Komunalne poslove iz svoje nadležnosti, jedan ili više, lokalne samouprave mogu da ustupe državi – vodovod, tretman smeća i otpadnih voda, upravljanje grobljima, održavanje puteva, prevoz putnika, pijace… Vlada će te delatnosti poveriti nacionalnom upravljaču, koji treba da pronalazi privatne partnere u čije ruke će otići pojedini poslovi kojima sada upravljaju gradovi i opštine.
Ovu mogućnost uveo je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, usvojen krajem novembra. Obrazloženo je da je cilj podizanje kvaliteta usluga i efikasnost upravljanja komunalnim delatnostima, dok oponenti ocenjuju da je reč o otimanju nadležnosti od lokalnih samouprava, protivno zakonu i Ustavu, u „poslednjem činu” centralizacije Srbije.
Po slovu novog zakona, predviđeno je da prenošenje ovlašćenja za upravljanje komunalnim delatnostima na Vladu bude po principu dobrovoljnosti, a odluku o tome treba da donese skupština lokalne samouprave. Na ovaj potez mogle bi da se odluče u slučajevima kada nisu u mogućnosti zbog finansijskih, logističkih, kadrovskih ili nekih drugih razloga da upravljaju komunalnim delatnostima, pa će to umesto njih činiti nacionalni upravljač. Izbor nacionalnog upravljača odvijao bi se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija.
Novi zakon, međutim, nije precizan u vezi sa institutom „nacionalni upravljač”, nije jasno na koji način će biti imenovan, šta mu je sve u opisu posla, kako će biti kontrolisan. Takođe, pitanje je da li bi neka od 14 komunalnih delatnosti od opšteg interesa po starom zakonu, kao što je snabdevanje vodom za piće, na primer, mogla da bude izuzeta sa spiska onih koje mogu biti poverene „nacionalnom upravljaču”, odnosno privatizovane. Navodno će odgovori na sve nedoumice biti razrađeni u podzakonskim aktima.
Zakon ukida lokalnu samoupravu
U prevodu, na „mig” države SNS većina u lokalnim parlamentima lako bi mogla da izglasa da se centralnoj vlasti „poklone” pojedini poslovi u komunalnom sektoru. Na takav potez lokalnih vlasti mogli bi da utiču i problemi u javnim komunalnim preduzećima, loše upravljanje i nizak kvalitet komunalnih usluga ili, pak, nemogućnost da se organizuju pojedini komunalni poslovi.
S druge strane, poveravanjem komunalnih delatnosti državi, odnosno nacionalnom upravljaču, rasteretili bi se budžeti gradova i opština, budući da se danas ogromna sredstva prelivaju komunalnim preduzećima u vidu subvencija. Činjenica je i da bi lokalna vlast u tom slučaju izgubila politički uticaj koji sada ima u komunalnim preduzećima, kroz izbor rukovodilaca, odlučivanje, partijsko zapošljavanje.
Gradski većnik za komunalne delatnosti Stefan Jovanović smatra da je rano za predviđanja koji bi komunalni poslovi iz nadležnosti grada Kragujevca mogli da budu, po novim propisima, ustupljeni centralnoj vlasti. To nismo saznali ni od direktora JKP „Šumadija” Miroslava Petrašinovića, koji do zaključenja ovog broja „Kragujevačkih novina” nije odgovorio na naša pitanja.
– Nova zakonska rešenja su doneta kako bi se primenila tamo gde je potrebno i gde će doprineti unapređenju komunalne delatnosti. Biće značajna za lokalne samouprave koje imaju probleme da stvore uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta usluga stanovništvu i privredi, smatra Jovanović.
On objašnjava da kada neka lokalna skupština donese odluku o prenosu komunalne delatnosti na Vladu, ona vrši izbor nacionalnog upravljača, a on može biti izabran u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija. Jovanović podseća da u Kragujevcu već ima primera javno-privatnog partnerstva u komunalnom sektoru, u javnom prevozu putnika i projektu javne rasvete.
Osim mogućnosti da se komunalne delatnosti ustupe državi, gradski većnik smatra da su prednosti novog zakona i razgraničenje nadležnosti republičkih i lokalnih komunalnih inspektora, kao i uvođenje jedinstvene metodologije za utvrđivanje cena komunalnih usluga.
Međutim, kragujevačka opozicija drugačije gleda na ovu novinu.
