Saopštenjem za javnost oglasio se Milan Tanović, predsednik gradskog odbora Pokreta obnove Kraljevine Srbije u Kragujevcu. Saopštenje prenosimo u celosti:
– Vekovima je Srpski narod važio za hrabar, prkosan narod kome je čast bila drugo ime. Naša istorija bogata je div junacima poput Cara Lazara koji je braneći svoju zemlju svesno dao svoju glavu, znajući da u rat ide protiv mnogo jačeg neprijatelja. Obilić je svoju glavu dao zbog date reči, da će na Kosovu ubiti Murata. Ostavio nam je Miloš amanet koju snagu treba da ima data reč i svoj potpis u Srpsku DNK.
Napoleon je za Karađorđa rekao da je veći vojskovođa od njega, jer je Francuska vojska brojnija i ima bolju ratnu opremu, dok Karađorđe i njegovi ustanici ratuju trešnjevim topom. Karađorđev ustanak protiv najveće imperije tog vremena ravan, na primer današnjem ratu neke male zemlje poput Srbije protiv NATO pakta. Da nije Karađorđa i Miloša Obrenovića koji je stvorio modernu Srbiju, pitanje je kako bi izgledala današnja Srbija.
Pobeda Vojvode Stepe na Ceru i dalje se izučava u vojnim školama u svetu. Da li bi danas imali nekog vojskovođu spremnog za takav poduhvat?
Albanska golgota i povratak Srpske vojske probijanjem Solunskog fronta nakon toga nisu viđeni u svetskoj istoriji. Srpska pešadija bila je brža od savezničke Francuske konjice jureći da oslobode svoju zemlju, a Bugari dok su bežali pričali su, „bežite živi, idu mrtvi“.
Djeneral Dragoljub Draža Mihailović, odbio je da se preda Nemcima i tom prilikom je rekao da u Srpskom recniku ne postoji reč predaja. Imao je čak priliku i da pobegne avionom za Italiju da spase svoju glavu, ali nije želeo da ostavi ni svoju vojsku ni narod na cedilu. Dva puta je Draža sprečio svoje vojnike da likvidiraju Tita, da bi mu se Austrijski kaplar zahvalio na taj način, što se Draži ni dan danas ne zna grobno mesto. Da li nas ima danas časnih kao što je bio Draža?
Za vreme Kraljevine, predstavljali su nas najbolji. Ambasadori zemlje bili su Dučić, Ivo Andrić, Crnjanski. Danas su ambasadori isključivo stranački poltroni i rođaci, prijatelji i kumovi članova predsednistva sns
-a. Zašto nam se to desilo?
Sve uspehe srušili smo dolaskom na vlast stranca koji je u I svetskom ratu pucao na Srbe. Tito je jedina ličnost u svetu koja je uspela da bude predsednik jedne države a da je protiv iste ratovao. Godinama unazad je Tito sa komunistima pokušavao da nasilnim putem dodje do vlasti, pa su tako komunisti 1921 godine pokušali bombom da ubiju Kralja Aleksandra I Karađorđevića, tom prilikom je rad komunističke partije zabranjen. Učestovali su u pripremi ubistva Kralja Aleksandra 1934 godine u Marselju zajedno sa Ustašama i VMRO i na kraju II Svetski rat iskoristili za dolazak na vlast i nažalost pobedu u svom ideološkom ratu. Tu pobedu sigurno ne bi ostvarili bez tenkova „crvene armije“. Zatvarani su i ubijani svi koji nisu bili uz njih a predstavljali su opasnost po njihovu vlast. A nakon razlaza sa Staljinom, zatvarali su na goli otok čak i komuniste koji su bili simpatizeri SSSR. Vladao je jedno-partijski sistem sve do početka 90-ih.
Vojvoda Bojović, jedan od simbola pobede u I svetskom ratu, brutalno je prebijen do smrti od strane komunista u svojoj kući. Nisu oni ubili samo jednog starca, već su počeli da ubijaju Srbiju i sve Srpsko.
Djeneral Mihailović, najodlikovaniji Srpski oficir, osuđen je u montiranom, Staljinistickom sudskom postupku, mučenički ubijen tako da mu se grobno mesto ne zna ni da danas.
Da li ste znali da je više Srba poginulo od strane komunista u zločinima nakon septembra 1944 nego od Nemaca za svo vreme II Svetskog rata?
Kralju Petru II Karađorđeviću i njegovoj porodici zabranjen je povratak u zemlju a u zemlji su organizovani sramni izbori, preteča ovih današnjih kakve imamo.
80 godina nakon nasilnog ukidanja monarhije vidimo rezultat. Seljak, koji je za vreme Kraljevine bio stub zemlje, danas krpi kraj sa krajem. Sistemski se radilo na slabljenju Srbije na uštrb Hrvatske i Slovenije, gde su preseljavane fabrike iz Srbije. Školski sistem je u velikom padu, iako je za vreme komunizma školstvo (uz zdravstvo) bilo jedna od retkih stvari za pohvalu jer je bilo besplatno. Nastavnici i profesori bili su krem društva, gospoda. Imali su autoritet nad decom i veliku ulogu u njihovom vaspitanju. Danas su plate nastavnika i profesora nedostojne njihove funkcije u društvu, dok im je autoritet urušen.
Ratovi 90-ih i sankcije dodatno su ekonomski oslabile Srbiju, a Srbija je izašla kao gubitnik u oba rata, dok je deo njene teritorije pod okupacijom.
Lošu ekonomsku situaciju u državi koriste stranke koje su na vlasti godinama unazad, presvučeni radikali (sns) i naslednici komunističke partije (sps), na taj način što u svojoj partiskoj državi ucenjuju stanovništvo na taj način što posao u državnoj firmi mogu dobiti samo ukoliko su članovi njihovih partija ili nekog njihovog koalicionog partnera u tom trenutku.
A građani, potomci div junaka ćute. Ne smeju da dignu glas jer se plaše onih koji treba da nas predvode i koji su birani da budu predstavnici naroda a ne mučitelji i ucenjivaci naroda.
Plašimo se kako ne bi ugrozili svoje radno mesto ili da ne bi ugrozili priliku da ga eventualno dobijemo. Većina gleda isključivo svoj interes, ne interesuje ih politika i mahinacije koje vlast svakodnevno čini jer misli da se ne radi o njegovom džepu i da njegov glas ništa ne može da promeni. Ali greši. Greši, jer vlast baš to i želi. Žele da se osećamo nemoćno i beznadežno.
Medjutim, vlast zaboravlja ko su preci ovom narodu i da ničija nije do zore gorela. Uvek smo se u tim situacijama dizali kao feniks iz pepela.
Bili smo pod Turcima 500 godina ali smo opstali, bili smo u begu preko Albanije pa smo se vratili, kapitulirali smo, ratovali u dva rata u razmaku manjem od 10 godina, bili pod sankcijama, bombardovani od strane najvećeg vojnog udruženja na svetu… Ali nikada se nismo predali. I dalje se borimo.
Isto tako, preživećemo i ovu vlast i pobediti je. Samo da prestanemo da se plašimo. Probudi se Srbine, seti se ko su ti preci, navodi Tanović u saopštenju dostavljenom medijima.
