Deset dama po imenima Snežana, Zorica, Tamara, Ljiljana, Danijela, Milijana, Marija, Suzana, Bojana, pa još jedna Snežana – kakav bi to grupni portret bio! Ali, nema ga, čak ni u fototeci Skupštine grada, iako sve nabrojane sinjore rade pod krovom gradske kuće. Sasvim precizno – sve su šefice gradskih uprava u lokalnom parlamentu.
Deset uprava, deset šefica. Muški rod mogao bi da reaguje zbog rodne diskriminacije, ali to sada nije tema.
Svih deset dama su vršioci dužnosti (v.d.) načelnica gradskih uprava, što deluje da su na nekom privremenom radu, međutim nije tako. One kao da su trajno postavljene na te pozicije, a v.d. status obnavlja im se svaka tri meseca. I tako godinama. I sve nezakonito.
Tri plus tri, plus tri… meseca
Da pojasnimo: gradske uprave obrazuju se „za potrebe vršenja upravnih, stručnih i administrativno-tehničkih poslovaˮ, definiše Statut grada. To znači da su one operativna tela koja sprovode odluke organa lokalne vlasti, njima rukovode načelnici koje postavlja Gradsko veće na osnovu javnog oglasa i mandat im traje pet godina. Isto važi i za zamenike načelnika.
Međutim, kako to kod nas biva, pravna regulativa i stvarna praksa su u debelom raskoraku. Nema javnih oglasa, a kada se smene na uštap pojave – iz nekih razloga budu poništeni, pa se umesto zakonito postavljenih načelnika i zamenika odlukama Gradskog veća vrte iste osobe, tako što im se svaka tri meseca produžava status vršilaca dužnosti. Izuzeci su ako neki šef uprave ode u penziju ili ako avanzuje na novu poziciju, pa mora da mu se nađe zamena. Pitali smo opozicione odbornike znaju li koliko vremena opstaju načelnici gradskih uprava po modelo v.d. statusa u nizu tri plus tri, plus tri…meseca?
Dalibor Jekić iz Stranke slobode i pravde kaže da to traje preko četiri godine, da je kao odbornik više puta ukazivao da su takva kadrovska postavljenja nezakonita, na šta je ukazala i Državna revizorska institucija, ali bez efekata.
Milan Tanović, predsednik Saveza monarhista Kragujevca, u odgovoru za ove novine kaže „da su načelnici gradskih uprava u statusu vršilaca dužnosti neprekidno od 2023, a verovatno i dužeˮ. Navodi da je to zaključio prelistavanjem Službenog lista grada i idući unazad stigao je do oktobra 2023.
– Uveren sam da ni sami načelnici uprava ne znaju koliko su dugo u v.d. stanju. Uostalom, zašto i da razmišnjaju o tome kad je sve oko njih u v.d. statusu. Mandati su istekli savetima mesnih zajednica, mnogim komunalnim preduzećima rukovodi se iz v.d. stanja, pa što bi oni brinuli o svom statusu. Kompletna lokalna samouprava funkcioniše kao da smo u stanju elementarne nepogode, zaključuje predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Ivan Dubljanin.
Dakle, ako se četiri godine neprekidno obnavlja v.d. stanje načelnicima uprava na po tri meseca, znači četiri puta godišnje, do sada je 16 puta Gradsko veće na isti način produžavalo njihove mandate, a zakon kaže da to može da se radi najviše dva puta uzastopno, što je ukupno trajanje od šest meseci.
– Možda i nije baš tako, jer je gradska vlast pravila i druge povrede zakona, a na jedan primer, ukazuje Milan Tanović.
Vlast je 2024. grubo prekoračila rok jer je 23. januara te godine produžila v.d. status načelnicima, ali je taj status trajao punih devet meseci bez prekida.
A kako praktično izgleda to produžavanje stanja vršilaca dužnosti načelnika i njihovih zamenika „čitamoˮ u Službenom listu grada broj 21 do 24. oktobra ove godine, kada je poslednji put obavljena ova „kadrovska gimnastikaˮ.
Prvo se saopštavaju rešenja Gradskog veća „o prestanku rada na položaju vršioca dužnosti načelnikaˮ za svih deset dama – šefica, zaključno sa 24. oktobrom 2025. godine. Odmah potom dolaze rešenja Gradskog veća „o postavljanju vršioca dužnosti načelnikaˮ istih dama – načelnica i mandati im se produžavaju od sutradan, 25. oktobra, opet na tri meseca.
