Veliki Arsen Dedić svojevremeno je pevao: „Samo prazna obećanja dajem ti ja, više ne znam ni da dijelim stvarnost od snaˮ. I tako dalje. To je, naravno, bila Arsenova ljubavna poruka, a danas bi u ovoj našoj Srbiji mogla da bude prenamenovana u političku i da se stavi u usta Aleksandra Vučića i njegove poslušne svite.
Treba li objašnjenja za ovu transformaciju? Ne! Neka svako od nas samo malo „vrati filmˮ i sve će mu se kaz’ti samo. Otvara se „pun kuferˮ samo praznih obećanja koja su slali visoki državni funkcioneri za uveseljavanje širokih narodnih masa, jer se sve na obećanjima i završavalo, i to po više i mnogo puta.
Deset godina „na listi čekanjaˮ
To „mnogo putaˮ najviše važi za dogradnju i adaptaciju kragujevačkog Kliničkog centra. Poslednja najava nedavno je stigla. Prvo je ministar „za pareˮ Siniša Mali objavio da se država kod Evropske investicione banke zadužila za novih 315 miliona evra namenski za modernizaciju četiri klinička centra, a da će deo tog kredita biti upotrebljen za Klinički centar Kragujevac, kako je rekao, za drugu fazu dogradnje i obnove. Nažalost, ministar je malo omanuo – nikakva prva faza nije postojala, jer jedino u ovom KC ništa nije urađeno tokom višegodišnjeg sređivanja srpskih centara.
Odmah potom sigao je detaljni opis radova u Kragujevcu, koji će se obavljati u dve faze. Prva faza, vredna tačno 107,5 miliona evra, počeće već naredne godine i ona obuhvata izgradnju nove centralne zgrade sa pratećim objektima i oko 400 bolničkih kreveta i izgradnju garaže sa 400 parking mesta. Ne navodi se do kada bi ove građevine mogle da budu završene, verovatno zato što to niko živi ne zna, a u drugoj zamišljenoj fazi trebalo bi da se radi prenamena i dogradnja postojećih objekata. Po najnovijoj proceni, sve bi trebalo da bude završeno do kraja 2032. godine, pa ko preživi i to dočeka. Ili – ne lipši magarče do zelene trave.
Teško je i prebrojati koliko puta su državni čelnici, a među njima najčešće Aleksandar Vučić, prvo kao predsednik Vlade, a potom kao šef države, obećavali i najavljivali početak radova u kragujevačkom Kliničkom centru. Plaćani su projekti, koji su prepravljeni, pa iznova rađeni, pričalo se u više navrata o uzimanju inostranih kredita, ali od toga Kragujevac nije imao nikakve vajde.
Još pre skoro deset godina izgrađen je novi Klinički centar u Nišu, svašta je urađeno ili se i dalje radi u Beogradu i Novom Sadu, jedino je bez ičega ostao zdravstveni centar u centru Šumadije, koji opslužuje oko dva miliona građana centralne i zapadne Srbije.
Pre ove poslednje najave, početak radova u Kragujevcu obećao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek u septembru 2024. izjavom „da se očekuje početak radova na rekonstrukciji i izgradnji Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu na proleće 2025. godine.ˮ Sve se završilo na očekivanju.
Prethodni datum za start dala je bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić. Bila je to „druga polovina 2024. godineˮ. Pre toga, u martu, ministarka je saopštila da je Gradska uprava Kragujevca izdala sve građevinske dozvole i slavodobitno je uskliknula: „Idemo ka novom UKC Kragujevac, kao što je predsednik Aleksandar Vučić obećao. Ovo je ogromna pobeda za srpsko zdravstvo.ˮ
Bilo je to u vreme kada je ugledna doktorka još naivno verovala u moć ministarske funkcije, ali ubrzo je shvatila da su članovi Vlade samo pioni ili statisti u igrama Aleksandra Vučića.
Listajući novinsku dokumentaciju dolazimo do podatka da je Vučić prvi put najavio radove u Kragujevcu krajem 2016. godine, tada kao predsednik Vlade. Obrazlažući predlog budžeta za 2017. on je pred poslanicima Skupštine Srbije rekao da je za novi kragujevački Klinički centar bilansirano 29 miliona evra. Ubrzo je ovoj cifri dodao još 14 miliona. I ništa!
Potom je usledila serija obećanja, sve u stilu „radi se tehnička dokumentacijaˮ, „tender za gradnju samo što nije raspisanˮ, „radovi počinju oko Vidovdanaˮ, „potpisuju se ugovori i odmah kreću radoviˮ… To je izgovarao Vučić, a posle mu se kao premijerka pridružila Ana Brnabić, a UKC Kragujevac i dalje je na „listi čekanjaˮ.
