Otkad je daleke 1953. godine počelo formiranje memorijalnog kompleksa „Kragujevački oktobarˮ, Šumarice su dugo bile „polje na kraju gradaˮ sa nenaseljenim okruženjem. Međutim, kako se grad širio, ovaj prostor, kao sećanje na žrtve 1941. i istovremeno veliki park namenjen šetnji i rekreaciji, postao je „ostrvo u moruˮ novih urbanih zona i sada je sa svih strana omeđen gustim naseljima.
Nažalost, poslednjih godina Spomen park bukvalno je napadnut takozvanim investitorskim urbanizmom koji opasno preti da ugrozi njegov memorijalni karakter.
Najnoviji primer takvog „napadaˮ može biti usvajanje nacrta Plana generalne regulacije naselja „Aerodromˮ u delu koji se odnosi na urbanu regulativu za Sunčani breg, naselje koje sada čine nizovi individualnih kuća s pogledom na pejzaž oko Sušičkog potoka, a nalaze se iznad sadašnje granice Spomen parka. Ovaj kraj popularno zovu i „crveni krovoviˮ zato što ga čine samo privatne kuće.
Tim planom, koji prolazi kroz procedure koje prethode usvajanju u Skupštini grada, predviđeno je da se, tik uz formirano naselje, na površini od 1,2 hektara grade višespratne stambene zgrade, na šta su reagovali žitelji Sunčanog brega. Oni su napisali i peticiju gradskoj upravi sa više od 400 potpisa, a obratili su se i ministarstvima građevine i kulture, čak i Aleksandru Vučiću, računajući da je on „bog i batinaˮ i za lokalne probleme građana. Kažu da ih niko nije udostojio kakvog takvog odgovora.
O tome šta u novom urbnističkom planu smeta stanovnicima Sunčanog brega razgovarali smo sa Natašom i Sinišom Savčić i Aleksandrom Senićem iz Ulice Jelene Karađorđevice. To je sada „slepaˮ ulica i završava se baš ispred placa na kojem bi mogla da bude nova gradnja. Te zgrade bukvalno bi zatvorile kuću Savčića, koja je na kraju ulice.
Sagovornici tvrde da je, prema informacijama kojima oni raspolažu, problematični plan pravljen „po volji i željiˮ privatnog investitora, koji je zemljište kupio od starih vlasnika, zaokružio kompleks od preko jednog hektara i sada bi da tu sagradi šest-sedam višespratnica. Pobunjeni građani „iskopaliˮ su i nešto kao kroki ili idejno rešenje tog budućeg naselja.
– Kada smo svojevremeno kupovali plac za kuću na Sunčanom bregu, gledali smo tada važeće urbanističke planove i u njima je bila predviđena isključivo individualna gradnja, međutim ako se usvoji ovo što je sada predviđeno, nama će te nove višespratnice doći do pred kuću, kaže Nataša Savčić, uz opasku da se danas osećaju izigranim i da se plaše da će izgubiti svoj mir.
Njen suprug Siniša još pojašnjava novonastalo stanje:
– U Generalnom urbanističkom planu „Kragujevac 2030ˮ, koji je usvojen 2023. godine, na slobodnom prostoru dela Sunčanog brega gde se sada najavljuju višespratne zgrade planirana je gradnja samo jednog obdaništa, ali to bi bila prizemna građevina, eventualno sa prizemljem i spratom. Znači, ovim novim planom revidira se i Generalni.
Zainteresovani budući investitor imao bi oko 160 podzemnih garaža i parking mesta, a to znači i – toliko stanova.
– Možemo pretpostaviti da bi u tom novom stambenom kompleksu živelo oko 400 ljudi, međutim, postojeća infrastruktura nikako ne bi mogla da bude dovoljna za toliki broj novih komšija. Poseban problem su saobraćajnice, jer je sadašnja glavna pristupnica tom delu, Ulica Jelene Karađorđevice, uzana i već zakrčena, kaže Aleksandar Senić.
Inače, (ne)suđeni investitor već je svoj veliki plac omeđio vidljivim kočićima, a oni su sa jedne strane pobodeni po samoj granici Spomen parka, a sa druge strane na nekoliko metara od sagrađenih privatnih kuća. Na tom placu nedavno je viđen i visoki gradski funkcioner sa nameračenim graditeljem.