Pošto do sada nije raspisan javni oglas za regularna postavljenja načelnika, treba očekivati da će se sa istim rešenjima Gradsko veće ponovo oglasiti posle 20. januara 2026, kada ističu tekuća tri meseca. I tako sve u krug.
Raspisan, pa poništen konkurs
Ilustrativan primer za ovo (ne)regularno stanje bila je žustra prepiska između gradske vlasti i opozicionara Dalibora Jekića koja se pred očima javnosti događala u septembru ove godine. Ukratko, kako je ova polemika izgledala.
Prvo je Jekić nastupio saopštenjem sa provokativnim naslovom: „Da li načelnici gradskih uprava odbijaju da budu poslušnici gradonačelnika Dašića?ˮ Povod za ovakvo pitanje našao je u činjenici da se niko od aktuelnih načelnika nije javio na konkurs za ova rukovodeća mesta koji je objavljen 14. aprila ove godine. Tačnije, stigla je samo jedna prijava za načelnika uprave za društvene delatnosti, ali ceo konkurs je poništen.
„Ovakva situacija pokazuje da ni Dašić ne veruje sadašnjim načelnicima, niti oni veruju njemu, a takvo stanje potpuno urušava Gradsku upravu, jer ona postaje isključivo servilnaˮ, zaključio je Jekić.
Mediji su ovo saopštenje objavili 26. septembra, a istog dana stigao je demanti iz Sekretarijata za komunikacije grada Kragujevca koji su „potpisali svi vršioci dužnosti načelnika gradskih upravaˮ. Kažu da je Jekić „sve, slučajno ili namerno, pogrešno protumačioˮ i potom mu poručuju:
„Nijedna navedena tvrdnja u vašem obraćanju nema dodira sa istinom i molimo vas da nas izostavite iz vaših političkih aktivnosti. Ukoliko budete želeli da nastavite polemiku na ovu temu, obaveštavamo vas da ćete morati da pronađete drugog sagovornikaˮ.
Dalibor Jekić im promptno odgovara potkrepljujući svoje tvrdnje dokumentom „crno na beloˮ. Naime, on je preslikao Rešenje Gradskog veća od 24. juna „o obustavljanju javnog konkursa za popunjavanje položaja načelnika gradskih uprava grada Kragujevcaˮ koji je raspisan 14. aprila 2025. godine. U tom rešenju doslovce piše da je „na konkurs prispela jedna prijava i to za Gradsku upravu za društvene delatnosti, a za ostale uprave nije bio prijavljenih kandidataˮ, te se zbog toga ceo postupak obustavlja.
Na sve to Jekić je imao i dodatni komentar:
„Kako vas nije sramota da iznosite neistine i da branite neodbranjivo, kada se jasno vidi kada je dokument zaveden i da ga je potpisao zamenik gradonačelnika Dejan Ružić… Pozivam gradonačelnika da prestane da se krije iza vršilaca dužnosti načelnika uprava i da lično potpiše demanti – ukoliko ima hrabrosti da stane iza neistina koje širi Sekretarijat za komunikacije po njegovom naloguˮ.
Daljeg nadgornjavanja na ovu temu nije bilo.
A ustvari, kada bi se poštovala ustanovljena pravila, ne bi bilo poteebe ni za kakvim polemikama i prepiskama. Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave veoma precizno definiše v.d. stanja. U članu 56 piše: „Ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao i njegov zamenik, gradsko veće može postaviti vršioca dužnosti…na neodređeno vreme koji će obavljati poslove načelnika uprave najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa… Konkurs se raspisuje u roku od 15 dana od postavljenja vršioca dužnosti. U slučaju da se konkurs ne okonča postavljenjem na položaj, status vršioca dužnosti može se produžiti najduže još tri mesecaˮ.
Nije potrebno neko pravničko znanje da bi se razumele ove zakonske odredbe.
Model kontrole i pritisaka
Opisana je slika stanja, kao samo jedan segment sistema koje se može okarakterisati kao samovlašće koje vodi u anarhiju, jer se grubo krše ustanovljena pravila po kojima treba da funkcionišu uređena država i društvo. Zašto je to tako i šta ubuduće može da se očekuje kada je reč o postavljenjima načelnika gradskih uprava?
