U aprilu su najavljivane nove američke carine za Srbiju od deset odsto, sa stupanjem na snagu 1. avgusta. Potom je predsednik Tramp povećavao, smanjivao i korigovao stope pojedinim grupama zemalja, što je dovelo Srbiju u najgori položaj, odnosno u šestu grupu koja ima najveće carine, a za Srbiju je odluka visina od 35 odsto.
Kako je Srbija, sa skoro pa prihvatljivih 10 odsto, dospela među one sa najnezavidnijim statusom, ima raznih komentara, a jedan od njih je da je u to umešana politika i da se radi o kazni za neuvođenje sankcija Rusiji.
Sada, kada je početak primene novih carina najavljen za 7. avgust, dan kada ove novine izlaze na kioscima, sve se više pažnje usmerava na domaće proizvođače oružja i municije i to posebno na dva – fabriku „Prvi partizan” u Užicu koja ima veliki izvoz municije u SAD i „Zastavu oružje” koja ima značajan izvoz sportskog i lovačkog naoružanja u Ameriku. Od svih oružja najviše prodaje poluautomatsku pušku na bazi „Kalašnjikova”, koja se tamo plasira kao sportsko oružje i karabine, kao i pištolje.
Srbija ima godišnju razmenu sa Amerikom od 1,2 milijarde dolara, prema podacima Privredne komore, po čemu ovo veliko tržište ne spada među 10 naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera. Međutim, među 10 najvećih izvoznika u SAD naša vojna industrija je među vodećima.
Zajednička firma
Nekadašnji direktor Fabrike oružja „Zastava” inženjer Dragoljub Grujović, kao da je predvideo da 10 posto ne mora biti i konačna carinska stopa za Ameriku, rekao je u aprilu za naše novine da će biti dobro ako ostane ta visina stope.
Nije ostalo, kao što vidimo, već je znatno veće. Grujović je tada rekao da bi nesuđenih 10 posto mogao da podnese uvoznik u SAD, a to je firma „Zastava arms USA”, čiji je vlasnik Amerikanac našeg porekla. Fabrika nema prostor da smanjuje cenu, ali uvoznik može i to je udar na njega i na kupce, rekao je tada Grujović.
U svom pisanom obraćanju medijima Grujović ovih dana kaže da će nove carine uticati na finansije proizvođača, ali i na smanjenje profita uvoznika.
– Obe strane bi trebalo da nađu prihvatljivo rešenje. Možda i fabrika „Zastava oružje” može u nekom obimu da umanji izvozne cene, a veruje se da bi uvoznik, posebno američki krajnji kupac, trebalo da se prilagodi novim uslovima, navodi inženjer Grujović.
Izjava američkog predsednika Trampa da će povoljniji carinski režim imati zemlje koje organizuju makar deo proizvodnje u SAD, povod je da se pokrenu pregovori sa američkom firmom „Zastava arms USA” kako bi se redefinisali odnosi.
– Mislim da je neophodno da se firma organizuje u zajedničku firmu istog imena. Udeo Kragujevčana bi bio 49 posto osnivačkog kapitala, isplaćen u vidu isporuke robe. Fabrika proizvođač bi imala 49 posto kapitala i mogućnost da deli profit od prodaje robe u istom iznosu, smatra Grujović.
On dodaje da bi se istovremeno definisali rokovi i započinjanje proizvodnje u SAD, što se u ovom momentu može odnositi na montažu, ispitivanje i pakovanje proizvoda. Što se, pak, tiče formiranja zajedničkog preduzeća sa Amerikancima Grujović podseća da je, dok je bio direktor fabrike 2005. godine objavio takvu nameru i da su imali devet zainteresovanih američkih firmi koje su se javile sa biznis planovima.
Iz nekih razloga tada nije došlo do realizacije te ideje, kaže Grujović, dodajući da je ipak pomak u nastupu na američkom tržištu postigao direktor, pukovnik Milojko Brzaković, koji je 2018. godine uspeo da nađe firmu za distribuciju „Zastavinih” oružja u SAD, čiji je 100 posto vlasnik američki državljanin srpskog porekla.
