Vest da je Apelacioni sud u Kragujevcu, prošle nedelje, 24. februara, vratio na posao nekadašnjeg šefa javnih nabavki u Institutu za javno zdravlje Aleksandra Arsića, koji je pre više od godinu dana dobio otkaz, za zaposlene u ovoj ustanovi nije bila neočekivana. Ispostavilo se da su bili u pravu svi koji su tvrdili da od šest tužbi koje su zaposleni podneli protiv v.d. direktora Nebojše Ranković, najizvesnije je da će Arsić dobiti spor, iako je Osnovni sud u prvostepenom postupku odbacio njegovu tužbu kao neosnovanu.
Istovremeno je dobila spor i Jelica Đorović, zbog nezakonite smene sa funkcije pomoćnika direktora, pa će Institut na ime sudskih i svih ostalih troškova morati da isplati blizu deset miliona dinara.
Aleksandar Arsić, diplomirani pravnik, vratiće se na posao naredne nedelje, mada je još uvek neizvesno na koje radno mesto će biti raspoređen. Time, međutim, nije završen njegov sudski proces sa Institutom.
Naprotiv, pošto je doneto rešenje da se vraća na posao, nastavlja se postupak koji je obustavljen, a odnosi se na njegovu smenu sa funkcije šefa Odeljenja javnih nabavki.
Smenjen jer je dobro radio
Arsić se zaposlio u Institutu 2013. godine i raspoređen je u pravnoj službi. Kada je dve godine kasnije stupio na snagu Zakon o javnim nabavkama, prebačen je na mesto šefa Odeljenja za javne nabavke.
– Kada sam počeo da radim, zatekao sam niz nepravilnosti u sprovođenju javnih nabavki – netransparentne nabavke sa zatvorenom konkurencijom i poručivanje robe i usluga mimo bilo kakvih zakonskih procedura. Nakon što sam preuzeo Odeljenje za javne nabavke, uspeli smo da eliminišemo ili svedemo na minimum zatvorene sisteme sa samo jednom ponudom. Takođe, uveli smo kriterijume kvaliteta, kako cena ne bi bila jedino merilo, a istovremeno smo obezbedili povoljne nabavke kako bismo ekonomično raspolagali javnim sredstvima, objašnjava Arsić.
Kao posebno značajan korak izdvaja uvođenje softvera (Arsić ga je osmislio sa kolegom informatičarem) koji je omogućio praćenje izvršenja nabavke. Sistem je omogućio i pravovremeno obaveštavanje stručnih službi o stanju robe, kontrolu cena i količina, čime je rizik zloupotreba sveden na minimum. Ovaj sistem dobio je sve pohvale 2018. godine od Državne revizorske institucije, nakon izvršene kontrole i ocenjen je kao najbolji u mreži zavoda i instituta.
U to vreme direktor Instituta za javno zdravlje bio je Dragan Vasiljević, koji je smenjen krajem decembra 2021. godine, nakon što je ovu ustanovu postavio na noge i isplatio milionska dugovanja prethodnog direktora.
Jedina mana, ispostavilo se i najveća, bila je što nije bio član vladajuće stranke. Vasiljevićevu smenu, pre nego što je zvanično objavljena na sajtu Vlade, potvrdio je tadašnji šef naprednjaka Saša Jaćović, pa je bilo jasno u čijoj „kuhinji” je spremljena.
Na funkciju v.d. direktora postavljen je Nebojša Ranković.
– Iako se deklarativno zalagao za vladavinu prava, u praksi se postepeno napuštala uspostavljena transparentnost. Već u drugoj polovini 2022. godine, tehničke specifikacije u tenderima počele su namerno da se menjaju kako bi pogodovale samo određenim firmama. Šta više, čekalo se da pojedine firme registruju određene proizvode kako bi mogle da učestvuju u nabavkama. Ovaj model se ponovio i početkom naredne godine. Zbog mog suprotstavljanja nepravilnostima u dva postupka javnih nabavki, kao član komisije, bio sam izbačen iz ovog tela – što je bio vid odmazde, kaže Arsić.
On napominje da su sa svim ovim dešavanjima u to vreme bili upoznati Antikorupcijski tim Ministarstva zdravlja, zatim BIA, kao i tadašnja ministarka Danica Grujičić, koja je u više navrata zahtevala smenu vršioca dužnosti direktora Rankovića.
Umesto toga, smenjen je Arsić. On je ostao bez funkcije šefa javnih nabavki ne zato što je imao loše rezultate, niti greške u radu. Naprotiv – u aneksu ugovora o radu koji je dobio premeštajem na drugo radno mesto navedeno je da je zbog izuzetnih rezultata u radu Odeljenja za javne nabavke prebačen u Odeljenje marketinga kako bi „unapredio njegov rad i povećao rezultate”.