Zato i sada malo ko veruje u najnovije obećanje Siniše Malog, ljudi uglavnom te „lepe vestiˮ razumeju kao politički marketing za spašavanje vlasti, koja je očigledno u velikoj krizi.
Odavde do Arilja
Malo pre obećanja o još jednom podizanju Kliničkog centra, gradonačelnik Nikola Dašić obznanio je „najveću novinu za budućnost Kragujevcaˮ, a to je „obezbeđenje trajnog rešenja vodosnabdevanja gradaˮ. Zatim je pojasnio da je Kragujevac „zvanično dobio saglasnost da se priključi na regionalni sistem ̓Arilje – profil Svračkovo̓ na reci Rzav. Ovim kapitalnim projektom grad trajno rešava pitanje vodosnabdevanja, čime se stavlja tačka na višedecenijske probleme i obezbeđuje stabilno, sigurno i održivo snabdevanje pijaćom vodom za buduće generacijeˮ, obećao je gradonačelnik.
Da bi izjava bila uverljivija Dašić je ubacio i politički faktor.
– Posle dugih razgovora i uz podršku predsednika države Aleksandra Vučića, javnog preduzeća Srbijavode, resornog ministarstva i kolega iz zapadne Srbije, dobili smo zeleno svetlo da se priključimo na sistem koji će snabdevati Arilje, Požegu, Čačak, Lučane i Gornji Milanovac.
Gradonačelnik još kaže da grad ne odustaje od akumulacija Gruža i Grošnica i reni bunara u Brzanu pored Velike Morave, već uvodi i četvrto vodoizvorište. „Priključenjem na Rzav dobijamo snažan oslonac koji će obezbetiti dovoljno vode za generacije koje dolazeˮ.
Na kraju, računa se da će sa Rzava stizati do dve hiljada litara vode u sekundi, što je duplo više nego što sada daje Gruža.
Reklo bi se – radosna vest za Kragujevčane, obećanje kakvo se samo poželeti može. Ali, „ima ono malo što devojci sreću kvariˮ. Akumulacija na Rzavu u selu Svračkovo nosi epitet „večitog projektaˮ na čiju realizaciju se čeka bar pedesetak godina, a po poslednjim najavama ova državna investicija mogla bi da bude završena 2028, pod uslovom da opet ne bude produženja rokova.
Naime, ideja da se gradi ovo novo vodoizvorište nastala je još sedamdesetih godina prošlog veka, glavni projekat urađen je 1997, gradnja je počela 2012. i bilo je predviđeno da sve bude gotovo 2017. godine. Brana je projektovana na 8,5 kilometara od Arilja i zamišljeno je da se sa ove akumulacije pijaćom vodom snabdeva grad Čačak i opštine Gornji Milanovac, Požega, Lučani i Arilje. Glavni argument bio je da Rzav ima najčistiju vodu u Srbiji.
Od jezera još ništa nema, a u međuvremenu je četrnaest puta menjana cena izgranje ovog sistema. Naravno, uvek je išla naviše. Radovi su počeli 2012, ali su iste godine i obustavljeni zbog nedostatka novca. Trebalo je da za ove radove Ministarstvo poljoprivrede godišnje izdvaja po milijardu dinara, ali to se svodilo tek na oko dvesta miliona.
Međutim, uz manjak para 2015. godine desio se još jedan peh – na delu gde je trebalo da bude brana pojavilo se klizište, a glavni uzrok je nepovoljan sastav stena. Da bi se sanirao teren ugrađeno je preko sto šipova dužine od 15 do 32 metra. Do kraja 2016. za ovaj projekat bilo je potrošeno 15 miliona evra, a sve je još bilo na početku.
I umesto da brana bude završena do 2017, te godine rok je produžen za još pet godina, ali pošto je i ovo vreme potrošeno bez rezultata, „Srbijavodeˮ su 2024. dale novi rok, a to je 2028. godina. Da li će tako i biti – to niko više ne sme i ne može da garantuje.
Argumenti protiv Rzava
I dok država forsira ovaj projekat kao veliku kapitalnu investiciju, mada sve vreme i „kapitalnoˮ traljavi, među stručnjacima i žiteljima Arilja i okoline mnogo je protivnika izgradnje sistema Svračkovo.
Udruženje „Rzavljaniˮ godinama upozorava da planirana akumulacija ne donosi rešenje vodosnabdevanjaˮ, već će da uništi jedan od poslednjih netaknutih ekosistema Srbije, da će prekinuti ekološke koridore, ugroziti zaštićene vrste životinja i njihova staništa, promeniti klimu u dolini Rzava i ugroziti lokalnu poljoprivredu, posebno proizvodnju malinaˮ.