Čelnici grada: sve je regularno
Stanovnici Sunčanog brega ukazuju i na drugi, širi aspekt kao posledicu zamišljene novogradnje.
– Izgradnja višespratnih objekata na samoj granici Spomen parka Šumarice remeti i vizuru ovog memorijalnog kompleksa, čiji je jedan od najupečatljivijih obeležja spomenik u narodu poznat kao „Krugoviˮ (spomenik hrvatskog naroda postavljen 1981. godine, prim. red.) u neposrednoj blizini date lokacije. Slični memorijali u svetu, bez izuzetka, nemaju u svojoj blizini takve objekte, piše u peticiji građana upućenoj gradskim čelnicima.
A šta na sve to kažu gradski čelnici?
Zamenik gradonačelnika Kragujevca Dejan Ružić u izjavi za RTS tvrdi da je „po važećem planskom dokumentu koji se tiče spomen parka ’Kragujevački oktobar̕ ova parcela, odnosno ceo obuhvat Plana generalne regulacije Aerodrom, van tog obuhvata. Znači, ne ulazi u granice Spomen parka, niti bi grad Kragujevac uradio bilo šta što bi narušilo Spomen parkˮ.
Ružić dalje zaključuje metodom analogije:
– Mi konkretno imamo situaciju na terenu da se u neposrednoj blizini, na svega tridesetak metara od sporne lokacije, već gradi jedan objekat višeporodičnog stanovanja sa bruto površinom od preko 2.100 kvadrata, tako da ništa nije promenjeno i sve je u skladu sa Generalnim planom.
U prevodu, ako se napravi jedna greška, ona može da postane pravilo (u nastavku će biti objašnjenje zašto i kako).
U istom prilogu RTS-a, cenjena i iskusna urbanista Mirjana Ćirić iz JP „Urbanizamˮ, koji je sačinio nacrt plana o kome je reč, kaže da novom gradnjom na Sunčanom bregu ne bi bila povećana gustina stanovanja, te da je na parcelama većim od deset ari moguća gradnja višespratnica, u ovom slučaju prizemlje plus tri sprata.
Sa stanovišta urbanističkih pravila, tu ništa nije sporno. Nije neregularno ni to što se planira višeporodično stanovanje na lokaciji Sunčanog brega – ali ako se na problem gleda samo pravnički, po rezonu – dozvoljeno je sve ono što nije zabranjeno. Međutim, ovo je znatno složenija, višeslojna priča, koja na delu otkriva nedoslednost i neodgovornost državnih institucija koje su nadležne za očuvanje kulturnih dobara.
Sam rek̕o, sam porek̕o
Pravi povod za konkretizaciju zamešateljstva zvanog naselje Sunčani breg dao je upravo Dejan Ružić u pomenutom nastupu na RTS-u. On doslovce kaže: „Tokom izrade nacrta Plana generalne regulacije naselja Aerodrom konsultovali smo Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i odgovor je da Zavod nije nadležan, jer parcele koje su deo tog plana ne pripadaju području Spomen parkaˮ.
Međutim, taj isti Zavod je još pre šest-sedam godina saopštio da je neophodna revizija sadašnjih granica zaštićenih parkova, između ostalih i Spomen parka „Kragujevački oktobarˮ, što je podrazumevalo da se istovremeno precizno odrede i granice takozvane zaštićene okoline. Svrha postojanja te zone zaštite ista je kao i same granice parka, a to je da se ne dozvoli da se na njegovoj granici i u zaštićenoj okolini grade stambeni, poslovni ili bilo koji drugi objekti koji bi svojim gabaritom, visinom i izgledom narušavali memorijalni prostor i ugrozili kulturu sećanja.
Prema ranijim najavama stručnjaka, pomeranje granica Spomen parka i njegove zaštićene okoline trebalo je da obuhvati i prostor prema naselju Sunčani breg – gde se sada planira visokogradnja.
Ali, da premotamo film još malo unazad.
