Tendencija Rukometnog kluba Radnički od samog osnivanja da naročitu pažnju polaže na razvoj omladinske škole i rad sa najmlađima uveliko daje rezultate. Iz godine u godinu se nižu uspesi mladih igračica i igrača, a najbolju potvrdu su doživeli ove i prethodne sezone. U superligu mlađih kategorija Rukometnog saveza centralne Srbije i KiM su se plasirale svih pet selekcija koje su započele šampionat.
Od sezone 2025/2026 Rukometni savez Srbije je za generacije Ž14 i M14 (2011. i mlađi) uveo novi sistem takmičenja gde se neće igrati završni turnir, već će po tri najbolje ekipe iz sva tri regiona (Centralna Srbija, Beograd i Vojvodina) biti učesnici Superlige Srbije i u međusobnim duelima po turnirskom sistemu će odlučiti o konačnom poretku.
Obe selekcije Radničkog su postigle veliki uspeh plasiravši se u novoformiranu Superligu i time pokazale da se kvalitetnim treninzima i posvećenošću celokupan trud isplati. Kapitene pomenutih ekipa Lenku Dragićević i Andriju Raškovića na početku razgovora pitamo kakva je bila konkurencija i koliko je bilo teško izboriti plasman u elitu srpskog rukometa.
– Konkurencija je bila izuzetno jaka, ali smo našim trudom i radom uspeli da se izborimo za plasman u Superligu Srbije i time dokazali da smo zreli da podelimo megdan sa najboljim ekipama koje Srbija ima, navoodi Lenka.
– Nije bilo teško plasirati se dalje, jer pored toga što imamo dobar tim, kvalitetniji od ostalih, dobro smo igrali i završili smo takmičenje bez poraza, što je jedna od bitnih činjenica koja pokazuje potencijal našeg sastava, smatra Andrija.
Poznajete li protivničke ekipe i koja su vaša očekivanja?
– Donekle poznajemo protivničke ekipe, neće biti lako, ali daćemo sve od sebe da se prikažemo u najboljem svetlu i obezbedimo što bolji plasman kako bi dokazali da ovaj, kao i prošlogodišnji uspeh nije nimalo slučajan, već plod kontiuniranog rada, ističe Lenka.
– Upoznati smo sa kvalitetom većine ekipa, jer smo prethodnih sezona igrali protiv njih. U Superligu ulazimo sa velikom dozom optimizma i očekujemo da dođemo do same završnice, a što da ne i da je osvojimo. Smatram da naša očekivanja imaju realnog osnova, kaže Andrija.
U kojoj meri će i sam ovaj plasman značiti za vaš dalji napredak?
– Samim tim što ćemo odmeriti snage sa najboljim ekipama u Srbiji, nadam se ličnom i timskom napretku za našu dalju budućnost i sticanju novog i neophodnog iskustva koje će imati presudni značaj u nastavku naših karijera, uverena je Lenka.
– Puno ce nam značiti igranje protiv najboljih ekipa iz naše generacije kako za dalji napredak, tako i za sticanje što većeg timskog duha, preko potrebnog u našem daljem razvoj, smatra Andrija.
I za kraj razgovora jedno privatno pitanje. U sebi nosite rukometne gene, da li je ta činjenica bila presudna da počnete da trenirate?
– Naravno da je uticalo, često sam gledala rukometne utakmice sa starijim sestrama i tatom i time dobila želju da se i ja jednog dana nađem na rukometnom terenu, zaključuje Lenka, a slično razmišlja i Andrija:
– Trenirao sam fudbal i dobro mi je išlo, ali sam stalno posećivao rukometne utakmice sa sestrom i ocem, tako da sam zavoleo rukomet i danas mi predstavlja najvažniju stvar u životu.
Važno je napomenuti da će obe selekcije osim Superlige Srbije nastupati i u Superligi mlađih kategorija RSCS, a početak obe lige je planiran u februaru.
