DEFINISANE „CRNE TAČKE” U GRADU: Kritično kod „Plaze” i na Pivari

Grupa stručnjaka za potrebe grada izradila je Projekat identifikacije opasnih mesta na mreži lokalnih puteva i ulica grada Kragujevca. Definisali su mesta najvećeg rizika i dali sugestije šta sve treba uraditi da bi se saobraćajne nezgode sprečile. Autori su Aleksandar Žunić i Srđan Vuković, saobraćajni inženjeri.

Po njihovoj oceni ima šest opasnih mesta, odnosno „crnih tačaka”, gde najčešće dolazi do saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama. Pogotovo su se usmerili na raskrsnice kod Tržnog centra „Plaza” i raskršće ulica Jovana Ristića, Vite Janjića, Cara Konstantina i Sinđelićeve na „Pivari”, za koje su uradili posebne elaborate u ovom projektu.

Targetiranje opasnih mesta

Prema pravilniku o načinu utvrđivanja deonica najvećeg rizika – „crna tačka” je svako mesto na putu dužine od najviše 300 metara u naselju, odnosno najviše 1.000 metara na putu van naselja, na kojem se u prethodne tri godine dogodila najmanje jedna saobraćajna nezgoda sa poginulim licem i na kojem se dogodio veći broj saobraćajnih nezgoda sa težim posledicama. Statistički podaci su uzeti iz baze MUP-a, odnosno Uprave saobraćajne policije.

Posmatrali su period od početka 2021. do kraja 2023. godine, kada se dogodilo ukupno 1.897 saobraćajnih nezgoda na teritoriji Kragujevca, od čega 26 sa poginulim licima, 941 sa povređenima i 930 sa znatnom materijalnom štetom. Desetoro je poginulo na lokalnim putevima i ulicama, 13 lica na državnim putevima van naselja, a troje na raskrsnicama državnih i lokalnih puteva. Na osnovu analize smrtnih saobraćajnih nezgoda izdvojeno je šest lokacija.

Na prvom mestu je raskrsnica Bulevara kraljice Marije 1, Šumadijske brigade i Sretenjskog ustava (gde je jedno lice poginulo, jedno zadobilo teške povrede, šestoro lake, i plus dve nezgode su bile sa velikom materijalnom štetom).

Mesto broj 2. drži raskrsnica Jovana Ristića, Vite Janjića, Cara Konstantina i Sinđelićeva (jedno lice poginulo, jedna teška povreda i četiri lake i dve nezgode sa materijalnom štetom)

Ulica Kneza Mihaila je na trećem mestu i u njoj je jedno lice pogunulo, jedno teže povređeno i četvoro lakše, plus četiri udesa sa materijalnom štetom

Na četvrtom mestu je raskrsnica Grada Sirena i Nikole Pašića – jedno lice stradalo, četiri lakše povređeno i jedan udes sa materijalnom štetom.

Peto mesto po opasnosti drži Ulica Dragojla Dudića – jedno lice poginulo, jedno lakše povređeno i jedna nezgoda sa materijalnom štetom.

Najzad, na šestom mestu je lokalni put Lepenica – van naselja (jedno lice poginulo, jedno lakše povređeno).

Sublimaranjem podataka autori studije su priču sveli samo na raskrsnicu kod tržnog centra „Plaza” (Bulevar kraljice Marije 1, Šumadijske brigade i Sretenjskog ustava) i raskrsnica u naselju „Pivara” (Jovana Ristića, Vite Janjića, Cara Konstantina i Sinđelićeva).

Pošli su od merenja saobraćaja, pa tako kod „Plaze” u jutarnjem špicu od pola sedam do pola osam 24. novembra prošle godine „projurilo” je 1.377 vozila i najveći broj išao je ka Velikom parku (736), a najmanje Ulicom Šumadijske brigade – 25 vozila. Najzastupljeniji su bili putnički automobili na svim prilazima – 96 posto.

Najtežih saobraćajnih nezgoda sa stradalim licima u perodu od početka 2021. do kraja 2023. godine, najpre kod „Plaze”, bilo je sedam. Pomenuta je nesreća od 7. decembra 2022. godine kada je na pešačkom prelazu oboren pešak. Za nezgodu je okrivljen vozač putničkog vozila koji je bio pod uticajem droge ili nedozvoljenih lekova, koji se nije zaustavio da propusti pešaka. Posle nekoliko dana pešak je preminuo od posledica.

U preostalim nesrećama na ovom mestu jedno lice je teško povređeno, a šest lakše. Krajem decembra iste godine pešak je zadobio teške povrede kada se vozač nije zaustavio na obleženom pešačkom prelazu. I 15. januara 2021. vozač se nije zaustavio ispred obeleženog pešačkog prelaza, što je dovelo do saobraćajne nezgode, dok je 5. novembra 2022. godine došlo nesreće zbog neprilagođene brzine uslovima saobraćaja i stanju puta. Ni 1. aprila 2022. godine vozilo se nije zaustavilo ispred obeleženog pešačkog prelaza, kada je povređen pešak.

Nezgodu od 29. novembra 2021. godine karakteriše sustizanje dva vozila koja su se kretala u istom smeru. Vozač koji je sustizao drugo vozilo zadobio je lake telesne povrede. Poslednja u nizu bila je nesreća u julu 2023. godine kada su se sudarila dva putnička vozila na pravcu, prilikom sustizanja. Uzroci su neprilagođena brzina uslovima i stanju puta.