– Premešten sam na bukvalno izmišljeno radno mesto – organizator promotivnih aktivnosti koje treba da doprinesu povećanju broja usluga Instituta. Smanjena mi je plata za 20 posto, opis poslova bio je nejasan i izmišljen, identičan opisu poslova referenta sa srednjom stručnom spremom, a radne zadatke nisam dobijao. Premešten sam u pomoćnu prostoriju, gde su se nalazile šefica marketinga i referent. Šefica uopšte nije bila obaveštena da će dobiti novog radnika, niti je bilo potrebe za tim, a nije znala ni šta treba da radim. Od 24. aprila 2023. godine nisam dobio nikakve radne zadatke. Od tog trenutka blokiran je moj računar, oduzet mi je službeni mejl, blokiran mi je pristup portalu za javne nabavke. Dolazio sam redovno na posao, ali ništa nisam radio, priseća se Arsić torture kroz koju je prošao.
Prvostepena presuda na 40 strana
Nakon dve tri nedelje, kad je već bilo izvesno da neće biti intervencija sa strane u vezi sa njegovom smenom, krenulo se u otvoreni obračun. V.d. direktora je, tvrdi Arsić, počeo da fabrikuje optužbe, disciplinska komisija se sastajala, a da on uopšte nije bio zvanično obavešten da se protiv njega vodi disciplinski postupak. Zbog toga je troje članova komisije podnelo ostavku, jer nisu želeli da učestvuju u nameštenom procesu. Tada su promenjeni svi članovi Komisije, a za predsednika je postavljen čovek na koga je Arsić ranije ukazivao da zatvara, odnosno namešta tendere.
Kao vrhunac apsurda navodi to što je v.d direktora Ranković naveo da je otkaz bio posledica „narušenih međuljudskih odnosa u Komisiji za javne nabavke”, a potom na mesto šefa te Komisije postavlja predsednika disciplinske komisije koja je „osudila” Arsića, nakon čega mu je uručen otkaz.
Krajem oktobra 2023. godine Arsić pokreće tužbu, ali se prvo i jedino ročište održava tek u septembru naredne godine. Sredinom oktobra, dvadeset dana kasnije, stigla je prvostepena presuda, kojom se tužba odbija kao neosnovana, uz obrazloženje presude na čak 40 strana.
Arsić tada ulaže žalbu Apelcionom sudu, koji 24. februara ove godine preinačuje presudu Osnovnog suda uz obrazloženje da su okolnosti i činjenice potpuno jasni i nedvismisleni, ali da je sud loše primenio pravo i izveo pogrešne zaključke.
Izvršnom presudom naloženo je da se Arsić vrati na posao, prema stručnoj spremi, a Institut će morati da isplati Arsiću sve zaostale zarade i doprinose sa kamatom, kao i troškove sudskog postupka.
Isto tako, Institut će morati da isplati i troškove u slučaju koji pokrenula Jelica Đorović, nezakonito smenjena sa mesta pomoćnika direktora, pa se procenjuje da će ukupna suma biti oko 10 miliona dinara.
Arsić podseća da još uvek nije isplaćeno 68 miliona dinara, koje su nenamenski potrošene na zarade zaposlenih.
On tvrdi da su, po imenovanju novog rukovodstva, bliski saradnici dobili izmenjene aneksa ugovora koji su se odnosili na koeficijent učinka, pa je povećanje plata iznosilo i do 58 posto.
– Osim toga, uvedena je i praksa prekovremenog rada kao sredstvo nagrađivanja lojalnih ljudi u ustanovi. Ovaj mehanizam se koristio ne zbog stvarnih potreba posla, već kao način finansijskog privilegovanja odabranih zaposlenih, objašnjava Arsić, koji je u vreme kovida jedini odbio da primi stimulaciju, jer je smataro da je nije zaslužio jer nije radio u „crvenoj liniji”, nije bio u kontaktu sa zaraženima.
Budžetska inspekcija je nedvosmisleno utvrdila da je 68 miliona dinara nenamenski potrošeno i naložila da se ovaj novac vrati u budžet. Poslovodstvo je izdejstvovalo da se to učini u roku od godinu dana, ali nakon dve-tri uplaćene rate, nastao je prekid, pa zaposleni strahuju od blokade računa. Plate su im u međuvremenu znatno smanjene, sindikati su poslali upozorenje direktoru i obavestili ga da pripremaju štrajk.
Očigledno je da su se stvari u Institutu za javno zdravlje prilično zakomplikovale, a raste i nezadovoljstvo zaposlenih.
Naš sagovornik potvrđuje da su se mnoge činjenice iskristalisale, da su dokazi o poslovanju, javnim nabavkama, nenamenskom trošenju para dostupni istražnim organima. Međutim, pitanje je da li postoji politička volja da se u ovoj ustanovi stvari konačno dovedu u red?
Piše: Gordana Božić
