ŠTRAJK PROSVETNIH RADNIKA: Prevareni smo od države

Izigrani smo, razočarani i prevareni od Vlade, ministarke i svih onih koji svojim potpisima stoje iza Protokola od oktobra prošle godine. Ovim rečima započela je svoje obraćanje stotinama kolega prosvetara na protestu ispred Prve gimnazije Marija Klačar Glišović, članica Gradskog ordbora Unije sindikata prosvetnih radnika u Kragujevcu, tokom jednodnevnog štrajka upozorenja zbog neispunjenih obećanja Vlade.

Protokol koji se pominje potpisali su predstavnici prosvetnih sindikata sa Vladom o povećanju zarada u prosveti, ali je protest izazvan i zbog neispunjenog obećanja vlasti datog u maju prošle godine, da će se promeniti Krivični zakonik i prosvetni radnici biti zaštićeni od pretnji i nasilja mnogo bolje nego sada. Na protestu je od Vlade zatraženo da se primeni Protokol o povećanju plate i promene zakonske odredbe onako kako je dogovoreno i potpisano i da se sa prosvetarima ne igraju igre jer više nema vremena za odlaganje i čekanje, a stanje u ovoj vitalnoj oblasti društva je kritično.

Nove obaveze

– Malo su nam zamazali oči sa dodatkom od sedam odsto za starešinstvo i svakodnevno rešavanje raznih situacija, pisanje gomile izveštaja, elektronskog i pismenog praćenja napredovanja, slušanja i savetovanja roditelja. Da li je to cena koja može da nadomesti sve ovo, zapitala je kolege na protestu Marija i odmah odgovorila da izgleda da nije, jer ih je od 1. septembra dočekao još jedan tim – za mentalno zdravlje i nove obavezne obuke.

– Da li su prosvetni radnici na putu da se pretvore u psihoterapeute i da moraju da budu dostupni 24 sata svima, od direktora do učenika, zapitala je ona.

Na sve to dovedeno je u pitanje povećanje plata u prosveti koje je potpisano po Protokolu iz oktobra prošle godine. Tim dokumentom predviđeno je da se plata u ovoj delatnosti izjednači sa prosečnom zaradom u zemlji, počev od 1. januara 2025. godine.

To je podrazumevalo da prosvetni radnik početnik sa sedmim stepenom obrazovanja, što odgovara nivou mastera, ima prosečnu zaradu u zemlji, ne računajući razredno starešinstvo. Kako napominje Marija Klačar Glišović, promena ovog potpisanog i overenog dogovora sa Vladom najavljena je na poslednjoj rundi pregovora o zaradama, kada je predloženo da se od početka iduće godine nastavnom osoblju zarade povećaju 12, a nenastavnom osam posto.

Po njenim rečima, ovo je nedopustivo i poražavajuće za prosvetare, jer bi tako nastavnicima plata porasla do 94 posto proseka u zemlji, što je neprihvatljivo. Pored toga, razdvajaju se nastavno i vannastavno osoblje, što je neodrživo jer se stvara razdor i veštačka podela među kolegama koji nose zajednički teret.

Prosvetari okupljeni na protestu u Kragujevcu poručuju da neće prihvatiti pretnje, ucene i prevare i da ono pto je potpisano pre godinu dana mora da bude ispunjeno.

Bezbednost prioritet

Prosvetari su novu školsku godinu dočekali i bez obećanih promena u zakonima koji se bave bazbednošću nastavnog osoblja u školama, što je bilo novo veliko razočarenje.

– Bojimo se za svoju bezbednost i ono što će novi dan doneti. Bojimo se jer nama je čvrsto obećana zaštita izmenama Krivičnog zakonika. To je dogovoreno 16. maja prošle godine, posle velikog štrajka prosvetnih radnika, kada je vlast rekla da je dosta nasilja prema prosvetnim radnicima. Obećanje, ludom radovanje. Imali smo razumevanja i krenuli u novu školsku godinu, ali već početkom septembra novo nasilje nad kolegom u Prokuplju, a ko zna da li je i jedino, rekla je kolegama na protestu Klačar Glišović.

