Negujući pamćenje na žrtve stradale 21. oktobra 1941. godine, Kragujevac je pokrenuo niz programa i manifestacija koji čuvaju uspomenu na stradanje, ali i razvijaju duh tolerancije, razumevanja i antiratnog raspoloženja, kako među svojim žiteljima, tako i svim ljudima u zemlji i svetu.
Pre 44 godine, 1981, tom nizu pridružio se Međunarodni salon antiratne karikature „Kragujevac“, kao osoben i, pokazaće se, snažan mirovni program, sposoban da okupi autore sa svih meridijana i da njihove mirovne ideje, sublimirane u lako čitljivom i veoma sugestivnom likovnom izrazu, prenese hiljadama ljudi, koji će u tim delima prepoznati i svoje strahove, raspoloženja i podsmeh režiserima i akterima rata i stradanja u savremenom svetu.
„Svetlost” rodno mesto salona
Salon je nastao u redakciji kragujevačkoj nedeljnika „Svetlost“, da bi organizaciju 1995. godine preuzeo grad, a od 2015. Salon je pod krovom Spomen-parka „Kragujevački oktobar“.
Salon je osnovan na inicijativu Aleksandra Dimitrijevića i Zorana Glišovića, karikaturista i novinara kragujevačkog nedeljnika „Svetlost“ i njenog tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Miodraga Stojilovića, potpisnika ovog teksta. Za predsednika Saveta je izabran Veljko Marković, potpredsednik tadašnje republičke vlade, a među članovima su, pored ostalih, bili legendarni satiričari LJubiša Manojlović i Vlada Bulatović Vib, zatim Milan Vukos, tadašnji direktor Radio-televizije Beograd, arhitekta Živa Đorđević, svi poreklom Kragujevčani…
Već na prvi konkurs, na koji smo učesnike pozivali neposrednim slanjem poziva na adrese poznatih karikaturista, odazvalo se 190 autora iz 18 država sa 475 radova. Prvu nagradu i Zlatnu plaketu je osvojio Jugoslav Vlahović, koji je antologijskom karikaturom uspostavio visoki kriterijum za sve buduće žirije i pobednike. Srebrna plaketa i druga nagrada su pripali Vladimiru Renčinu iz Čehoslovačke, Bronzana plaketa i treća nagrada karikaturisti iz Makedonije Jordanu Pop-Ilievu, a specijalnu nagradu Industrije „Filip Kljajić“ osvojio je Mustafa Ramezani iz Irana, koji je tada živeo u Francuskoj.
Prvih godina dodeljivane su tri nagrade autorima radova koje je međunarodni žiri proglašavao najboljim i povremeno specijalne nagrade koje su dodeljivali Univerzitet i pojedini kragujevački kolektivi. U dva navrata svoju nagradu je dodelio i Ošišani jež, a jednom Politikin zabavnik u znak sećanja na Kragujevčanina Ljubomira Milojevića Ljupca, čuvenog karikaturistu i ilustratora, jednog od osnivača studentskog salona antiratne karikature, preteče ovog međunarodnog, koji je organizivao studentski list FAKK. Od 2001. godine Salonu su se pridružila tri grada prijatelja Kragujevca: Ingolštat iz Nemačke i Bidgošč i Bijalsko-Bijala iz Poljske, dodeljujući nagrade koje nose njihova imena.
Od 2005. Salonu su se pridružili i Pitešti iz Rumunije i Siren iz Francuske, da bi niz darodavaca i prijatelja Salona u njegovom 15. izdanju ukrasilo i ime Karare iz Italije, a položaj generalnog pokrovitelja je tada preuzela Međunarodna asocijacija gradova „Vesnika mira” (IAPMC), dodeljujući Gran-pri „Kurir mira” i novčanu nagradu od 1.500 evra.
Salon je u dva navrata podržao i Gete institut iz Beograda, koji je 2001. i 2003. godine, uz izložbu Salona, obezbedio gostovanje po jednog nemačkog karikaturiste, koji su se predstavili samostalnim izložbama svojih radova. Od 2004. godine, u parnoj godini, kada se Salon ne organizuje, predstavljaju se u Kragujevcu pobednici prethodnih salona. Tu priliku imali su Eraj Ozbek iz Turske (2004), Žese Ribeiro iz Brazila (2006), srpski karikaturista Tošo Borković (2008), Rumun Doru Aksinte (2010) i trostruki pobednik Salona, Jugoslav Vlahović (2012), te Masud Šoja Tabatabaji iz Irana (2014) i Mića Miloradović (2024).