Milan Tanović kaže da v.d. status služi kao mehanizam pritisaka i kontrole uprava.
– Načelnici bez punog mandata zavise isključivo od gradske vlasti i u svakom trenutku mogu biti smenjeni. Na taj način se gradska uprava pretvara u partijski servis, a konkursi se smišljeno ne raspisuju jer bi doveli do profesionalizacije ovog segmenta uprave i smanjenja političkog uticaja na njih. Međutim, to nije izuzetak, već sistemska praksa koja direktno urušava zakonitost, samostalnost i odgovornost gradske uprave.
S druge strane, ocenjuje Tanović, to što se ne pojavljuju druga lica kao kandidati za načelnike, očigledno govori da SNS kuburi sa kvalitetnim kadrom, čim nema drugih opcija na tim pozicijama.
– Ne ulazim u to da li su trenutni vršioci dužnosti uprava stručni i kvalitetni, ali o njima loše govore oni koji ih drže u takvom statusu, jer ne vidim drugi razlog zašto im ne daju put mandat, osim ako je on čisto politički, zaključuje Milan Tanović.
Ivan Dubljanin takođe navodi da je držanje načelnika u v.d. stanju najlakši način za kontrolu nad njima, a i oni znaju da ih samo jedna neposlušnost može koštati pozicije. „To je najslikovitiji primer kako je pravni poredak urušen i kako javnost prisustvuje cirkuskim predstavama vlastiˮ, kaže Dubljanin i nastavlja:
– To što se povremeno raspiše konkurs za načelnike uprava, a na njega se niko ne javi, čak ni oni koji su vršioci dužnosti, nikako nije slučajnost. Kvalitetni ljudi ne konkurišu jer znaju da ne mogu „proćiˮ ako nisu partijski kadar, a oni koji su u v.d. statusu verovatno u tom stanju vide svoju sigurnost, jer im se bez problema taj status obnavlja svaka tri meseca. Očigledno je da se SNS generalno, ne samo na lokalu, već u čitavoj Srbiji, više i ne trudi da makar prividno poštuje zakone, jer su ušli u fazu njihovog otvorenog kršenja. Prvo je to činio Aleksandar Vučić uz lakonsko objašnjenje „pa štaˮ, a danas su svi u fazi „pa štaˮ, navodi Dubljanin.
Dalibor Jekić kaže „da ćemo tek videti dokle će Nikola Dašić da se oglušuje o Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama i naloga Državne revizorske insitucije, ali je sa konkursom koji je rapisan u aprilu, a obustavljen u junu, pokušao svima da zamaže oči.ˮ
– Očigledno je da se načelnici drže u v.d. statusu zato što je tako lakše vršiti pritisak na njih kod sprovođenja odluka, protiv kojih su često i oni sami, ali su prisiljeni da izvršavaju stranačke zadatke, zaključuje Jekić.
Strahovanje Ivana Dubljanina je „da je sledeći korak vlasti neraspisivanje izbora i stavljanje čitave države u v.d. stanjeˮ.
-Meni je lako da zamislim da Kraguejvac uđe u fazu privremenih mera, jer se lokalna vlast raspada pred našim očima. Međusobni sukobi i nepoverenje naprednjaka, kao i odnosi među koalicionim partnerima na vlasti, samo se preslikavaju na Gradsku upravu koja je permanentno u v.d. stanju, ocenjuje Ivan Dubljanin.
NAČELNICI GRADSKIH UPRAVA
Deset šefica na (ne)određeno vreme
Sada ima deset gradskih uprava i svima rukovode žene, dakle načelnice, i sve su već poduže u statusu vršilaca dužnosti, a to su:
Snežana Kalajanović – za poslove organa grada
Snežana Petrović – za razvoj i investicije
Zorica Đorić – za komunalne poslove
Tamara Jovanović – za društvene delatnosti
Ljiljana Pršić – za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje
Danijela Čomagić Popović – poreska uprava
Milijana Ratković – za finansije i javne nabavke
Marija Šapić – za ljudske resurse i zajedničke poslove
Suzana Pavlović – za propise
Bojana Vukotić – za inspekcijske poslove i komunalnu miliciju
Piše: Miroslav Jovanović