Ona navodi da je to sa ovog skupa zahtev broj jedan, jer je stanje sa nasiljem u školama kritično. Obećane izmene Zakona još nema i nisu prošle skupštinsku proceduru, pa se sada najavljuju od početka naredne godine. Te promene, kako objašnjava Klačar Glišović, treba da budu takve da se položaj prosvetnih radnika izjednači sa advokatima, da se povećaju kazne za pretnje i napad na nastavno i ne samo nastavno osoblje, nego i na pretnje porodicama, kao što se događalo, na razne ucene i malverzacije, kaže ona.

To je zahtev koji se ne tiče samo sigurnosti nastavnika, nego i roditelja da ne budu zabirnuti kad decu šalju u školu, napominje ova članoca glavnog odbora Unije sindikata. Ona pita zašto da zbog jednog ili dva nasilnika u školi bude ugrožena cela ustanova i svi đaci i nastavnici. Zahtev sa protesta u Kragujevcu i svih ostalih gradova Srbije je da se sa izmenama Zakonika ne čeka i da se tome pristupi odmah.

Koliko je teška i delikatna uloga prosvetnog radnika u današnjoj školi govori i obraćanje predsednika Gradskog odbora Unije saidnikata prosvetnih radnika Milana Jevtića. Obraćajući se pred više stotina zabrinutih kolega, on je rekao da je zadatak prosvetara danas da budu izvor svetla u ovoj tami primitivizma, prostote, obmana i lažnih obećanja.

– Deviza naših vlasti je što lošije školstvo, to više robova. Ne haju za Dositejevu izreku da nema gorih ljudi od onih koji se protive prosveti i obrazovanju, podsetio je on.

On smatra da je porodica kod nas razorena i da su deca prepuštena školi i nastavnicima da se snalaze sa njima kako znaju i umeju. Tako su oni na svom poslu i psihijatri, medicinski i socijalni radnici. Zašto su prosvetari podigli glas, pitao je Jevtić i odgovorio – zato što vaspitač može da bude samo čovek koji je slobodan i hrabar.

Marija Klačar Glišović skreće pažnju da mladi beže iz prosvete jer su nemoćni i bez mehanizama da se zaštite. Ljudi, kako kaže, odlaze, a devojke i mladići znaju koje fakultete ne treba upisati, pa ih ne upisuju ni u drugom krugu, iako im obećavaju besplatnu narednu godinu studija.

– Ko će učiti decu i da li će škola opstati, pita se ona.

Klačar Glišović je ocenila da je veliki broj kragujevačkih škola na dan štrajka obustavio rad, iako po važećem zakonu štrajk u školstvu nije dozvoljen, a da su pojedinci koji nisu članovi sindikata ili brinu za svoj ststus jer još nemaju ugovor, odlučili da rade. Ona očekuje brzo reagovanje Vlade na ove konkretne zahteve.

Milan Jevtić veoma je zadovoljan odzivom kolega na poziv za štrajk i protest, što je dokaz da su kolege prepoznale trenutak i razlog. Sada je, kaže on, na Vladi da ovo uzme u razmatranje.

– Prošlu godinu smo završili sa velikim nasiljem prema nastavnicima, pre svega. Nastavnici nisu bezbedni, što znači da nisu ni đaci. Jer, nastavnici koji nisu sigurni ne mogu da obezbede sigurnost ni đacima. Pošto je nova školska godina počela bez izmena zakona, više nije pitanje da li će se nasilje u školama ponoviti, već u kakvom obliku će se ponoviti, ubeđen je Jevtić.

Posle jednodnevnog štrajka upozorenja 16. septembra, nastava je od sledećeg dana nastavljena. Tako će, navode u Uniji sindikata, biti do početka oktobra, kada će se razmatrati ovogodišnji budžet i tada će se videti kako Vlada namerava da rešava pitanja. Na to će sindikati prosvete da podsete vlast na ovaj način, obustavom rada, ili neki drugi, najavljuju sindikati.

Piše: Miloš Pantić