Obnavljanje više fasada važnih zaštićnih zgrada u centru, koje je svojevremeno najavila uprava grada, koje je bez objašnjenja prekinuto, pokazalo je koliko vrednog graditeljskog nasleđa centar Šumadije ima. Da bi se ono sačuvalo postoji čitava mreža zakona i pravila o kojima strogo vodi računa Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, koji izdaje uslove za rekonstrukciju ovih objekata.
Ali, opasno bezakonje koje je zahvatilo građevinsku delatnost očigledno se prelilo i na zaštitu starih zgrada, pa se za pojedine obnove uslovi od Zavoda i ne traže, ili ako se dobiju ne poštuju se kako treba, čime se direktno krše zakoni. Sve je došlo dotle da sam Zavod više i ne piše prijave nadležnoj Građevinskoj inspekciji grada kada uoči ovakve pojave, jer od toga nema nikakvih efekata.
Zgrada Ureda
Arhitektkinja u kragujevačkom Zavodu za zaštitu spoemnika kulture Marijana Bec navodi primer rekonstrukcije zgrade „Ured”, koja je pod zaštitom kao deo Prostorne kulturno-istorijske celine „Stara varoš” i gde se ni jedna intervencija predviđena Zakonom o zaštiti ne može „provući” a da ne bude odobrena od Zavoda.
Na zgradi „Ureda” je nedavno rađena detaljna rekonstrukcija objekta sredstvima pomoći EU, pri čemu su laboratorije osavremenjene, krov zamenjen, kao i instalacije. Marijana Bec kaže da su na insistiranje zaposlenih u Institutu za javno zdravlje dozvolili da se radi ugradnja aluminijumske stolarije umesto stare drvene obojene u belo. Takvi prozori su jednostavne profilacije i suštinski ne menjaju izgled samog prozora, pa je to bio razlog što je dozvoljeno ono što su tražili.
Međutim, uslov nisu poštovali, pa su umesto aluminijumske ugradili PVC stolariju. Marijana Bec kaže da aluminijumska i PVC stolarija nisu isto i da su u Institutu na taj način prekršili uslove, što bi dalje značilo da Zavod treba da podnese protiv njih prijavu gradskoj Građevinskoj inspekciji. Ipak, to još nije urađeno.
Drugi primer takođe se odnosi na veoma važnu zgradu na najistaknutijem mestu u gradu, na raskrsnici Pešačke zone i Ulice kralja Petra prvog. Objekat poznat kao „Zgrada sa atlasima” jedan je od onih koji je o trošku grada dobio obnovljenu fasadu i zasijao starim sjajem. Marijana Bec navodi, međutim, da su vlasnici dela sprata prema susednom objektu u Ulici 27. marta nedavno zatražili uslove da zamene krov koji je propadao. Iz Zavoda su dobili odgovor da svoj deo krova pokriju biber crepom starog oblika i izgleda, što su oni i uradili.
Ali, vlasnici preostalog prostora na spratu u kome se nalazi firma „Tora” nisu se obraćali Zavodu, iako je i njihov deo krova bio loš. Pre nekoliko meseci ljudi iz Zavoda videli su da je vlasnik tog prostora rešio pitanje postavljanjem limenog krova. Dozvolu za to od Zavoda nikada ne bi dobio ni da se zvanično obratio, a videli smo da nije. Ni u ovom slučaju Zavod nije pisao prijavu Građevinskoj inspekciji.
– Kada su u pitanju ovakvi slučejavi mi kao Zavod ne možemo da naložimo da vrate objekat u prvobitno stanje ili da zabranimo radove koji su bez našeg odobrenja. Mi to radimo preko inspekcije. Više puta smo za slične stvari intervenisali kod Građevinske inspekcije, ali to se na kraju završavalo bez ikakvog efekta. Inspekcija vrlo često naloži vraćanje u prvobitno stanje, ali to se ne uradi i ne znamo ko bi to dalje pratio, kaže Marijana Bec.
Da je teško, skoro nemoguće, očekivati da inspekcija naloži vraćanje objekata u prethodno stanje ona zaključuje iz slučaja o kome smo svojevremeno pisali, a tiče se požara i obrušavanja stare kuće Ilije Kolovića na početku Ulice Svetozara Markovića. Vlasnik je pokušao da sruši ono što je od kuće posle požara ostalo, ali je neko to prijavio Zavodu i usledila je prijava Građevinskoj inspekciji koja je zabranila rušenje i naložila vlasniku da se kuća podupre i zaštiti od daljeg propadanja.
Kuća je ograđena i poduprta o trošku grada, a inspekcija je vlasniku naložila da za 60 dana počne sanaciju, odnosno vraćanje u prethodno stanje. Od toga nije bilo ništa i ruševine stoje i danas kao ogledalo nemoći države da štiti vredne objekte. Arhitektkinja Marijana kaže da nije kasno da se podnesu sve prijave koje su izostale i da Zavod skine sa sebe odgovornost, ali da je besmisleno da se obraća bilo kome ko nema nadležnost da nešto preduzme kada inspekcija naloži da se nešto uradi, a vlasnici ne urade.