Prolazio je Salon tokom svog trajanja u vremenima velikih lomova i promena u društvi i zemlji kroz različita iskušenja, ali se pokazao vitalnim da ih prevaziđe. Za njegovo trajanje zaslužno je više ljudi uz osnivače i utemeljivače. Miroslav Jovanović, glavni urednik Svetlosti u periodu od 1983 do 1995, u godini najveće inflacije Salon je „sačuvao“ Slobodan Stanković Šampi donirajući novac za nagrade, 1997. Mića Miloradović svojim uticajem kao član Saveta za kulturu, kada je tadašnja vlast smatrala da nema para i da ga treba ukinuti. Salon je „preživeo“ i bombardovanje Srbije 1999, kada je u teško vreme izopštenosti Srbije raspisan konkurs bez nagrada, ali se odazvalo više od 200 učesnika.
Karikature u susret publici
Autoritet Salonu, uz izuzetne karikaturiste, davao je svih ovih godina i žiri, koji su činili poznati svetski karikaturisti: Rene Oviv (Francuska), Antonio Antuneš (Portugalija, direktor festivala novinske karikature World Press Cartoon Sintri u Lisabonu), Peter Nienvedajk (Holandija, predsednik Međunarodne asocijacije nacionalnih organizacija karikaturista FECO), Masud Šoja Tabatabaji (Iran, direktor Nacionalne galerije karikature u Teheranu), Ištvan Keleman (Mađarska, direktor međunarodnog Kampa karikature u Baji), Marko de Anđelis (Italija, urednik karikature u Republica, Il Popollo), Julijan Pena Pai (Rumunija, urednik karikature u Telegraful de Prahova), Svetlin Stefanov (Bugarska, vlasnik galerije karikature u Trijavni), Vlado Jocić (Makedonija, Svetska galerija karikature Skoplje). U žiriju su bili i ništa manje svetski poznati prestižni jugoslovenski i srpski karikaturisti, poput Dušana Petričića, Borislava Stankovića, Bože Stefanovića, Jugoslava Vlahovića, Nikole Konstandinovića, Špire Radulovića i satiričara Vlade Bulatovića Viba, Slobodana Novakovića, LJubodraga Stojadinovića, Dragutina Minića Karla, Duška Petrovića…
Na Salonu je u protekle 44 godina, na 22 konkursa, učestvovalo više od petnaest hiljada autora iz više od osamdeset zemalja sa svih kontinenata. Od Albanije i Azerbejdžana do Argentine i Australije, od Bugarske do Brazila i Bahreina, od Kipra i Kube do Kazahstana, Kenije i Kolumbije, od Mađarske do Meksike i Mijanmara, Od Slovačke i Slovenije do Salvadora i Surinama, od Filipina do Urugvaja, od Švajcarske do Šri Lanke i od Ukrajine do Rusije…
Salon je krenuo u susret publici, najpre u gradove ondašnje Jugoslavije, male i velike, a potom i u svet. Tokom protekle 44 godine vrsne antiratne karikature i snažne antiratne poruke njima iskazane videlo je na desetine hiljada ljudi u 42 grada u 20 država, od Beograda, Skoplja, Zagreba, Sarajeva, Novog Pazara, Rače, Batočine, preko Pariza, Berlina, Drezdena, Sirena, Piteštija, Kasina, Bijelsko-Bijala, Bidgošča, Trenčina, Trijavne, Karare, Limasola, Vieluna, Poltave do Temišvara, Plonska, Osvjenćina (Aušvica), NJujorka, Meksiko Sitija, Brisela. U više gradova izložbe Salona su priređivane po nekoliko puta.
Bio je Salon gost i Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984, zajedničkog zasedanja Generalne skupštine Međunarodne asocijacije gradova vesnika mira i Međunarodnog udruženja gradova žrtava rata – gradova mira u Kasinu (Italija) 1994. Izložba Salona je bila postavljena u izlagačkom prostoru Ujedinjenih nacija u NJujorku 2009, u zgradi Evropske komisije u Briselu 2011, i dva puta u Srpskom kulturnom centru u Parizu.
Salon je proteklih godina svog trajanja imao više od sto postavki.
Sačuvao je Salon kroz protekle decenije ustaljeni termin: premijerno otvaranje izložbe Salona održava se u okviru Oktobarskih svečanosti uvek 20. oktobra neparne godine. Samo što je od 1981. do 2013. izložba postavljana u Galeriji Narodnog muzeja, a od 2015. u Galeriji Spomen-muzeja „21. oktobar“ u Šumaricama.