S druge strane, stručnjaci iz oblasti hidrologije tvrde da je koncept izgradnje brane na reci Rzav zastareo i danas pogrešan. Oni kažu da se odluka o izgradnji sistema Rzav brani argumentima koji ne odgovaraju stvarnosti, jer su rezerve podzemnih voda tri puta veće od trenutno korišćenih i podzemnih i površinskih voda za javno snabdevanje. Kažu da upravo na području gde se gradi sistem Rzav podzemnih voda ima više nego dovoljno. Ta voda je boljeg kvaliteta od one iz planirane akumulacije, a cena njene eksploatacije bila bi znatno niža.
Veoma su rezervisani i geolozi. Kažu da jezero na reci Rzav u Svračkovu može da bude potencijalno rizično po bezbednost žitelja Arilja i svih naselja koje se nalaze nizvodno od buduće brane. Naime, izgradnja betonske brane visine 68 metara koja bi stvorilo jezero dugo oko devet kilometara i kapaciteta 28 miliona kubnih metara, predviđena je na lokaciji čiji je sastav stena u geomehaničkom smislu veoma problematična za tako ozbiljan građevinski projekat. Konkretno, reč je o lako razgradivim krečnjačkim stenama i kada u njih prodre veća količina vode, veoma je izvesna pojava klizišta, koju je tada teško sanirati.
Neizvesno je kakav će biti konačni ishod sukobljavanja stavova stručnjaka i predstavnika civilnog sektora, s jedne, i državnih projektanata i investitora, s druge strane. To otvara pitanje da li će se nastaviti gradnja i završiti sistem Rzava, ma kada to bilo, ili će se od svega konačno odustati? Ali, i da akumulacija Svračkovo bude izgrađena i da Kragujevac bude pridruženi korisnik te vode, sledeće pitanje je kako je dopremati do Kragujevca? Naravno, jedini način je cevovod.
A šta kaže račun? Od Kragujevca do Arilja vazdušnom linijom ima 71,2 kilometra. Međutim, pošto cevovod ne može da ide „kroz vazduhˮ, odnosno pravolinijski, već mora da ima i krivine i uspone i padove u zavisnosti od konfiguracije terena, znači da bi trebalo bar stotinak kilometara cevki – odavde do planirane brane na Rzavu kod Svračkova. Koliko bi to koštalo, ko bi sve platio – grad ili država, koliko vremena treba da se cevovodom povežu Kragujevac i Arilje – to možemo da računamo kada okončanje ove investicije bude koliko-toliko izvesno.
Na kraju, saopšteno nam je još jedno „neslaganjeˮ. Gradski oci kažu da bi Kragujevac sa akumulacije na Rzavu mogao da dobija do dve hiljade litara u sekundi, ali u projektnoj dokumentaciji piše da bi ukupna izdašnost ovog jezera bila 1.200 litara, i to za sve, za Čačak, Gornji Milanovac, Požegu, Ličane i Arilje, pride Kragujevac.
Ima još primera gde je država masno slagala Kragujevčane, pompezno najavljivala vredne investicije od kojih su ostala samo sećanja. Pre pet godina usvojen je ambiciozni program „Čista Srbijaˮ iz koga je Kragujevac, prvo, trebalo da dobije 360 kilometara nove kanalizacione mreže. Do sada je urađeno tek oko četrdeset kilometara. Drugo, u planu je bila izgradnja moderne regionalne deponije u mestu Vitlište na tromeđi sela Korman, Maršić i Komarice i uporedo zatvaranje i rekultivacija smetlišta u Jovanovcu. To je još samo u planovima. Treće, u „Čistoj Srbijiˮ je predviđena i izgradnja novog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu, ali je i ono još samo u planovima.
Pre dve-tri godine Vučić je euforično najavljivao izgradnju novog stadiona „Čika Dačaˮ, na mestu sadašnjeg. Na sreću, stari „Čika Dačaˮ nije srušen, malo je sređen i uljuđen, ali se nova fudbalska arena na nekoj drugoj lokaciji više i ne pominje.
Dvadeset i kusur godina radi Filološko-umetnički fakultet (FILUM), ali još nema svoju zgradu, kao podstanar se potuca na nekoliko lokacija, uglavnom školama i drugim fakultetima. Bilo je više projekata i izbora parcela za gradnju i sve je na tome ostalo.
Posle višegodišnjeg natezanja, građevinski su završeni objekti Centara izvrnosti, ali istraživači sa Univerziteta nikako da se usele. Gde je zapelo – pokušavamo da dobijemo odgovore od svih nadležnih, ali njihovi odgovori su – ćutanje.
Piše: Miroslav Jovanović
