GDE ĆEMO I KAKO ĆEMO: Treba nam rezultat

Ide nam zla godina. Pridruživanje Evropske unije (EU) Srpskom Svetu (SS) je odavno zakočeno. Uprkos činjenici da SS pokazuje neviđeno strpljenje, uključujući i bespovratne donacije i povoljne kredite, pomaka nema. Ministar za proširenje SS uporno ukazuje na brojne sistemske i strukturne nedostatke. Nekako bi se i prešlo preko činjenice da u EU vlasnici pečenjara ne upravljaju ključnim energetskim sistemima, i da keramičari, na žalost, nisu ministri vojske, ali kako preći preko toga da institucije rade, i da se o svemu ne pita jedan čovek. Šta li misle i čemu li se jadni nadaju.

Veliko nazadovanje primećeno je u visokom obrazovanju, eto ima skoro hiljadu godina kako oružana sila nije upala u Univerzitet u Bolonji, niti je pretukla nekog studenta, niti je Vlada umesto Univerziteta otvarala nove fakultete.

U EU mediji su, nažalost, slobodni, nema performansa kao što je Božić na Informeru. Sa tugom je primećeno da u Parizu i Rimu još uvek ispred Vladinih objekata ne postoje paravojni kampovi naseljeni silovateljima, ubicama i svakakvim ˮpatriJotamaˮ. Sva je prilika da EU hita ka izolaciji po Enver Hodžinom modelu Albanije 20 veka. Tako im i treba.

EU će da propadne, to je svakom jasno, ali treba videti šta će biti sa srpskim svetom. Postoji izreka koja se pripisuje Ajnštajnu da je „ludilo ponavljati iste postupke i očekivati drugačije rezultateˮ.  Pokojni psihijatar Jovan Rašković je izjavio da su „Srbi lud narodˮ. Da li smo kao narod ludi, ne znam. Ali, mogu nedvosmisleno da tvrdim da posle sveopšteg nacionalnog, vojnog, ekonomskog, socijalnog, demografskog i državnog sloma i gubitka serije ratova sa kraja 20 veka ponavljamo iste sistemske greške. Srpski narod u relativno uračunljivom stanju, desetak godina nakon 2000. je izabrao iste ljude i istu politiku koja ih je upropastila da ih nanovo vodi u budućnost. Posle ovog sadašnjeg pijanstva očekuje nas težak mamurluk i glavobolja – kada saberemo račune.

Danas, u sveopštoj krizi koja već traje godina, gledamo gde ćemo i kako ćemo. Na obalama Morave i Drine sedimo porobljeni sopstvenom glupošću i kukavičlukom, i plačemo sećajući se Dušanovog carstva, čekajući metro da nas odveze do EKSPA da bi hvatali leteći taksi do Nacionalnog stadiona .

Inače, zamislite lik Cara Dušana, onog najpoznatijeg koji svi znamo, e ta freska se nalazi u Manastiru Lesnovo u zapadnoj Severnoj Makedoniji (kako ovo dobro zvuči), a zajedno sa ostalim Dušanovim zadužbinama i zadužbinom Marka Kraljevića naša Crkva je sa blagoslovom dala Makedonskoj pravoslavnoj crkvi, a da se branitelji svakolikog srpstva nisu ni osvrnuli, niti osudili ovaj „ustašlukˮ. Poglavar Srpske crkve sa trona Svetog Save pored bogougodnog poklona Makedonskoj crkvi, označava mladost ove zemlje kao nosioce obojene revolucije. Stoluje se iz Beograda, Peć je odveć daleko.

Na dan Svetog Save, studentima i profesorima nije dozvoljeno da uđu u najveći hram SPC. Kažu, Hram radi do 20.00, a verovatno je da NJegova Svetost i sav klir crkveni računaju i na neki drugi, bolji, napredniji narod. Ostalo je da u duhu pravoslavne simfonije crkve i države izaberemo predsednika za patrijarha i da umesto dvoglavog belog orla na grb postavimo orla koji nosi vranu na leđima.

Zbunjeni i uplašeni lažemo sebe, krijući se u neslobodi i gledanju „svog posla“. Već dugo nismo u stanju da procenimo svetska dešavanja i uporno i dosledno u svom nerazumevanju biramo individualnu neslobodu i državnu propast. Da se nađe četvoro, jedan bi sa EU, drugi za USA, treći za BRIKS i Rusiju, četvrti za Kinu i nesvrstane. Posvađani oko osnovnog, bez opšteg društvenog dogovora i individualnih sloboda – kopnimo. Zaostajemo za svetom koga gledamo preko plota. A i taj plot nam je sve viši. U EU ulazimo fotografisani, skeniranih ruku, poniženi, samo nedostaje da budemo čipovani. Od sledeće godine tako ćemo i u Crnu Goru. Psujemo birokratiju EU, kažemo oni su krivi. Neće biti. Smeta nam svetlo i istina koju nosi mladost ove zemlje, nama je lepše u mraku.

Od 2024. traje pobuna studenata i akademske zajednice. Pre nekoliko dan, 24. januara, u Amfiteatru odgledah film „Indeksˮ. Promocija filma koji spaja sve elemente bioskopskog spektakla, zajednička tema, opšte vrednosti, ambijent i publika koju prožima i nosi ista emocija. Kao što bi Srbi rekli, „bilo je mnogo lepo, svi su plakaliˮ. Prisetili smo se studentske epopeje i šetnji i mitinga u Novom Sadu, Sretenja u Kragujevcu, Beograda, Novog Pazara, Kraljeva, Vidovdana u Beogradu, okupacije DUNP-a, nasilja u Valjevu, Užicu, godišnjice u Novom Sadu.  Šta su rezultati? Da li možemo do krajnjeg uspeha?

