Vest koja se pojavila poslednjih dana januara za mnoge u gradu je bila neprijatno iznenađenje. „Glas Šumadije” je objavio da je Kragujevac 30. januara bio drugi na listi zagađenih gradova Srbije posle Čačka, i to po vrlo opasnim PM 2,5 česticama. Pozivajući se na sajt za merenje vazduha IQAIR Kragujevac je tog jutra imao 155 mikrograma po kubnom mestru PM 2,5 čestica, odmah iza Čačka sa 162 mikrograma.
Sledi Beograd sa 151 do 135 mikrograma, Novi Sad i Niš sa 96, Kraljevo sa 95…Dodaje se da je prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha granična vrednost za PM 2,5 čestice 24 mikrograma po kubiku, a toleriše se vrednost od 30 mikrograma, ali treba dodati da se ovde radi o srednjoj godišnjoj vrednosti.
Ali, svakako, podatak je bio za uzbunu i bio je neočekivan za sve građane koji su smatrali da će se zagađenost znatno smanjiti sa uvođenjem kotlova na gas u „Energetici” i da je vreme kada je grad bio pominjan sa ovakvim podacima ostalo iza nas.
Nažalost, nije. Tome svedoči vest sajta „Info KG” koja se pojavila dan kasnije i koja govori da je u decembru prošle godine vazduh u Kragujevcu bio zagađen 15 dana iznad granične vrednosti, u gornjem delu tabele zagađenja u našoj zemlji. Ovi podaci potiču od Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.
Radi se o gradovima u kojima je tokom decembra koncentracija PM 10 čestica bila iznad dozvoljene granica od 50 mikrograma po kubiku vazduha. U Kragujevcu je 15 dana u mesecu koncentracija bila veća od dozvoljene, a u konkurenciji su od Kragujevca bili gori Novi Pazar sa 29 dana, Valjevo sa 26, užice sa 24 dana, Kosjerić sa 23 dana.
Miloš Srejović, portparol organizacije „Ekološki ustanak” u Kragujevcu, kaže da je vazduh u Kragujevcu i danas zagađen jer kotlovi „Energetike” na ugalj nisu bili najveći problem, već individualna ložišta. Zapravo, kako kaže, problem je što se koriste nekvalitetna goriva. Ljudi su ugroženi zbog metarijalne situacije i prinuđeni da koriste loš materijal za ogrev. Koristi se izuzetno loš ugalj, sveže sirovo drvo koje za razliku od suvog ispušta 30 posto više PM čestica. Koristi se građevinski materijal koji sadrži lepkove i farbe. Koriste se čak i gume i stara obuća i ljudi su prinuđeni da lože sve što mogu.
Zato je pitanje koliko su građani blagovremeno informisani kada neki od parametara zagađenja naglo iskoči, pogotovu ako se zna da u Kragujevcu radu automatski merni instrument za vazduh kod VIŠ-a, koji prati parametre zagađenja u realnom vremenu na sajtu amskv.sepa.gov.rs.
Srejović kaže da osim što po neki portal objavi rezultate i procenat zagađenja vazduha, to se desi kad je situacija baš alarmantna, a inače o tome nemamo informacije. Ima onih građana koji koriste kućne merne instrumente, tipa Air visual, ali veći deo njih uopšte nema informacije. Baš kad je najveća zagađenost gotovo niko ne obaveštava o tome.
Srejović smatra da bi u tim situacijama neko iz grada ili iz zdravstvenih službi mogao da obavesti stanovništvo jer je to veliki problem pošto u Srbiji za godinu dana između 15.000 i 20.000 ljudi umre samo od zagađenog vazduha. Ovaj aktivista se ranije zalagao za subvencionisanje prelaska na druge vidove grejanja.
– To je složen i kompleksan proces koji bi dao velike rezultate, ali treba što više ulagati u individualne kotlove na gas i toplotne pumpe. Grad bi subvencijama mogao da pomogne građanima da zamene način grejanja, da se zameni gorivo koje koriste, uz rešenja koja manje zagađuju, da pomognu ljudima koji koriste čvrsta goriva. Jedno od rešenja su toplotne pumpe koje uzimaju toplu vodu iz zemlje sa velike dubine. To je izuzetan ekološki način grejanja, zapravo sve ove mere koje spominjemo su takve i većini bi se isplatile, kaže Srejović.
Prema podacima koje je objavilo Udruženje „Toplane Srbije” Kragujevac od velikih gradova ima najmanji procenat priključenja na gradsku toplanu i to je 38,2 privatnih domaćinstava, dok Toplana Novi Sad greje 77,6 domaćinstava, a JKP Beograd 55,7 kuća i stanova. Možda u tome leži najjednostavnije rešenje, da se što više domaćinstava priključi na gas ili centralno grejanje, ali tu bi svakako morale da pomognu subvencije.