Studenti Univerziteta u Kragujevcu položili su ispit istrajnosti, zajedništva i solidarnosti. Iz Kragujevca do Niša su hodali četiri dana, preko Rekovca, Kruševca i Aleksinca. Noseći transparent „Preko brda i voda u Niš se hoda”, pregazili su više od 150 kilometara, a svaki korak je, kako reče jedan student iz kolone, „korak ka svetlijoj budućnosti zemlje”. Prvog dana se išlo preko Donje Sabante, Raklja i Ratkovića do Rekovca, a drugog dana kroz Belušić, Donji Krčin i Veliku Kruševicu do Kruševca. Tu su se Kragujevčani spojili sa studentima iz Čačka, Kraljeva i Užica, da bi obe grupe zajedno nastavile ka Aleksincu.
Studente su u svakom mestu dočekivali kao „najrođenije”, nudeći im voće, vodu, sokove, slaniše i slatkiše. Mladi su podrškom meštana punili „baterije” da izdrže uprkos povredama i žuljevima, a uzvraćali su osmesima, zagrljajima, bilo je i suza.
Poslednjeg dana 28. februara, pešačilo se kroz sela Žitkovac, Tešica i Gornja Toponica, a studenti su u „carski grad” stigli u večernjim časovima. Posle spektakularnog dočeka, kragujevački studenti su prenoćili na fakultetima u Nišu, a u subotu, 1. marta, učestvovali na velikom protestu na kome je predstavljen „Studentski edikt”, dokument o slobodi, pravdi, dostojanstvu, državi, solidarnosti…
Majali se, pa se vratili
Studente pešake su u Kragujevac vratili kragujevački taksisti, a dočekali su ih kao heroje kolege, roditelji i veliki broj sugrađana. Ulazak kolone vozila u Ulicu dr Zorana Đinđića pratio je gromoglasni aplauz, iz sve snage i pištaljke, doboši, a najmlađi su nosili transparente, crvena srca. Studenti su ozareni pozdravljali narod kroz otvorene prozore taksija, mahali zastavama, pevali… Po izlasku iz vozila grlili su ih njihovi najmiliji koji nisu krili suze, ali ni sreću i ponos.
– Oko 153 kilometra nam je pod nogama, put je bio težak, ali smo svi izdržali. Motiv je bio da probudimo ta manja mesta u Srbiji, da damo do znanja ljudima da smo uz njih, da mi ovo radimo za sve nas i da smo mi njihova deca. Mislim da smo uspeli, kaže za „Kragujevačke” Ognjen Dimitrijević student medicine.
U Kragujevcu su ga dočekali roditelji koje su savladale emocije, mama je u suzama ostala bez reči, a tata, ipak, smogao snage da kaže:
– Ceo život se borimo i, nažalost, mi nismo uspeli. Nadam se da oni hoće. Imaju više energije nego što smo je mi imali. Nadam se da će se izboriti za pravdu. Posle pešačenja sigurno su još odlučniji. To su mladi ljudi koji nisu potkupljivi i zato sam uveren da će da istraju do kraja, kaže Ognjenov otac Dejan Dimitrijević.
Među „šetačima” je bilo više od 20 studenata prava. Marija Ivković je sa kolegom nosila transparent „U što došli Šumadinci”:
– Ovo je iskustvo za ceo život, nešto što ću pamtiti dok sam živa. Vredelo je ovoliko truda i napora. I ne žalimo se, ni žuljeve više ne osećamo. Nisam sumnjala da ćemo uspeti. Verovala sam da ću izdržati, jer sam verovala u nas.
Studentkinja prava Ivana Milojević iz Jagodine koja je bila ogrnuta srpskom zastavom i hodala u papučama zbog previjenih stopala, kaže da je marš za Niš korak bliže promenama koje traže studenti. Posle Niša Ivana se sprema na pešačenje za Beograd, gde će 15. marta biti održan skup „15. za 15 – čekamo te!”
U maršu je učestvovalo i oko 40 studenata sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
– Najveći utisak su dočeci u mestima kroz koje smo prolazili i gde su nas pozdravljali sa oduševljenjem, bodrili. I kada to vidimo – Niš nam nije teško pao, kaže student ekonomije Luka Nikolić, ponosan na medalju „Studentski edikt”.
Šetaćemo dok se ne dese promene
Bliznakinje Tijana i Nela Vukojević su Kragujevčanke koje studiraju u Beogradu, pa prema pravilima nisu mogle da pešače iz Kragujevca, ali su se priključile kolegama u Kraljevu. Ta grupa studenata se spojila sa kragujevačkim pešacima u Kruševcu, pa su dva dana šetali zajedno do Niša.
– Mi ćemo šetati sve dok se ne ispune studentski zahtevi. Želimo pravnu državu, a ne da se zakon primenjuje selektivno i ne želimo da više ikad nekog ubije nadstrešnica. A biće još nadstrešnica ako se ne rešimo problema koje imamo, poručila je Tijana, buduća pravnica.
Njena sestra Nela, studentkinja sociologije, misli da će biti potrebno još studentskih marševa da bi se desile promene.
– Pokazujemo patriotizam i želju da se nešto promeni. Želimo da iskoristimo potencijal naše mladosti i ovog otpora, poručila je Nela.
Sestre ističu da će marš do Niša pamtiti i po solidarnosti koju nikada ranije nisu doživele.
– Mi smo kao neki vojnici koji imaju samo jedni druge, jedni druge povijamo, brinemo da li smo svi zdravi – svi za jednog, jedan za sve, i nema sebičluka. Apsolutno smo svi kao jedna porodica. Mislim da smo time pokazali koliko je omladina solidarna. Sada kada sam prešla „pola” Srbije, znam da neću otići iz ove zemlje i – to je to, kaže Tijana.
Tata bliznakinja Dejan Vukojević kaže da je ponosan i presrećan i da je za sledeći marš spreman i njegov sin.
Kolonu studenata na putu za Niš pojačala je grupa od petnaestak gimnazijalaca, kao i bračni par profesora Suzana i Petar Rogan.
– Najvažnija je bila želja da se borimo, da pobedimo. Da li je sada pobeda bliže? Iskreno mislim da jeste. Jedan korak smo bliže, 150 kilometara smo bliže promenama. Videćemo šta će biti u Beogradu 15. marta, kaže Dimitrije Nikolić iz Prve kragujevačke gimnazije.
Gimnazijalac Bogdan Dunjić kaže da su u koloni energiju dizali pevajući „niko nije umoran, mi za umor ne znamo”. Lena Petrović je dobila upalu tetiva, pa je nekoliko kilometara „pauzirala”, ali se poslednjeg dana priključila koloni i ušla u Niš gde je, kaže, bilo prepuno emocija.
– Energija koju mladi imaju širi se kao talas. Mislim da je ovo najbolji mogući način da se ljudi u Srbiji pokrenu, jer su uspavani, da im se prenese poruka, utisak je Suzane Rogan, profesorke u školi „Toza Dragović“.
– Dirljivi susreti studenata i meštana podižu moral i bude nadu da konačno možemo da napravimo nešto od ove zemlje, da liči na zemlju u kojoj bismo rado živeli, kazao je profesor Petar Rogan.
Na dočeku kod opštine orilo se „Trčim, hodam, idem peške i ispravljam tuđe greške. Srbija će biti bolja, jer studentska to je volja”. Uz poklič „Pumpaaaj”, poruka je jasna, sledeća destinacija za šetnju biće Beograd 15. marta.
Piše: Gordana Mirović