U vreme kada je Salon pokrenut činilo se da svet ide ka trajnijem miru i napretku, pa su pojedini kritičari smatrali da je njegova uloga akademska i da sa jednom, samo antiratnom temom, ne može dugovečnije da opstane. Na žalost organizatora Salona, ali i čitavog čovečanstva, kroz sve protekle decenije, karikaturistima nije nedostajala aktuelna inspiracija za antiratnu temu. Tako je, na veliku nesreću, misija Salona ostala živa potreba miliona ljudi. Ono što u toj nesreći Salon čini osobenim je njegova sposobnost da u najmračnijim porivima ljudskog bića, iz kojih izviru ratovi i nasilja, nađe snagu za otpor zlu i prostor za podsmeh i nadu. O tome svedoči i podatak da su na Salon stizali radovi autora iz samog srca rata i stradanja – iz Sirije, Mijanmara, Libije, Rusije, Ukrajine, Nigerije i drugih nesrećnih tačaka sveta.
Salon je izraz svetle strane čoveka i istorije.
Tu svetlost snaži i sposobnost karikaturista da svoju ideju izraze sve potpunijom likovnom interpretacijom, koja budi osećaj za lepo i plemenito i pretače je u možda neosnovani optimizam – u veru u bolji svet.
To je očigledna ljudska potreba i Salon je neštedimice daruje svojoj publici.
PETER GERLINGHOF
Prezir prema ratu
Uprkos svom javnom značaju antiratna karikatura je jedan vrlo individualni žanr. Često je autor usamljen i stoji sam nasuprot jednom čvrsto ukorenjenom mišljenju. Vladajuće strukture posmatraju njegovo delo često sa nepoverenjem ili otvorenim neprijateljstvom. Potrebni su duhovno oštro oruđe i umna taktika da bi se u tome sukobu opstalo. Sabiranje snaga u jedan zbor istomišljenika bilo je za Kragujevac naravno od izvanrednog zanačaja predrasude, tražili bliskost sa Srbijom i sledili njen poziv da se suprotstave ratu.
Za mene kao Nemca dirljivo je uvek iznova to da jedan grad koji je doživeo 21. oktobar 1941. ne poziva na oružje i osvetu, nego na preziranje rata. Takav pristup mogao je uspeti samo zato što se žiri Salona nije povodio za uskim nacionalnim interesom, nego je rat smatrao univerzalnim fenomenom i zato dopustio antiratnu karikaturu u najrazličitijim varijantama. To je uostalom odgovaralao i liberalnom duhu publike koji sam doživeo na otvaranjima nekolicine izložbi. Govori samo za sebe i to što je kragujevački Salon privukao zanimanje i pažnju u inostranstvu, a i to što su dodeljene nagrade obezbedili sponzori iz više zemalja.
Salon je bez sumnje pridobio mnoge nove prijatelje satiričnog žanra i dokazao da ovaj čak i u našoj civilizaciji, koja je pod jakim uticajem masovnih medija, nije izgubio svoj značaj kritičkog suda. Politički karikaturista ne doživljava fenomen rata u njegovoj celosti, nego ga razgolićuje uvek na nekom konkretnom primeru. On više pokazuje ratnika nego rat i stvara svest da primena sile nije nekakva sudbina, nego delo konkretnih ljudi, kojima se možemo suprotstaviti.
Najoštrije oružje karikature, pak, nije moralna osuda protivnika, nego njegovo ismejavanje. Dobrim karikaturama, koje su se mogle videti na izložbama Salona, često je bilo dovoljno par crta da bi razobličio ono nečovečno, loše i lažno u našem svetu i da bi nas dovele do smeha. Za jedan kratki i slatki tren čovek se oslobađa pritiska svoje patnje i oseća se moralnim pobednikom. U tome leži spontano dejstvo i nedodirljivoast ove umetnosti. Antiratna karikatura je uprkos gorčini svoje izrečene osude jedan optimistički žanr, ona potura mogućnost da čovek dođe do spoznaje i iznađe snage za prevazilaženje rata.
Kome koristi antiratna karikatura? Mislim da koristi čovečanstvu u njegovoj sveukupnosti. Ona čini kritičku građansku svest osećajnijom, postavlja moralne granice nasilništvu i poziva vođe država da oteraju rat iz ljudskog života. Za taj veliki cilj kragujevački Salon stekao je zasluge.