Sadašnje granice kragujevačkog Spomen parka na površini od 352 hektara određene su još 1979, odnosno pre 46 godina, kada je odlukom Skupštine Srbije ovaj memorijalni kompleks proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja, u kategoriji „znamenita mestaˮ. Briga za njegovo očuvanje i zaštitu poverena je Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, što znači da kragujevački Zavod tu nema nikakve nadležnosti.
Kako se za proteklih skoro pet decenija oko Spomen parka mnogo toga promenilo, pre svega urbanistički i katastarski u okruženju, Republički zavod je sam sebi dao zadatak da revidira granice Šumaričkog parka, uskladi ih sa novonastalim stanjem i, posebno, da odredi granice zaštićene okoline. Međutim, što naš narod kaže – sam rek̕o, sam porek̕o. Zavod ni prstom nije makao. Zato su pre tačno dve godine „Kragujevačkeˮ pisale o neodgovornom odnosu ove državne ustanove prema svakako najpoznatijem memorijalnom parku u Srbiji.
Naime, kad je shvaćeno da Republički zavod ne radi ono zbog čega i postoji, rešeno je da grad Kragujevac „pogura stvarˮ tako što će naši stručnjaci predložiti šta bi trebalo uraditi sa granicama Spomen parka. Jedan od autora ovih predloga bio je i tadašnji direktor kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Nenad Karamijalković, koji je pre toga bio i direktor ustanove Spomen park i odličan je poznavalac ovog memorijalnog kompleksa.
U razgovoru za ove novine 2023. Karamijalković je rekao da su stručno i kompletno uradili predloge za nove granice Šumarica i zaštićene okoline, ali da iz Beograda nije stigao baš nikakav odgovor. Da se Republički zavod ni do danas nije oglasio, niti je išta uradio od onoga što je sebi zadao, potvrđuje i aktuelna direktorka Spomen parka istoričarka Marijana Stanković. Ona je do detalja upoznata sa najavljenom revizijom granica, ali njena ustanova nema načina da utiče na ažurnost republičke institucije.
Ugrožena mesta u Spomen parku
Vratimo se na sadašnji problem na Sunčanom bregu.
U pomenitom razgovoru Nenad Karamijalković bio je dosledan u stavu: „Pored ostalog, traži se proširenje granice Spomen parka iznad spomenika poklona hrvatskog naroda, poznatijeg kao „Krugoviˮ, jer se iznad njega nalazi naselje sa privatnim kućama, a postoji zabrinutost da će se to naselje širiti dalje, baš prema spomenikuˮ.
Nažalost, slutnje ovog stručnjaka na putu su da se obistine jer je zakazao najvažniji državni organ u poslu zaštite kulturnih dobara. Međutim, čekajući redefinisanje granica Spomen parka „Kragujevački oktobarˮ moguće su nove štetne posledice koje bi dalje urušavale memorijalni kompleks, a neka loša rešenja već su načinjena. Na sve to konkretno su ukazali stručnjaci iz Kragujevca kada su samoinicijativno, a svakako u želji da se na najbolji način očuva sećanje na šumaričke žrtve, Republičkom zavodu uputili gotove predloge koje je trebalo samo „overitiˮ. O njima je ranije govorio upravo Nenad Karamijalković.
– Predožili smo neke po nama ključne izmene granice Spomen parka. To su proširenja oko Čehoslovačkog groblja, oko Spomenika prijateljstva pored Sušičkog potoka, oko izvora i česme u blizini Spomenika streljanim đacima i profesorima i izuzimanje dela jezera Šumarice iz kompleksa parka.
Zatim je sledilo objašnjenje:
– Kada je reč o predlogu da se proširi granica oko spomenika streljanim Česima i Slovacima krajem Prvog svetskog rata (poznat i kao Spomenik kod dva lava), koji je takođe deo memorijalnog parka, razlog je gradnja stambenih zgrada na samoj sadašnjoj granici zaštićenog kompleksa, objašnjavao je Kramijalković.
Po njemu je gradnja ovih objekata bila moguća jer nije postojala zaštićena okolina, odnosno zona uz granicu parka na kojoj ne može ništa da se gradi. Da je ta mera blagovremeno doneta, ove zgrade ne bi mogle da se izgrade. Inače, zaštićena okolina može da iznosi od nekoliko metara do jednog kilometra, što zavisi od uslova na terenu i procene koliko bi gradnja novih objekata mogla da naruši izgled kulturnog dobra.