Studenti su nam ukazali na nove vrednosti, individualne slobode, jedinstvo u različitosti, solidarnost, ljudskost. Pozvali su na sabornost i zajedništvo i novi društveni dogovor.

Međutim, ukoliko ne bude krajnjeg rezultata, smene ne samo režima, već preumljenja, katarze i novog društvenog dogovora, sve će biti uzalud. Vrednuje se samo krajnji rezultat. Mi smo šampioni da u fudbalu odigramo sjajnu utakmicu, umiremo u lepoti i emocijama, ređamo šanse i izgubimo 3:0. Treba nam rezultat.
Nažalost, većinski, ostavili smo studente same. Mi profesori, roditelji, stričevi, strine, babe, dede, rođaci, ostavili smo ih same. Nismo smogli snage da stupimo u generalni štrajk na pet-šest dana i rešimo star.

Zarobljeni u komformizmu, uplašeni, zarobljeni u svojim sitnim ambicijama i još manjim koristima, ostavili smo studente na cedilu. Pružamo im podršku postovima i tvitovima i još se divimo sebi na hrabrosti. Druga strana, iako saterana u ugao – to oseća.

Ono što je na početku protesta bilo nezamislivo sada je svakodnevna praksa. Biće samo mnogo, mnogo gore. Policija i žandarmerija gostuju po fakultetima, svaka policijska brutalnost prema studentima je poželjna. Vlast se usmerila na obračun sa akademskom zajednicom. U Novom Sadu otpuštaju, u Beogradu smenjuju, u Nišu su napravili fakultet na konceptu koji je i za njihove standarde ispod svakog nivoa. Grešku pokušavaju da isprave u Kragujevcu, usmerili su se na Fakultet inženjerskih nauka, sa idejom da ga pocepaju. Iako svi znaju da inicijativa polazi od vladajuće partije, gradonačelnika i nosioca liste SNS, ćuti se ili, što je gore, prodaju se uverenja (ako ih je i bilo) za tepsiju ribe. Pritiskaju se i studenti, podmeću im se ankete, zastrašuju se.

Bio sam u Mionici i pratio studente u akciji od vrata do vrata i bio posmatrač na izborima. Znamo šta je bilo. Ovih dana su studenti Univerziteta u Kragujevcu bili u Orašcu, spremamo se za Brđane. Situacija je značajno gora. Lokalni i uvezeni SNS lojalisti u stopu prate studente. Kako oni uđu u neko dvorište, lojalisti ulaze za njima, sve vreme su ih pratili i zaposleni u Informeru i lokalnim „medijimaˮ. U Orašcu je bio pokušaj gaženja naših studenata automobilom. To niko nije preneo, sve je postalo, em normalno, em je bilo većih vesti.

Studenti ne odustaju. Slobodni univerziteti, zborovi, opozicija malo pomaže, malo odmaže. Sve nas pitam da li uopšte možemo da pretpostavimo kako će izgledati izborni dan i dani koji nam predstoje? Da li smo mi svesni da ovi na vlasti izbore ne smeju da izgube, a da ako i izgube ne smeju to da priznaju, a ako i priznaju sa vlasti neće sići. Mislite da preterujem? Pa odavno je prošao vakat raspisivanja izbora za mesne zajednice i u Kragujevcu, Novom Sadu i ništa. U Zaječaru je sud rekao svoje, neophodni su novi izbori, SNS je na vlasti, na pamet im ne pada da poštuju odluke suda. Ako ne daju mesne zajednice, šta će biti kada se dođe do prave vlasti?

Pripadam sujetnom esnafu univerzitetskih profesora, mislimo da smo najpametniji, gordosti nam ne nedostaje. Kada svi mogu da budu politički analitičari i fudbalski selektori, da probam i da ja dam predviđanje za ovu godinu. Očekujem da će izbori biti 20. ili 27. decembra. Zašto tada? Vlast, sa jedne strane, želi da obavi sve poslove u vezi EKSPA, takođe gleda da obiđe značajne datume koji bi pobunjenom društvu dali impuls. Znači otpada sve oko 1. novembra. Izbornu kampanju treba što više otežati i učiniti nepodnošljivom studentima i pobunjenim građanima. Treba nam kiša, sneg, loše vreme, ispitni rokovi, da studenti ne bi mogli da budu u akciji.

Posle izbora se očekuju protesti, potrebna je zima, a i praznici bi dobro došli. Znači, kraj decembra. Jedino bi bilo za nas opasnije, a za vlast mudrije, da zakažu izbore u narednim nedeljama. Naša strana nije dovoljno spremna. Nedostaju obučeni kontrolori, posmatrači, mobilne ekipe, infrastruktura. Lako je predvideti scenario. Ćacilend se neće pomeriti ove godine (a i naredne), uoči izbora će da metastazira, na dan izbora biće napunjen naoružanim kriminalcima.

Predsednik Vučić je u poslednje vreme objavljivao rezultate i lokalnih izbora. Navikava građanstvo. Uveče u 22.00 posle izbornog dana Vučić će proglasiti pobedu SNS 52-55 posto bez obzira šta budu rezultati glasanja. Kome se ne sviđa može u Ćacilendu da preda žalbu koja će biti upućena lojalistima u Ustavnom sudu. Ako nešto nije jasno tu je žandarmerija, JZO, SAJ, kraj.

Ne nije kraj. Uprkos svemu – pobedićemo.

Imamo hiljadu prilika da propadnemo i samo jednu da uspemo, ali moramo svi zajedno i bez straha.

Piše: Miladin Stefanović, profesor Fakulteta inženjerskih nauka
Karikatura: Dušan Petričić