Gradski stanovi su uvek bili osetljiva tema, pogotovo što jedno vreme nije postojala precizna evidencija koliko ih ima. U stanovima namenjenim za socijalno ugroženo stanovništvo živeli su i oni koji ne pripadaju tim kategorijama, ali to nije neka novost.
S obzirom da postoji sumnja da nije baš sve tako kako piše na papirima neophodno je da se, pre svega, utvrdi koliko ima stanova solidarnosti kojima raspolaže grad, u kakvom su stanju, po kojim kriterijumima se ljudi udomljavaju, ali i ko je nadležan da sve to proverava.
Ova pitanja potegao je nekadašnji potpredsednik Gradskog odbora SNS-a u Kragujevcu, pukovnik u penziji Zoran Mladenović, inače nekadašnji odbornik i zamenik predsednika Skupštine grada (u mandatu od 2020. do 2023. godine). On sada istupa ispred Pokreta za promene i progres, kao predsednik.
Naime, Mladenović je 19. septembra ove godine podneo zahtev Skupštini grada pozivajući se na informacije od javnog značaja, a postavio je šest pitanja. Dobio je odgovore na pet, a uskraćen je podatak koliko je novoizgrađenih stanova od 2012. godine? Ovu informaciju treba da dostavi Gradska uprava za investicije i razvoj, pa će im se obratiti na isti način. Zatražiće i da dostave spisak adresa svih stanova, da bi mogli da provere gde se nalaze i da li zaista u njima žive socijalno ugrožene osobe, kao i u kakvom su stanju nepokretnosti, kako se održavaju…
Pet stanova u sudskom postupku
Mladenovića je zanimalo sa koliko stanova solidarnosti, stanova za raseljene i ugrožene porodice u Kragujevcu grad raspolaže i koja organizaciona celina gradske uprave donosi odluke o dodeli tih stanova na korišćenje?
Pitao je još ima li bespravno useljenih stanova? Koliko ih je dato na korišćenje, a da lica koja ih koriste ne pripadaju kategorijama za koje su stanovi namenjeni? I ko je doneo takve odluke?
U zakonskom roku, 1. oktobra, Gradska uprava za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje poslala mu je odgovore na ova pitanja.
– Ukoliko podnosilac zahteva za pristup informacijama od javnog značaja pod pojmom stanovi solidarnosti misli na stanove u javnoj svojini opredeljene za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima, takvih stanova na teritoriji grada Kragujevca je 104.
Rešenje o priznavanju prava odnosno prestanku prava na socijalno stanovanje donosi Centar za socijalni rad „Solidarnost” iz Kragujevca, odnosno komisija za rešavanje stambenih potreba korisnika socijalne zaštite. Drugim rečima, glavnu reč ima komisija Centra za socijalni rad, koja donosi odluke i rešava pojedinačne zahteve građana, a grad samo to sprovodi. Naš sagovornik kaže da ne treba smetnuti s uma da ko postavlja direktora Centra „Solidarnost”, taj procesom i rukovodi.
U odgovoru koji je potpisao Nikola Tasić, načelnik Odeljenja za imovinko- pravne poslove stoji i da se grad Kragujevac u svojstvu oštećenog pridružio krivičnom gonjenju u pet postupaka koji se vode pred ovdašnjim Osnovnim sudom upravo zbog bespravnog useljenja u stanove.
On je klasifikovao nepokretnosti po tome kojim kategorijama stanovništva su namenjeni, koliko ih ima i u kakvom su stanju, a spisak je sledeći:
– Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima – tri stana (isključena struja i ruinirani u priličnoj meri).
Hitno stambeno zbrinjavanje, kao vid stambene podrške – jedan stan
– Stanovi namenjeni za raseljavanje vlasnika nepokretnosti u okviru programa raseljavanja „Stare radničke kolonije – 24 stana.
– Stanovi u okviru programa SIRP (izbeglice) – jedan stan.
– Stanovi namenjeni za raseljenje/preseljenje zaštićenih stanara iz stanova u svojini građana – šest stanova.
– Ruinirani stanovi za koje je potrebno ozbiljno finansijsko ulaganje, kako bi se ispunio minimum uslova, za raspolaganje istim (davanje na korišćenje odnosno zakup). Broj ovih stanova je 15.
– I na kraju stanovi kojim upravlja JSP „Kragujevac” u ime i za račun grada – dva stana.