Zatim, stara i još važeća granica Spomen parka ide tik iznad izvora u blizini spomenika poznatog i kao V/3. Ako bi se primenila logika kao u slučaju Sunčanog brega, zemljište uz izvor moglo bi da se proglasi za građevinsko, a teško bi bilo čak i zamisliti da na stotinak metara od najmonumentalnijeg spomenika u Šumaricama izrastu neke građevine za stanovanje.
Gotovo istovetan slučaj je i sa Spomenikom prijateljstva, darom rumunskog grada Karara, koji je postavljen uz Sušički potok i kružni put, a granica Spomen parka, ucrtana je još 1979. godine, ide bukvalno na metar od spomenika. Znači, i ovde je moguće da se spomenik nađe pod prozorom neke buduće višespratnice.
I tako, Šumarice, zvanično kao „zaštićeno mestoˮ najvišeg državnog ranga, u realnosti postaju meta agresivnog investitorskog urbanizma. Najgore u svemu je što se Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je ovlašćeni „starateljˮ Spomen parka „Kragujevački oktobarˮ, prema ovom kulturnom dobru odnosi maćehinski. A moguće je da su i ovde upleteni neki skriveni interesi, naravno moćnih i uticajnih persona, poput skandala sa zgradama Generalštaba u Beogradu koje su na kriminalni način izgubile status zaštićenih objekata.
S druge strane, imamo solidnu pravnu regulativu za ovu oblast, od ranije Zakon o kulturnim dobrima, a od početka 2023. godine na snazi je i Zakon o kulturnom nasleđu (opširnije o tome u uokrivenom tekstu).
Na kraju, o očuvanju memorinajnog kompleksa trebalo bi više da brinu i gradska vlast i gradski urbanisti. Prostorni planeri vrlo dobro znaju šta su i (ne)postojeće granice Spomen parka i šta je zaštićena okolina, bez obzira što to nije ozvaničeno kod nadležnih u Beogradu. Ili su i njih zapljusnuli neki spoljni, skriveni interesi? Priču završavamo sa velikim znacima pitanja i usklika.
ŠTA KAŽE PRAVNA REGULATIVA
Zakon je jasan, treba ga poštovati
Zakon o kulturnim dobrima, čija je prva verzija usvojena 1994, prestao je da važi početkom primene novog Zakona o kulturnom nasleđu, koji je na snazi od januara 2023. godine. U njemu je detaljnije i preciznije definisana zaštita kulturnih dobara i nadležnosti institucija zaduženih za ovu problematiku.
Kada je reč o reviziji granica Spomen parka „Kragujevački oktobarˮ, prva bitna odredba ovog Zakona je ona koja kaže da „sastavni deo nepokretnog kulturnog dobra čini zaštićena okolina i ona sa kulturnim dobrom čini jedinstvenu celinuˮ.
Isti Zakon dalje kaže da se aktom kojim se proglašava kulturno dobro utvrđuju njegove granice i granice zaštićene okoline, a među merama zaštite su i „ograničenja, odnosno zabrane izvođenja određenih građevinskih radova, promene oblika terena i korišćenja zemljišta u okviru zaštitne okoline kulturnog dobraˮ.
Za kulturna dobra od izuzetnog značaja, kakav je kragujevački Spomen park, Zakon nalaže Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture da je dužan da utvrdi „granice zaštićene okoline i mere zaštite vezane za čuvanje, održavanje i korišćenje tog kulturnog dobra i njegove okolineˮ.
Dalje, u Zakonu o kulturnom nasleđu piše da registar kulturnih dobara obavezno sadrži „opis granica nepokretnog kulturnog dobra i granice njegove okoline i objekata koji se u njoj nalazeˮ.
Zakon je, dakle, dosta jasan samo ga valja primenjivati i poštovati. Doduše, još nije usvojen odavno najavljeni Zakon o nepokretnim kulturnim dobrima (u koje spada i kragujevački Spomen park), ali i postojeća regulativa je dovoljna da se sprovode prave mere za očuvanje ovog „znamenitog mestaˮ.
Piše: Miroslav Jovanović