Slavista, profesor Slobodnog univerziteta u Berlinu u penziji,
Počasni građanin Kragujevca,
povodom 15. Salona
ALFRED MARDER
Plemeniti ljudski marš
Kao član-osnivač Međunarodne asocijacije gradova vesnika mira, koju čine gradovi koje je izabrala Generalna skupština Ujedinjenih nacija za Vesnike mira 1987. godine, Kragujevac je pozvao umetnike da mu se pridruže i kao vesnici mira izraze, u jedinstvenoj umetničkoj formi, karikaturi, njihov prezir nad militarizacijom i ratom.
Borba za mir nije nekakva maglovita potraga. Uloga umetnika, njihova dužnost, jeste da otkrivaju istinu. Šta je istina, realnost ovog vremena, dok razmatramo njihov doprinos izložbi: ratovi koji traju i šire se; preko jedan i po trilion američkih dolara utroši se godišnje na mašine za ubijanje na globalnom nivou, i ne samo toliko; nuklearno naoružanje, u stanju da uništi čitavo čovečanstvo, umnožava se mnogo i naglo;
Dve milijarde ljudi bez čiste vode za piće, i sve ih je više, glad i beskućništvo se šire, dvesta miliona ljudi luta Zemljom u potrazi za zaposlenjem, i sve ih je više, preko hiljadu baza rasutih širom sveta nametnuto je nacionalnom suverenitetu i nezavisnosti radi političke, vojne i ekonomske dominacije, nacije koje nisu u stanju da obezbede puke potrebe svojim stanovnicima, sve veće klimatske promene izazvane nebrigom industrije, konflikti koji se vode kao „lokalni antagonizmi“, a zapravo su zasnovani na nagonima za kontrolom mineralnih i energetskih izvora. Dok smo pročitali ovaj tekst jedno dete je umrlo od bolesti i gladi.
Kroz čitavu ljudsku istoriju umetnik je stvarao podržavajući plemeniti ljudski marš za mir.
Kragujevčani, izdižući se iz sopstvenih muka, nastavljaju kroz Salon značajan međunarodni zahtev za mir. Mi smo im tako zahvalni i cenimo to.
Predsednik Međunarodne asocijacije gradova vesnika mira,
Kragujevac, 20. oktobar 2009.
Konkurs
Spomen park “Kragujevački oktobar”, Kragujevac, Srbija
r a s p i s u j e
KONKURS
XXIII MEDJUNARODNOG BIJENALNOG SALONA
ANTIRATNE KARIKATURE „KRAGUJEVAC 2025“
Međunarodni žiri će od prispelih radova odabrati radove za izlaganje i objavljivanje u Katalogu Salona i dodeliti sledeće nagrade:
Gran pri “Kurir mira” i nagradu od 1.500 evra Međunarodne asocijacije gradova vesnika mira
Zlatnu plaketu i 1.000 evra
Srebrnu plaketu i 800 evra
Bronzanu plaketu i 500 evra
Nagradu gradonačelnika Bidgošča (Poljska) u iznosu od 750 evra
Nagradu grada Ingolštata (Nemačka) u iznosu od 750 evra
Nagradu grada Bielsko-Biala (Poljska) u iznosu od 500 evra
Nagradu grada Sirena (Francuska) u iznosu od 500 evra
Nagrada grada Piteštija (Rumunija) u iznosu od 500 evra
UKUPAN FOND NAGRADA JE 6.800 EVRA.
Žiri može dodeliti i određeni broj diploma radovima iz užeg izbora za nagrade.
Pravo učešća na konkursu imaju karikaturisti i likovni stvaraoci iz celog sveta koji na antiratnu i temu razumevanja i solidarnosti među ljudima i narodima pošalju najviše 3 (tri) rada, koji nisu nagrađeni na drugim međunarodnim konkursima, formata A4 -A3, u likovnoj tehnici koju sami izaberu, računajući i elektronsku formu, 300dpi, uz originalni potpis. Radovi na poleđini ili u potpisu elektronske forme treba da sadrže podatke o autoru (ime, prezime, godinu rođenja, adresu, telefon/faks, e-mail)
Rok za prijem radova je 15. avgust 2025. godine. Žiriranje će se obaviti 23. i 24. avgusta 2025.
Karikature slati na adresu: SALON ANTIRATNE KARIKATURE, Desankin venac bb, 34000 Kragujevac, Srbija ili na elektronsku adresu HYPERLINK „mailto:salonkarikature.kg@gmail.com“salonkarikature.kg@gmail.com
Radovi prispeli na konkurs se ne vraćaju, a Salon zadržava pravo njihovog korišćenja bez posebne naknade. Nagrade će biti uručene u roku od tri meseca od dana objavljivanja dobitnika.
Virtuelna izložba 20. Salona je dostupna na linku OVDE.
Piše: Miodrag Stojilović