Širina kolovoza

Nakon istraživanja i analize sobraćajni inženjeri zaključili su da za udese kod TC „Plaza” u udesima sa stradalim licima nisu identifikovani faktori iz grupe „Uticaj puta i putne okoline”. A na drugom mestu elaborata kažu: „evidentirani uticajni faktori u kombinaciji sa prepoznatim tipovima saobraćajnih nezgoda mogu ukazati na određene nedostatke puta…”.

– Imajući u vidu da su sve saobraćajne nezgode sa nastradalim licima stacionirane u raskrsnici, a najveći procenat je stacioniran i na specifičnom mestu – pešačkom prelazu, izvodi se zaključak da postoji veza između naznačenih saobraćajnih nezgoda i određenih elemenata putne infrastrukture koji su mogli uticati na nastanak tih saobraćajnih nezgoda…

Ovakvim konstatacijama „i jeste i nije” stručnjaci dovode čitaoce u zabunu. Autori elaborata za lokaciju „Plaze” navode da postoje manja oštećenja kolovoza u zoni naznačenoj kao „crna tačka”, koja mogu uticati na bezbednost saobraćaja, zatim da nedostaje obeleženi pešački prelaz na drugom prilazu iz Bulevara kraljice Marije, u smeru ka centru grada, gde pešaci često prelaze kolovoz. Na istom mestu nije obezbeđena maksimalna vidljivost saobraćajnih znakova za vozila iz desne saobraćajne trake koji obaveštavaju vozače o poziciji „prepreke za usporavanje saobraćaja” sa „integrisanim pešačkim prelazom”.

– Velike širine saobraćajnih traka na primarnom putnom pravcu – Bulevar kraljice Marije, širina od po 3,6 metara, nisu u skladu sa definisanim opštim ograničenjem brzine do 50 kilometara na sat, pa je usled takvih elemenata u velikoj meri očekivano prekoračenje brzine koje stimulišu široke saobraćajne trake, što je i primećeno na terenu

Aleksandar Žunić i Srđan Vuković predlažu šta sve treba uraditi:

– Obeležiti ivične linije na saobraćajnim trakama u Bulevaru kraljice Marije, kako bi se njihova širina smanjila sa 3,6 na tri metra, čime bi bile usklađene sa opštim ograničenjem brzine u naselju od 50 kilometara. Obeležiti razdelne linije na sporednim prilazima u ulicama Šumadijske brigade i Sretenjskog ustava, kako bi se destimulisala prekoračenja brzine usled nedostatka jasnog vizuelnog odvajanja delova kolovoza namenjenih za suprotne smerove kretanja. Urediti krošnje drveća koja u određenoj meri zaklanjaju saobraćajne znakove. Obnoviti sve oznake na kolovozu; Postaviti set vibro traka radi dodatnog umirivanja saobraćaja i dugoročno planirati saniranje kolovoza zbog pukotina i neravnina na kolovozu.

Predlozi za Pivaru

Raskrsnica Jovana Ristića, Vite Janjića, Cara Konstantina i Sinđelićeva označena je drugom „crnom tačkom” u gradu. Na toj lokaciji jedno lice je poginulo, isto toliko teže povređeno i četvoro lakše u posmatranom trogodišnjem periodu.

Reč je o frekventnoj trokrakoj raskrsnici, gde je 15. novembra prošle godine meren protok saobraćaja kao i kod „Plaze” samo u popodnevnom špicu od sat vremena. Tuda je prošlo je 944 uglavnom putničkih vozila. Najopterećenija je bila Ulica Jovana Ristića u smeru ka centru grada.

Opis saobrćajnih nezgoda na ovoj raskrsnici počinje nezgodom od 25. novembra 2022. pogibijom pešaka na licu mesta. Nezgodu je izazvalo putničko vozilo usled neprilagođene brzine uslovima saobraćaja i stanja puta. Nezgoda se dogodila i poslednjeg januarskog dana 2021. kada su se sudarila dva vozila koja su saobraćala u istom smeru zbog polukružnog okretanja. Jedan vozač je teško povređen, a drugi lakše.
I u ostalim nezgodama zabeležene su lake povrede.

Ova analiza je pokazala da su se u većini slučajeva nezgode dešavale zbog nepromišljenih postupaka vozača. Za razliku od raskrsnice kod „Plaze” nisu ovde evidentirani „Uticaji puta i putne okoline” kao faktor, mada se mogu dovesti u vezu i sa nedostacima putne infrastrukture, smatraju autori studije.

Kao manjkavosti su naveli uzdužni nagib u Ulici dr Jovana Ristića, izbledela neisprekidana razdelna linija namenjena za suprotne smerove kretanja, što je veliki problem sa aspekta bezbednosti saobraćaja, kao i nepostojanje pešačkog prelaza u zoni raskrsnice Ulice dr Jovana Ristića i Vite Janjića, gde često pešaci prelaze kolovoz.

Otuda predlažu sledeće: postaviti set vibro traka radi umirivanja saobraćaja na prilazu raskrsnici ulica Dr Jovan Ristić i Vita Janjić u smeru od centra grada, obnoviti oznake na kolovozu, obeležiti pešački prelaz na ovim raskrsnicama uz postavljanje saobraćajnih znakova kako bi se pružila informacija vozačima.

Piše: Elizabeta Jovanović