Prođe četiri i po godine otkad je počela popravka Gradske tržnice, koju stari Kragujevčani i danas zovu „zeleni pijacˮ, i – ništa. Opravljen je samo deo sa pijačnim tezgama. Prođe i sedam meseci otkad je napravljen skupštinski anketni odbor sa zadatkom da utvrdi šta je sve tu loše rađeno i opet – ništa. A trebalo je i jedno i drugo do kraja ove godine da bude završeno.
Gradski zvaničnici najavljuju da će Tržnica, konačno, biti završena do Sretenja (15. februar). Srešćemo se pa ćemo i to čudo da vidimo, a kada će anketni odbor saopštiti zašto je posao prvobitno oročen na šest meseci razvučen na pet godina, uz višestruko povećanje potrošenih gradskih para? E, to je neizvesno.
„Preskakanjaˮ procedure
Tročlani deo anketnog odbora koji čine opoziocioni odbornici u Skupštini grada Milan Milosavljević, Ivan Dubljanin i Veroljub Stevanović u decembru je dao svoj predlog zaključaka i prosledio ih članovima odbora koje je delegirala vladajuća većina (njih je četvoro) na usaglašavanje i za to su odredili deset dana. Deset dana je prošlo, ali „vladajućiˮ se nisu oglasili i izjasnili.
Zato sada imamo samo jednostrane stavove anketnog odbora i evo šta su oni, posle pregleda skoro deset hiljada strana dostavljenih im papira o toku rekonstrukcije Tržnice, utvrdili i zaključili, a sve su napisali u 25 „tačakaˮ.
Na početku stoji da nije urađen projektni zadatak za rekonstrukciju celog kompleksa Tržnice (matični objekat, podzemnu garažu i nadstrešnicu), a to je po zakonu prvi obavezni korak u ovakvim poslovima, koji je trebalo da uradi gradska uprava kao investitor. Za manje upućene u građevinske procedure – projektnim zadatkom definišu se ideje i potrebe budućeg objekta, njegova vrsta, potrebni komunalni priključci, struktura objekta, površina, opis konstruktivnog sistema…
Potom Gradska uprava za urbanizam i izgradnju izdaje lokacijske uslove ne poštujući važeći plan detaljne regulacije koji je Skupština grada usvojila 2015. godine, a koji je trebalo da bude osnov za neizrađeni projektni zadatak. Onda nije sproveden konkurs za izradu urbanističko-arhitektonskog projekta, što je takođe bila obaveza grada kao investitora, već posle svih „preskokaˮ preduzeću „Urbanizamˮ poverava izradu građevinskog i izvođačkog projekta – na osnovu samo idejnog projekta.
Međutim, opozicioni odbornici pitaju kako se došlo do izbora projektanta za idejni projekat, a to je bila privatna firma „Arisˮ? Kako je to ugovoreno, po kojoj ceni, ko je platio projekat, i naročito je važno, kako je to rađeno bez prethodnog projektnog zadatka i urbanističkog projekta, jedno je od pitanja ovih članova anketnog odbora?
Prilikom svih preskakanja obaveznih procedura zaobiđeno je i da se uradi nužno ispitivanje stabilnosti objekta pre izrade projekta konstrukcije, posebno kad se znalo da je zgrada Tržnice sagrađena još 1929. godine. Posle svih propusta došlo je do urušavanja dela objekta, što je uzrokovalo niz novih posledica, naročito u višestrukom probijanju rokova i zidanju cene rekonstrukcije.
Sve „Jovo nanovoˮ
Veoma je sporna i saglasnost kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture na projekte rekonstrukcije, jer zgrada Tržnice ima spomeničku vrednost i po Zakonu o kulturnim dobrima na takvim objektima ne može da se narušava autentični izgled, nema dogradnje ili nadgradnje, a ovde ta pravila nisu poštovana, posebno kod projektovanja nadstrešnice i postavljanja „bunkeraˮ iznad zamišljene garaže.
Nisu poštovani ni uslovi koje su dali „Srbija Putevi” za izradu rampe, odnosno pristupne saobraćajnice u garažu. Naime, prilikom iskopavanja zemlje razbijen je kolektor zacevljenog Erdoglijskog potoka koji prolazi pored same Tržnice. Zato je rampa urađena sa većim padom od projektovanog, pa je i to dovelo do odlaganja i poskupljenja radova.
Već u avgustu 2020. godine, neposredno posle urušavanja dela zgrade, umesto Gradske uprave investitor Tržnice postaje JKP „Šumadijaˮ i ovo preduzeće stavlja pod hipoteku matični objekat Tržnice kao zalog za kredit od pet miliona evra kod „Adiko bankeˮ. Namena kredita bila je za rekonstrukciju Tržnice, za uređenje gradskih grobalja i izradu autobuskih stajališta u gradu. Namenjena sredstva za Tržnicu od 2,5 miliona evra višestruko su manja od onih koja će biti uložena u dalje radove i opozicioni odbornici u anketnom odboru mišljenja su da ovu hipoteku hitno treba staviti van snage, a banci ponuditi neku drugu.
