Kragujevac je grad u kojem su stasali brojni sportski šampioni – a da li ste znali da je jedan od njih došao od vožnje mini automobila u Velikom parku do francuskog Le Mana, mesta na kojem se održava najprestižnija trka izdržljivosti i jedna od tri krune auto-moto sporta? Karting sezona je i dalje u toku, a Kragujevac već ima svog šampiona, jedinog predstavnika naše zemlje na ovoj karting trci, u konkurenciji sa najtalentovanijim vozačima sveta. Ovo je priča o mladom Kragujevčaninu koji sanja velike snove.
Luka Radenković ima deset godina i već sada preko 120 trofeja sa domaćih i međunarodnih takmičenja. Nedavno je bio jedini predstavnik Srbije na karting trci u Le Manu, pa iako nije bio na podijumu, poneo je nešto vrednije – iskustvo i saznanje da je među najboljim mladim vozačima Evrope.
– Najlepše je bilo to što sam mogao da dođem na to prestižno mesto i da učestvujem, a najteže mi je bilo što sam imao malo tremu kada sam bio na trci u finalu. Ali, čim sam prvi put dao gas, trema je nestala, kaže Luka.
I do 130 na sat
Ovaj mladi Kragujevčanin je sa samo četiri i po godine prvi put isprobao brzinu kartinga, kojim se sada takmičarski bavi i beleži rezultate. Iako je sezona i dalje u toku, Luka je već postao šampion Srbije za ovu godinu, dok se u isto vreme pojavljuje i na globalnoj sceni. Odlazak na Le Man je rezultat njegovog rada, pobeđivanja i osvajanja podijuma na Centralnoevropskom šampionatu, kao i pobeda u Sloveniji, Austriji, Italiji, Mađarskoj.
Iza ovih uspeha stoji mnogo krugova na stazi, a i van nje. Početak i prepoznavanje Lukinog talenta počelo je baš u Kragujevcu, gde se oprobao u vožnji mini automobila u Velikom parku, odakle je i sve krenulo. S obzirom da grad Kragujevac, uprkos automobilskoj industriji nema karting stazu, Luka mora da putuje u Jagodinu, Beograd i Kulu kako bi vozio i trenirao.
– Počeo sam da vozim sa četiri i po godine. Kad smo tata i ja došli prvi put na stazu u Jagodini, ona nije radila. Posle je tata našao karting i ja sam vozio neke sesije. Meni se to svidelo, tata me pitao da li hoću da nastavim i onda sam počeo i da se takmičim, navodi Luka.
Luka je imao samo šest godina kada se prvi put popeo na pobedničko postolje, na stazi u Kuli, a svoj prvi evropski pehar osvojio je u Sloveniji, u Ptuju.
– Moj najponosniji momenat bio je kada je prvi put osvojio evropski pehar u Ptuju sa sedam godina, gde je vozio sa decom od deset godina i bio treći. Posle toga sam video da je samo pitanje vremena kada će nastaviti da pobeđuje, ističe otac Bojan Radenković, najveća Lukina podrška.
Trkački vikendi za Luku počinju danima ranije kroz pripreme, gde sve mora da bude savršeno podešeno. On i njegov otac funkcionišu kao tim.
– Tata je zadužen za mehaniku i moralnu podršku, a ja za vožnju. On mi tako pomaže, ako nekad vidi da grešim on me opomene, ja to popravim i onda ide bolje. On i popravlja karting, kaže Luka.
Inače, cena jednog kartinga može dostići cifru od par hiljada evra, ali najskuplje je angažovanje mehaničara.
– Zahtevno je plaćati mehaničare, oni koštaju dnevno i po 300 evra. Taj deo ovog sporta je skup, ali to ja radim sam. Ja sam to sve učio kroz obuke, išao sam u timove, savladao sve oko štelovanja sa timovima koji voze u svetskom karting šampionatu. Da bi to mogao da radiš, moraš imati dobrog trkača, a ja ga imam, navodi otac Bojan.