Ako bi Zavod bio dosledan i slao prijave inspekciji, smatra naša sagovornica, onda bi trebalo da njegovi salužbenici idu svakog dana po gradu i gledaju šta se radi mimo propisa, ali ovaj Zavod nema toliko zaposlenih koji bi se bavili ovim zaduženjima. Ustanova pokriva 13 opština i za ove potrebe morao bi da zaposli još mnogo ljudi.
Rade po svome
O radovima koji nisu u skladu sa pravilima zaštite govori i primer iz Ulice 27. marta, gde je u prizemlju zgrade koju zovu „Ras”, preko puta nekadašnjeg „Konjskog restorana”, neko kupio ili uzeo u zakup lokal i otvorio apoteku. Ne tražeći uslove od Zavoda obojio je fasadu lokala u drečavo zelenu boju, zbog čega je Zavod pisao prijavu Građevinskoj inspekciji.
Marijana Bec navodi da je od inspekcije odgovoreno da radovi na bojenju fasade spadaju u tekuće održavanje, pa mu nije potrebno da traži uslove, a da vlasnik nije znao kakve je boje bila zgrada, pa je obojio u zeleno. Mogao je da pita ako nije znao, ali je očigledno hteo upadljivu boju lokala.
– Po Zakonu o planiranju i izgradnji Zavodi za zaštitu se ne pitaju za mnogo toga, niti im se dostavljaju projekti rekonstrukcija da mi vidimo da li se poštuju naši uslovi. Ovaj vlasnik nije pitao za saglasnost jer nije morao po Zakonu o izradnji, a po Zakonu o zaštiti kulturnih dobara morao je da pita. Međutim, Zakon o izgradnji je iznad i oni nisu usklađeni, upozorava Marijana Bec.
Isto je uradio i vlasnik ili zakupac lokala u ugaonoj zgradi „Kod štafete”. On je svom lokalu – zlatari izmenio izgled tako što je rekonstruisao fasadu obloživši je pločama. Tako ona sada ima izgled koji potpuno odudara od drugih lokala i same zgrada. Uslove od Zavoda nije tražio.
Da se ustalila praksa da možeš da pitaš Zavod za uslove, ali i ne moraš, pokazuje obnova fasade prizemnog objakta poznatog kao „Njiva” kod Gradske tržnice, gde je više lokala. Vlasnik je obnovio fasadu i okrečio je bez obraćanja Zavodu kakve uslove treba da primeni. Taj objekat uživa zaštitu kao deo Kulturno-istorijske celine i za svaku promenu izgleda morao bi da se pita Zavod. Ovde to nije bio slučaj.
Posebnu vrednost ima objekat isto kod Tržnice, iza bivšeg bioskopa „Radnički”, koji se takođe renovira, uz poštovanje propisa, što dođe kao neka retkost. Reč jer o „Tartar” konaku koji pored prostorne ima i pojedinačnu zaštitu. Ovde je postojao plan grada da se objekat otkupi od naslednika i sredi, ali to nije sprovedeno iz nekog razloga, uz napomenu da ovde ima dosta naslednika.
Međutim, ova znamenita stara kuća sada služi za prodaju rasada i biljke koje su izložene u dvorištu u velikoj meri zaklanjaju fasadu koja bi morala da bude vidljiva. Marijana Bec kaže da je Zavod dao saglasnost da se kuća koristi kao ugostiteljski objekat, što je godinama i bio, dok sadašnja namena ne bi dobila dozvolu Zavoda da je od njega tražena, ali nije.
Dakle, sve je ovo nelegalno, komentariše arhitektkinja Bec, uz primedbu da bi Zavod, pored namene koja od njih nije odobrena, tražili i rekonstrukciju kuće, jer je i ona gorela. NJen krov su pre nekoliko godina zapalili navodno neki beskućnici.
NEKADAŠNJI ZANATSKI DOM U KARAĐORĐEVOJ
Ružna ruševina
Stara kuća u Karađorđevoj ulici, na vrlo istaknutom mestu u gradu, nekada Zanatski dom, već dugo ruži ovaj deo grada jer se krov obrušio, a zidovi su zaštićeni ogradom jer su opasni za prolaznike.
Vlasniku ili vlasnicima ove velike stare kuće bilo bi naloženo, kako zakon predviđa, da objekat saniraju pod uslovom da uživa zaštitu kao deo Kulturno-istorijske celine „Stara varoš”, ali u Zavodu kažu da kuća nije deo te celine.
Ranije je bila pod takozvanom ambijentalnom zaštitom, ali sada više nije, niti je obuhvaćena novom granicom prostorne kulturno-istorijske celine od velikog značaja.
– Da kuća ima taj status mi bismo naložoli da se sanira i na tome bi sve ostalo. Inspekcija bi prosledila vlasnicima da to urade, ali oni bi rekli – mi nemamo pare, ali mi bismo svoje odradili, kaže Marijana Bec.
Piše: Miloš Pantić
