu detaljne regulacije Vitlište.
Od 181 predloga za eksproprijaciju do sada je rešeno 34, za ostale predloge vrše se provere kod Geodetskog zavoda, a za jedan broj katastarskih parcela postoje žalbe vlasnika nepokretnosti na sprovedeni projekat parcelacije, navedeno je u pisanom odgovoru gradske uprave (koje – nije rečeno).
Na pitanje u kojoj je fazi institucionalizacija na niovu šumadijskih opština koje bi zajednički koristile novu regionalnu deponiju – odgovora nema!
Na pitanje šta je sa gradnjom nove deponije Vitlište i potom zatvaranjem smetlišta u Jovanovcu – odgovora takođe nema?
Znači li to da je crk̕o konj?!
PS: Hvala Čačanima koji muku muče sa svojim smećem što nas podsetiše da pitamo za kragujevačko đubre. A možda je bolje da ništa i ne pitasmo.
Piše: Miroslav Jovanović