– Prenos ovlašćenja za upravljanje pojedinih komunalnih delatnosti sa lokala na državu nije prihvatljivo rešenje, pa čak i kada kragujevačka vlast nema nikakvih kadrovskih potencijala da organizuje i upravlja komunalnim preduzećima, niti viziju kako da reši mnogobrojne komunalne probleme, kažu u Udruženju građana „Za Kragujevac – Znamo se”.
Tvrde da Zakon o komunalnoj delatnosti faktički ukida lokalnu samoupravu. Kako navode, novim propisima se bukvalno ukida neotuđivo pravo građana da preko svojih izabranih predstavnika u lokalnom parlamentu neposredno i javno upravljaju javnim poslovima od opšteg i zajedničkog interesa za sve građane, kao i obaveza lokalne samouprave da planira, organizuje i upravlja javnim poslovima od zajedničkog interesa za lokalno stanovništvo, kako je to predviđeno Zakonom o lokalnoj samoupravi.
– Centralizacijom javno-komunalnih delatnosti, koje predstavljaju značajan izvor prihoda, lokalna samouprava će biti mrtvo slovo na papiru. Ide se na to da možemo lokalne samouprave i da ukinemo, jer nemaju ničega više svog. U Srbiji se lokalna samouprava više ne pita ni za šta, kaže Miroslav Stojanović Džiga, šef odborničke grupe „Za Kragujevac – Znamo se”.
Država bira po svojoj „meri“
U „Znamo se” ocenjuju da apsolutna centralizacija Srbije vodi daljem ruiniranju grada, otuđenju bilo kakvog odlučivanja građana o tome kako da se rešavaju njihove komunalne potrebe, pa se, kako kažu, nameće pitanje – ko će da odgovara na zahteve i primedbe građana – predsednik vlade ili predsednik države?
Stojanović napominje i da je Zakon o komunalnim delatnostima „prilično maglovit” i otvara prostor za mahinacije. On kaže da je privatizacija suština uvođenja nacionalnog upravljača u komunalni sektor, ali da je problematično kome će se ubuduće poveravati neki lokalni komunalni poslovi.
– Da li će se poslovi poveravati, kao što su neki poveravali, pa su se tragično završili u Novom Sadu ili u drugim ustanovama, na objektima gde više ništa nije bezbedno. Kraljevo je, na primer, dobilo halu koja prokišnjava. Na svoju odgovornost ulazimo u brojne objekte, što nije normalno, upozorio je Stojanović.
On ukazuje na to da uvođenje nacionalnog upravljača nije dobro rešenje u državi u kojoj nema kontrole.
– Tu će opet biti poveravanja poslova bratskim, kumovskim firmama… Otpad je, na primer, svuda u svetu ozbiljan biznis, a znamo i za zemlju gde iza tog posla stoji mafija. A pošto smo mi jedna „pravna” država, plašim se da se i kod nas ne desi tako nešto, upozorio je Stojanović i dodaje da bi u drugačijim uslovima poveravanje komunalnih poslova privatniku bilo dobro rešenje za višedecenijski problem kragujevačke deponije ili za reciklažni centar.
Novim propisima je uređeno kako da se komunalni poslovi uzmu iz „ruku” lokalnih samouprava i da se na elegantan način ide u privatizaciju komunalne delatnosti, kaže Dejan Raonić, nekadašnji direktor „Čistoće” i bivši predsednik UO i Skupštine KOMDEL-a.
On navodi da su i u EU ingerencije lokalne samouprave nepovredive u zakonskoj regulativi, dok sa našim zakonom sada nema nikakvih problema da se lokalne komunalne delatnosti prebace na republički nivo i da država postavi nacionalnog upravljača. On će kao predstavnik državnog aparata odlučivati o eventualnom javno-privatnom partnerstvu, odnosno privatizaciji u komunalnoj delatnosti koje se grad ili opština dobrovoljno „odriču”.
– Država hoće da uđe u sferu komunalne delatnosti na lokalu, ali hajde prvo neka reši sve na nivou Republike. Pitanje je čime su se kvalifikovali da rešavaju probleme gradova i opština kada nisu uredili stanje u državnim firmama, kaže Raonić.
On je uveren da podizanje kvaliteta i efikasnost u komunalnom sektoru nije bila prava namera zakonodavca.
– Nije u pitanju da li će država da ima koristi, nego da li pojedinci imaju koristi od prodaje u komunalnom sektoru. Vrlo je jasno šta se radi, nema velike mudrosti, samo se uvija u zakonske oblande, zaključio je Raonić.
Piše: Gordana Mirović
