Pogledi građana i javnosti sve češće su okrenuti prema kragujevačkoj deponiji koja je ovog leta postala centar interesovanja, analiza, komentara i to ne zbog skoka ekološke svesti, već, pored enormnog povećanja cena odvoženja smeća, i zbog sticaja okolnosti u komšiluku, u Čačku.
Čačanima je Gradsko veće Kragujevca dozvolilo da dovoze smeće na deponiju u Jovanovcu, zaključno sa 10. avgustom, ukupno oko 20 dana, zbog havarije na deponiji „Duboka” u Užicu, gde inače odvoze komunalni otpad iz ovog grada. Javnost i opozicione stranke reagovale su s nevericom, jer ovo što mi imamo nije sanitarna deponija, već smetlište na kome se i naš grad, uslovno rečeno, švercuje, jer odlaže smeće po privremeno produženoj dozvoli, nakon što mu je rok upotrebe istekao pre 20 godina.
Milan Milosavljević, odbornik udruženja „Za Kragujevac – znamo se ” bio je konkretan i tražio od gradske vlasti na uvid ugovor po kome se smeće iz komšiluka odlaže i analizu tog otpada kod nadležne istitucije. To je zatražio u jeku odlaganja ovog smeća, početkom avgusta, a ono je okončano pre nekoliko dana.
Uzalud je bilo uveravanje iz gradske vlasti da se radi o solidarnosti sa Čačanima, koji su nama pomogli kad smo ostali bez kamiona smećara, pa nam pozajmili jedan. Sada je red da uzvratimo i reč je o pomoći u vanrednoj situaciji koja je sad, pa ko zna kad. Milosavljević je ostao dosledan u tvrdnji da nema te vanredne okolnosti u kojoj se može ignorisati zakon.
Ugovor na uvid
Milosavljević je, po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, dobio ugovor između gradskih vlasti i rukovodstva Čačka, gde se vidi da je sačinjen kao da se radi o običnoj poslovno tehničkoj saradnji, a ne onakav kakav po zakonu mora da bude, i to ga nije zadovoljilo.
Uz to naglašava da je kragujevačka vlast ćutala o svemu i da su za ovu saradnju saznali od gradonačelnika Čačka. On tvrdi da gradovi mogu sa sarađuju i po pitanju odlaganja smeća, ali da moraju da imaju potpisan sporazum o tome, koji potpisuju obe Skupštine, i mora da postoji regionalna deponija, koje u ovom slučaju nema, a sve to po Zakonu o komunalnim delatnostima.
Ali, kako postupiti u situaciji koja je hitna i mora se reagovati odmah, plus da se pomogne komšijama i iskaže solidarnost?
– Ako je incidentna situcija onda moraju da postupe po Zakonu o upravljanju otpadom, moraju da imaju dokumentaciju koja je predviđena zakonom o kretanju otpada, da vidimo sa koje lokacije je otpad uzet, koji prevoznik vozi otpad i analize smeća. Oni ništa od toga nisu imali, navodi Milosavljević.
Da pomenuta dokumenta moraju da postoje, iako su vanredne okolnosti zbog havarije u Užicu, Milosavljević objašnjava pitajući – otkud mi da znamo da je u pitanju komunalni otpad koji su dovozili Čačani? Selekcija otpada po gradovima je loša i u običnom otpadu može da se nađe i opasan, navodi naš sagovornik. Tako, na primer, može da se nađe obična baterija, koju svi bacamo u kontejnere, a ona je opasan otpad. Ovako, nastavlja Milosavljević, sve je urađeno kao jedno partijsko zadovoljavanje zahteva.
Mala količina
Kako je u emisiji na Radio tekleviziji Kragujevac izjavio direktor JKP „Šumadija” Marko Vujnović, odlaganje smeća iz Čačka nije uzrokovalo zagađenje grada jer je odloženo 1.600 tona tri dana pre isteka ugovora, a to je količina koju Kragujevac odloži za jedan dan.
Direktor je hteo da naglasi da se radi o maloj količini, ali Milosavljević ponavlja da je morao da postoji dokument i analiza, pa da se radi i o samo jednom kamionu jer je u pitanju zdravlje građana i jer taj kamion prolazi kroz grad. Trebalo je da daju bar jednu analizu. Ovako, po Milosavljeviću, doneli su jednu partijsku odluku, a da je ona takva vidi se po tome što Čačani ništa nisu platili za odlaganje svog otpada. Minimalna cena odlaganja je 30 evra po toni, napominje on, plus naknada za sanaciju deponije.
– Ali, ništa nije naplaćeno zbog već pominjane solidarnosti i vraćanju usluge od pre deset godina, kako navodi gradska vlast. Ako je solidarnost, onda je trebalo da im daju jedan kamion smećar, pa neka voze smeće, uzvraća naš sagovonik.
Sakupljanje smeća je danas veliki biznis jer se radi njegovo selektovanje i recikliranje, a naše javno preduzeće koje se ovim bavi ne koristi ove mogućnosti, smatra Milosavljević. U Kragujevcu se dve privatne firme bave sakupljanjem kartona i uspešne su, ali javno preduzeće to ne prepoznaje i reciklažni centar koji poseduje ne radi dovoljnim kapacitetom.
Za ovog odbornika pouka šta dalje da se radi sa kragujevačkom deponijom, odnosno smetlištem, jeste da se ono zatvori i da se smeće iz grada odvozi u sanitarne deponije u okolini, dok se pitanje nove deponije trajno ne reši. Po njemu, trajno rešenje treba da bude izgradnja energane, odnosno spalionice smeća koja proizvodi energiju. O tome je ranije bilo reči u Kragujevcu, razne vlasti su imale ovaj predlog na stolu, ali se odustajalo jer je investicija skupa.
Ako Celje pravi energanu od dva megavata i za to plaća ogromna sredstva, jer je cela investicija oko 20 miliona evra, onda to treba znati. Ali, Celje pokriva 10 odsto troškova, a ostalo evropski fondovi. Za Kragujevac bi bila potrebna energana od osam megavata koja bi koštala oko 120 miliona evra. To bi bila moderna energana koja bi davala toplu vodu i struju. Kroz osam do deset godina kroz budžetsku uštedu i prodaju struje ona bi se isplatila. To treba imati u vidu.
Ali, ako se od ove ideje uvek odustajalo zbog visoke cene, šta bi bilo alternativa? Bilo je najava državnih vlasti da će se u Kragujevcu graditi nova regionalna sanitarna deponija na lokaciji Vitlište, a u okviru projekta „Čista Srbija” koji se finansira kineskim kreditom. Taj projekat treba da se završi 2025. godine, ali njega više niko i ne pominje.
Na terenu se ništa oko toga ne radi. Šta da radi Kragujevac, da sedi i čeka da se ovaj objekat uradi? Milan Milosavljević kaže da on ne veruje da će se državnim novcem ta nova deponija uraditi. Postoje, kako navodi, regionalne deponije u Lapovu, koju su izgradili Austrijanci, a potom preuzeli Španci, zatim u Topoli, kao i u Kniću.
Milosavljević smatra da Kragujevac treba da sarađuje sa opštinama iz okruga sa kojima je planirano da deli zajedničku deponiju, da se Šumadija okrene svojim opštinama i rešava probleme, da se ne čeka da Beograd o svemu odluči.
Piše: Miloš Pantić
