Protekle sedmice u Briselu održano je zasedanje povodom Dana proširenja Evropske unije. Glavne teme u zgradi Evropskog komiteta regiona su bile, razvoj administracije u poslednjih nekoliko godina i ekonomska decentralizacija. Događaj je bio koncipiran u dva dana gde su prvi dan u sklopu zajedničkih konsultativnih komiteta i radnih grupa pripadnice zapadnog Balkana, Turska i Ukrajina izlagale svoj ekspoze o trenutnom progresu unutar svojih država na polju infrastrukture, adminsitracije, rodnih ravnopravnosti, decentralizacije i ruralnog razvoja, radne grupe Srbije i Makedonije su izostale.
U drugom danu u sklopu planske sesije proširenja Evrope su na ključne teme razvoja uprave i ekonomske decentralizacije govorili gradonačelnici i predstavnici građana na lokalnom nivou. Jedan od predstavnika je bio i Marko Barać kopredsednik graskog odbora u Kragujevcu stranke Zajedno, odbornik u Skupštini grada Kragujevca, koji je govorio o razvoju uprave, dokle se stiglo sa implementacijom u Kragujevcu, kakav je njen značaj za građane i gde je kočnica daljeg razvoja.
Prema njegovom mišlienju Kragujevac po tom pitanju prednjači u odnosu na većinu drugih gradova, ali ima još dosta da se radi, reforma administracije podrazumeva dosta stvari pa samim tim i spremnosti i volje za rad kako u implementaciji ciljeva koji se nalaze u sklopu strateškog dokumenta ,strategija reforme javne uprave, tako u obuci samih kadrova što predstavlja jedan od problema, međutim jednu od kočnica predstavlja i nedostatak želje za preorganizacijom radnika u administraciji i njihovom stručnom kadriranju.
– Sama diskusija u oba dana je bila otvorenog tipa i aktivna, govorilo se konstruktivno o temama, načinu pronalaženja boljih rešenja i trenutnom stanju, mogu samo da izrazim žaljenje što sam jedino ja bio iz Srbije zajedno sa predstavnikom tima za evropske integracije Draganom Stojovićem. Predstavnici naše vlade očigledno ne vide ozbiljno ovakve događaje i nedolasci na njih predstavinicima Evropske unije jasno daju do znanja za to. Razlog izostanka naših predstavnika kako sam saznao od predsedavajućih je zbog priprema za izbore. U ličnom razgovoru sa nekim od predstavnika evropske unije stiče se utisak da su jako svesni da ceo ovaj proces traje dugo i da korak napred treba da učini EU, a kako je i nešto slično izjavio i Nikola Dobroslavić predsednik regiona Dubrovnik-Neretva, predsedavajući na radnoj grupi zapadnog Balkana, to nama daje dosta manevarskog prostora za dalji razvoj u tom smeru. Nalazimo se u Evropi, naši najveći privredni saradnici su odatle, najveća razmena dobara se odvija između nas i zemalja regiona i Evrope pa samim tim bi i trebalo uložiti napore i nastaviti integraciju. Naravno korist bi bila obostrana, gde bi Evropska unija za uzvrat dobila stabilnost i mir u ovom delu Evrope, a Srbiju za pouzdanog partnera u daljem sveopštem razvoju, zaključuje Barać.