On ga je i uveo u svet kartinga i prepoznao njegov talenat. Auto-moto sport generalno nosi i rizike, iako se iz godine u godinu unapređuje bezbednost staza i vozača. Karting može da razvije brzinu i do 130 kilometara na čas, te se na stazama često nalaze bezbednosne barijere i gume.
Trema i adrenalin su sastavni deo ovog sporta, a Lukin otac je odavno naučio da se nosi s tim.
– Ne znam kako je njemu, ali ja sam na sve navikao. Ljudi dođu i vide kako karting brzo ide i uplaše se jer dete vozi sto na sat. Ja sam tu stalno, ali ni u početku ga nisam držao, decu obično drže kanapom i idu za njima, a ja njega nisam. Nekako sam non stop sa njim, pa sam na sve navikao. Prošle godine je imao 24 trkačka vikenda od kojih je pobedio na petnaest, naglašava Bojan.
Uzor mu Hamilton
Na Lukinu brzinu i veštinu takođe je uticaj imao, ni manje ni više, nego sedmostruki šampion Formule 1 Luis Hamilton. Njegova posvećenost i rad na stazi pomogli su Luki da bude još brži, te on Hamiltona vidi kao svog uzora.
– Počeo sam da pratim Formulu 1 sa šest godina. Hamilton mi je postao inspiracija, pa sam zbog njega počeo još bolje da vozim. On je veliki šampion, i tata i ja smo navijali za njega. Pustimo televizor i gledamo ga kako se bori sa ostalima i pobeđuje.
Postoje brojni izazovi sa kojima se trkači susreću tokom svoje karijere, ali je dalji korak za mladog Kragujevčanina još uvek nepoznat. Iako mu se Formula 1 čini zanimljivom, neizvesno je u kom pravcu bi Luka hteo da krene. Jedna od njegovih ideja bi bio i drift, tehnika u kojoj vozači namerno klize, kontrolišu zadnje točkove automobila i izvode atraktivne manevre.
– Razmišljao sam o Formuli 1, kolima i kartingu. Još uvek razmišljam o kolima, ali trenutno nemam cilj, jer sam mali. Ja sam bio i u driftu, nisam vozio, samo sedeo na mestu suvozača, gledao kako ide. Rekli su da će da mi daju mala kola da probam. Kada je bila pauza na driftu, mi smo malo vozili.
Koncentracija, preciznost i fokus su samo neke od bitnih stvari koji svaki trkač mora da poseduje. U sportu, gde je svaki sekund i svaki milimetar bitan, Luka je tu veštinu stekao kada je igrao šah, gde je takođe osvajao turnire.
– Odlučio sam da prekinem sa šahom jer ne stižem da se uporedo bavim i tom igrom. Osvajao sam pobede i druga mesta i uspeo sam da iz šaha prenesem koncentraciju koja mi treba za trkanje, vožnju, preticanje. U šahu sam to naučio, jednom pobedim, izgubim ili bude nerešeno, posebno kada odigram više od deset partija na turniru, objašnjava Luka.
Pored kartinga i šaha ide i na plivanje, a kaže u planu mu je da se oproba i u tenisu. Iako je mlad, pokazuje zrelost pravog sportiste, a i škola mu dobro ide. Luka je učenik Osnovne škole „Jovan Popović”, gde je nedavno završio četvrti razred sa odličnim uspehom.
– Većini drugara se sviđa ono što ja radim, a i učiteljica mi je opraštala izostanke zbog odlaska na takmičenja. Kada nisam tu, drug mi šalje šta treba da uradim za domaći i zahvaljujem se svima na podršci i u školi i van nje, zaključuje mladi karting trkač Luka Radenković.
Piše: Lena Ćirić (Autorka je studentkinja novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i polaznica novinarske radionice „Medija hab” organizacije Udruženja Res publika)