Bivši direktor kaže da cena najpopularnije „Zastavine” puške na američkom tržištu nije toliko visoka, kao što je objavljivano, već da poluautomat na bazi „Kalašnjikova” košta ispod 1.000 dolara, a karabin između 900 i 1.000 dolara, tako da će nova cena sa novom carinom biti oko 1.300, a ne oko 2.000 dolara. To daje nadu da će i kupci moći da ostanu verni oružju koje ih zadovoljava, uprkos poskupljenju, a uz napore prizvođača i uvoznika da se odreknu dela svoje zarade.
Kada se radi o pitanju kako će nove carine uticati na petogodišnji ugovor koji „Zastava oružje” ima sa amričkim uvoznikom o plasmanu lovačkog i sportskog oružja od 234 miliona dolara za pet godina, potpisan 2021. godine, Grujović smatra da te ugovore ne treba posmatrati kao čvrste, već više kao nameru, jer oni ne sadrže cenu, garancije, rokove.
Burna istorija
On smatra da treba biti oprezan sa takvim ugovorima. Ovaj koji se pominje potpisao je 2001. godine direktor Mladen Petković, stranački kadar SNS-a koji je pre toga bio direktor „Krušika”. Taj dokument bio je na velika vrata promovisan u medijima kako bi direktor koji je neslavno otišao iz Valjeva pravio sebi promociju. Grujović smatra da taj direktor nije umeo da se postavi prema firmama koje su dolazile jer ih nije poznavao.
– Događalo se kad dođe kupac i kaže – hoću 100 miliona, hoću 200 miliona robe, a nikakvu garanciju ne da. Pretpostavljam da se tu radilo o namerama, možda je pisano o formi ugovora, ali ugovor ne može da se napiše, a da nema rokove, avanse, cene, bankarske garancije, akreditive. Ipak, bilo je godina kada se na američko tržište izvozilo u vrednosti od 50 miliona dolara u vreme direktora Brzakovića, navodi Grujović.
Primetno je da niko od nadležnih državnih organa Srbije, od Vlade do Privredne komore, ne komentariše novu carinsku stopu za izvoz u Ameriku, niti to rade poslovodstva firmi koje imaju najveći izvoz na ovom tržištu.
Inače, istorijat carina za srpski izvoz na najveće i najzahtevnije tržište sveta je duga i puna uspona i padova. Srbija je, kao i SFRJ, imala dobar status, odnosno bila je u grupi povlašćenih zemalja, tako da nije bilo carina, već samo administrativni troškovi od dva odsto. Inženjer Grujović podseća da je taj status izgubljen sa uvođenjem sankcija UN maja 1992. godine, a kada je embargo ukinut u toku 2003. godine „Zastava” je mogla da izvozi oružje u SAD, ali uz carinu od 65 posto, uz administrativne troškove, dakle 67 posto.
Pošto američki kupac nije mogao da prihvati takvu cenu, a za uvoznika nije bilo prostora za maržu, pokušaj izvoza te 2003. godine nije uspeo. Ali preokret dolazi 2004. godine kada, nastavlja Grujović, stupa na snagu odluka američke administracije da se Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora) vraća status povlašćene nacije. Već u januaru kreće isporuka karabina sistema „mauzer”, koju američki, a i svetski ljubitelji ličnog naoružanja veoma cene.
Veće isporuke karabina i malokalibarskih pušaka slede narednih godina, posebno kada je „Zastava oružje” uspostavila partnerske odnose sa američkom oružarskom firmom „Remington”.
– Znatno veća količina ličnog i lovačkog naoružanja plasira se na tržište SAD narednih decenija, a posebno kada je u toku 2018. godine u SAD formirana firma „Zastava arms USA”. Mada je ta firma 100 posto u vlasništvu Amerikanca srpskog porekla od tada se u SAD stvara novi imidž „Zastavinih” proizvoda. Uvoznik je obezbedio servis, reklamu i stalno prisustvo na najvećem svetskom sajmu lovačkog i ličnog naoružanja u SAD, najčešće u Las Vegasu, podseća inženjer Dragoljub Grujović.
Na pitanje šta možemo da očekujemo narednih dana i meseci odgovara – smanjiće se isporuka oružja u SAD.
Piše: Miloš Pantić