Na Mlednovićevo pitanje o tome koliko je stanova datih na korišćenje osobama koje ne pripadaju kategorijama kojima su namenjeni načelnik Tasić je odgovorio sledeće:
– Gradska uprava za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje u ovom trenutku ne raspolaže informacijama da neki od stanova u javnoj svojini koristi kategorija lica kome ona nije namenjena. Ukoliko Pokret za promene i progres raspolaže ovakvim informacijama ili za to poseduje adekvatne dokaze, molimo da nam ih i dostavei. U tom slučaju, u najkraćem roku pokrenućemo postupak iseljenja ovakvih lica iz stanova po službenoj dužnosti.
Neodržavanje i dugovi „do plafona”
Mladenović kaže da se zainteresovao za ovu temu igrom slučaja, s obzirom da je bio zamenik predsednika Skupštine i obavljao razgovore s mnogim građanima koji su bili i u finansijskim i raznim drugim problemima, između ostalog i stambenim.
– U priči sa ljudima, koji su bili na višim položajima od mene, saznao sam da hoće da isteraju na čistac taj problem sa stanovima solidarnosti. Oni u tome nisu uspeli, pa je ovo bio signal da se to ne radi, kaže Mladenović.
Na pitanje čiji je interes bio da se to ne radi, naš sagovornik objašnjava da samo može da nagađa da su ti stanovi (52 od ukupno 104) slobodni i da nisu izdati.
– Sumnjam da su oni slobodni i sledeća naša aktivnost biće da dođemo do njihovih adresa i da odemo do njih. Sada nisu naveli na kojim lokacijama se nalaze, ali zato sledećim zahtevom tražimo da nam to dostave. Hoćemo da ih posetimo, da vidimo u kakvom su stanju ti stanovi, da li su zaista slobodni, a onda i zašto su slobodni, kaže Zoran Mladenović.
On napominje da 52 stana u Kragujevcu u ovom momentu vrede blizu dva miliona evra. To je veliki broj, praktično čitava jedna zgrada u kojoj niko ne živi, a plaća se grejanje, struja i druge komunalije, a toliko ima siromašnih ljudi, koji teško žive. Zašto njima to nije dato i ko to čuva?
– Ne želim da kažem da su oni sad izdati. Govori se o tome, ali mi nećemo da spekulišemo, kaže Mladenović, dodajući da se za pet stanova vodi postupak pred sudom, jer se verovatno radi o nekim bespravnim useljenjima.
Inače, Mladenović misli da se od 2012 . do danas ništa nije gradilo za ovu kategoriju stanovništva, ali čeka da o tome dobije potvrdu od grada.
Pravilo je, kaže, da kad neko dobije stan treba da ga održava, ali to se nije radilo godinama. LJudi su stanovali po deset- petnaest godina, a da pri tome nisu obnovili ugovore, niti potpisali nove sa gradom.
– Bio je pokušaj da jednu gospođu sa dvoje male dece izbace iz stana u januaru ove godine. Doneta je takva odluka, ali su intervenisali najviši državni organi, pa je ona ostala u tom stanu. Mnogo je odluka koje „zaboravljaju” čoveka, njegov lični problem, objašnjava Mladenović.
Na kraju, javnost treba da zna da je reč o vrednim stanovima, koji se ne koriste. U budžetu grada ne postoji stavka koja predviđa njihovo renoviranje, pa su mnogi ruinirani i u jako lošem stanju.
Sa druge strane, grad je planirao da obnovi 23 fasade, a obnovljene su dve i to na privatnim kućama, koje vlasnici izdaju i naplaćuju zakupninu, a grad im obnavlja fasade.
– Zašto taj novac za fasade nije otišao za obnovu stanova, nego sada ima 18 stanova koji treba da se renoviraju. Grad raspolaže značajnom imovinom koju ne održava, a i ne gradi ništa novo. Ne postoji ni fond za ovu namenu, niti se u budžet odvaja novac za tu svrhu, kaže Mladenović.
On se osvrnuo i na korisnike materijalne pomoći od 8.000 dinara, koji i ako dobiju stan nemaju od čega da plaćaju komunalije, a još manje da ga održavaju. Grad je dužan da održava te gradske stanove u kojima ljudi žive.
Zato je Mladenović postavio sebi zadatak da nađe prazne stanove i one koji su podneli zahteve za useljenje i da ih pita zašto im nisu dodeljeni. I koliko svaka stambena jedinica ima dugovanja. Jer i ona koja se ne koristi „zida” dugove za komunalije.
Na pitanje da je ovo politička misija ili lična, Mladenović kaže da je teško izdvojiti politiku od stvarnog života, jer smo postali partijska država. Za ovu temu se kaže nije zalagao dok je bio na vlasti, jer je bio preokupiran drugim poslovima, tenderima, pa i preispitivanjem diploma. Tada je počeo njegov progon i razna nameštanja koje je, kaže, morao da preživi.
Piše: Elizabeta Jovanović
