Imali smo istorijski građevinski poduhvat u gradu na obalama plahovite Lepenice u čijoj bistroj vodi nema riba, ali ima dosta bele tehnike. Jedan uporni kragujevački ribolovac je baš pre mesec dana upecao polovni frižider marke Gorenje, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom. Evo jedne sveže životne teme: Posle predugih šest godina, konačno je završena restauracija kragujevačke pijace.
Našu popularnu Žensku pijacu više od pola decenije su radile, sređivale i dorađivale, a verovatno i naplaćivale, neke muškarčine od arhitekata i majstora i valjda je zato sve išlo tako kilavo i traljavo. Samo da podsetimo, iako to znate, da je kragujevačka pijaca izgrađena daleke 1929. godine i to samo za godinu dana. Projekat gradske tržnice uradio je čuveni arhitekta Georgij Pavlovič Kovaljevski. Ovo vredno arhitektonsko nasleđe je jedna od prvih pokrivenih pijaca u Evropi u to vreme. Građevina kojom bi trebali da se ponosimo, da nije bilo nekih savremenih kvazi aritekata.
Ove nazovi artitekte su krenuli veoma ambiciozno i, nadamo se, trezno. Već posle nekoliko dana uspeli su da potkopaju ovu velelepnu građevinu i jedan deo pijace se konpletno urušio. Javnost je bila zgrožena, građani nisu verovali i dolazili su da se svojim očima uvere u ovaj građevinski zločin. Arhitekta Kovaljevski se šest puta prevrnuo u grobu za šest dugih godina kad je video šta se radi sa njegovim delom. Hladokrvne i nedovoljno savesne današnje arhitekte su ubeđivale zabrinute građane da se ne sekiraju i da će oni sagraditi još stariji pijac nego što je bio. Te daleke 2020. oni su nam obećali da će rekonstrukcija pijace nekoliko meseci i da će biti završena do kraja te jubilarne godine. Obećanje građanima –radovanje! Svake naredne godine su nam davali ista nova obećanja i tako šest puta.
Jedino se ime i prezime arhitekte čuva u tajnosti, a on sam ne oseća moralnu obavezu da se obrati Kragujevčanima i da im se bar izvini za šestogodišnje muke i maltretiranje koje im je priredio. Svima nama bi bilo psihički lakše kada bi ovaj savremeni i anonimni N.N. arhitekta bar nam objasnio koja je bila namena ona dva ružna bunkera koji su tu stajala nekoliko godina i golicala maštu Kragujevčana.
I taman kad je narod ispevao novu narodnu pesmu Pored Malog parkića dva grozna bunkerčića, neko ko ne voli novokompovane pesme odluči jednog dana da sruši oba. Onako mađioničaraski, hokus-pokus, bez ikakvog objašnjenja.
Pitate se zašto je izostalo svečano otvaranje novo renovirane pijace? Zar bi iko normalan smeo da da ovom arhitekti da preseče crvenu vrpcu? Taj kad ga pustite da nešto preseče i potkopa, to pola decenije ne može da se popravi. Zato je ovo bilo potpuno ispravno rešenje. Došlo je do samootvaranja pijace.
Eto, sad imamo pijacu koje više nema.
Nestao je onaj divni i veseli pijačni duh kragujevačke tržnice. Kupac samo dođe, plati i što pre gleda da pobegne.
Retki su kupci, preorijntisali su se na piljarnice. Ni prodavci nisu toliko brojni, ali ni toliko raspoloženi kao nekad. Nestala je šala sa naše pijace. Duh se vratio u bocu. Niko se ne smeje, niko nije veseo, neka zabrinutost se uvukla u Kragujevčane.
Tužna bezličnost i bezbojnost nedeljnog jutra. Ovladala neka tiha pijačna apatija. Nije to više ona naša stara pijaca. Ni kupci ni prodavci se više ne cenkaju sa onim vedrim žarom i žagorom kao nekada. Novac nije bio cilj, već međusobno nadmudrivanje. To je bila zabava, pijačni sport koji je našu dušu snabdevao nekom pozitivnom energijom koja je trajala do iduće nedelje.
Tada je bilo dragih i poznatih kragujevačkih likov na pijaci koji su nam izazivali osmeh na licu. Jedan od njih je bio i poznati i vrlo duhoviti glumac našeg Teatra LJubomir Ubavkić Pendula. Bio je zvezda nedeljnog jutra. Oko njega su se spontano skupljali i prodavci i kupci, a on je, naravno, imao svoj redovni i besplatni pijačni šou.
Sećam se da nam je ispričao jednog nedeljnog jutra šta mu se desilo, a koliko je istinito to je druga strana ove simpatične priče:
Prošle NEDELJE VIDIM JA SELJAKA KOJI NA NAŠOJ PIJACI PRODAJE LEPOG I VELIKOG PETLA. VIDIM DOBAR PETAO NEMA ŠTA, I PITAM GA UZGRED, kolko toliko da izgledam kao ozbiljan kupac.
– Penje li se na kokoške?
– Da, da, penje se! I ne samo na kokoške, nego i na guske, patke, koze… Pre neki dan popeo se i na psa.
– Pa zašto ga onda prodaješ, čoveče?
-Pa počeo i mene da prati i da me stalno gleda, reče seljak.
Pendula pobeže glavom bez obzira – bez petla. Pijacom se razleže gromoglasni smeh kupaca, prodavaca i nakupaca i ništa nam više nije bilo skupo.
SAD PIJAC IMA ZGRADU, ALI NEMA DUŠU!
Piše: Petar Stefanović