Rekonstrukcija Tržnice počela je u maju 2020, već u julu desila se poznata havarija i onda je sve stalo. Usledila su sastančenja i nagađanja šta i kako dalje, da bi tek krajem 2022. i tokom 2023. „Urbanizamˮ uradio novi projekat i projektni zadatak, pa je usledilo dobijanje novih lokacijskih uslova i dozvola za prenamenu podzemne garaže u poslovni prostor.
Uključen je i beogradski Građevinski fakultet koji radi analizu stabilnosti objekta Tržnice i galerije u njoj. Fakultet krajem 2021. daje kompletne smernice za nastavak radova, uz posebno isticanje obaveze da galerija u matičnom objektu ne sme da se ruši, kako je planirano prethodnim projektom, jer direktno utiče na stabilnost i sigurnost objekta.
Međutim, kako u svakoj nesreći ima i nešto sreće, dobro je što se deo zgrade obrušio na početku rekonstrukcije, jer da je tada „preživeoˮ i da je navodno obnovljena Tržnica otvorena za kupce i prodavce – velika je verovatnoća da bi se tada obrušila. To su naknadno utvrdili stručnjaci i da se to, daleko bilo, stvarno desilo, nasreća bi bila veća od ove novosadske.
Kada je konačno i iznova urađena kompletna tehnička dokumentacija uz poštovanje svih potrebnih procedura, prava rekonstrukcija Tržnice mogla je da počne – ali tek u proleće 2024, ravno četiri godine docnije. Za to vreme Kragujevčani su zaboravili da imaju „pijacˮ, cena popravke je višestruko povećana (detaljno o tome u uokvirenom tekstu), a koliko su para izgubile Tržnice zato što nisu radile – to bi bio neki poseban račun.
Neodgovorna i nestručna vlast
Posle analize dešavanja i propusta tokom obnove Tržnice, opozicionari iz anketnog odbora napisali su i svoje zaključne ocene.
„Rekonstrukcija je rađena mimo procedure, bez poštovanja važećih planova, bez poštovanja struke i saglasnosti nadležnih institucija, kao i potpunim ignorisanjem zakonskih postupakaˮ, navodi se u ovim zaključcima i dodaje: „Neodgovoran i nestručan pristup pri projektovanju konstrukcije objekta doveo je do urušavanja zida, a da je nastavljeno dalje po tom projektu došlo bi u nekom trenutku do urušavanja celog objekta, što se vidi iz analize Građevinskog fakultetaˮ.
Posledice ovakvog pristupa su katastrofalne: dati rokovi po prvom projektu od 210 dana uvećani su sedam-osam puta, uložena sredstva su četiri puta veća, a izgubljena dobit je ogromna.
Trojica odbornika na kraju zahtevaju konkretne sankcije za učesnike u donošenju odluka o rekonstrukciji Tržnice. „Tražimo da se u kompletan slučaj uključi i tužilaštvo i ispita sledeće:
– Ulogu i odgovornost gradonačelnika i Gradskog veća;
– Ulogu i odgovornost uprava koje su učestvovale u procesu;
– Ulogu i odgovornost direktora Direkcije za urbanizam i izgradnju;
– Odgovornost komisije za izbor izvođača radova „Eurodomusˮ;
– Odgovornsot direktora JKP „Šumadijaˮ;
– Odgovornost direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture;
– Odgovornost nadzornog organa u toku čitave investicije.ˮ
I na kraju je poslednji zahtev:
„Tražimo da se posle završetka svih radova uključi Građevinski fakultet u Beogradu i zvanično da svoje mišljenje o svim radovima na objektu, oslanjajući se na analizu koju je dao za dalje projektovanje i izvođenje radovaˮ, zaključna je rečenica ovog predloga izveštaja.
…
Odbornici opozicije u anketnom odboru napisali su šta su istražili, šta zaključili i kakve mere predlažu. To su predali kolegama iz vladajuće većine i od njih zatražili da se o svemu izjasne u narednih deset dana. Tih deset dana isteklo je prošlog petka, a od druge strane – ni glasa.
S obzirom na neke stavove opozicionara vrlo je izvesno da se vladajući neće saglasiti sa predloženim tekstom, a pošto su brojniji u anketnom odboru (odnos je četiri prema tri) u poziciji su da preglasavanjem usvoje ono što oni budu predložili, jer bio bi za naprednjake „skandalˮ da se saglase sa konstatacijom da gradska vlast „nije bila ni sposobna, ni spremna da realizuje zamišljenu investicijuˮ ili da prihvati zahtev o tužilačkoj istrazi cele hijerarhije lokalne vlasti. Međutim, opozicija tvrdi da neće odstupiti od svojih nalaza, kvalifikacija i predloga budućih mera.
Dakle, nastaviće se.
Piše: Miroslav Jovanović
