U školama širom Srbije neki nastavnici 1. septembra nisu otišli u učionice jer im nije produžen ugovor o radu.
Prosvetari koji podržavaju studente kažu da je to direktna osveta direktora zato što su ovi nastavnici bili uz đake i studente i učestvovali u blokadama i protestima.
To je bilo očekivano, kažu, jer je još proletos bilo nagovešteno da se pritisci neće zaustaviti na uvredama i pretnjama. Čelnik režima ih je nazivao „političkim komesarima“ i „kabadahijama“ koji „izvode decu“ na ulicu, tadašnja ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović upozoravala je da će snositi posledice „oni koji su primorali decu da idu na proteste“, dok je Miloš Vučević kao premijer poručivao prosvetarima: „Nećete da radite? Ima ko hoće da radi“.
Nastavnicima je potom umanjivana plata za onoliko koliko su bili u obustavi.
Brojni su primeri škola u Srbiji u kojima nije produžen angažman na određeno vreme nastavnicima koji su podržavali proteste. Profesori Pete beogradske gimnazije su optužili direktorku da zloupotrebljava funkciju i da vrši pritisak na zaposlene koji su učestvovali u protestima. Naveli su da je sedmoro nastavnika u toj školi ostalo je bez ugovora na određeno, a razlog je, tvrde, njihovo učešće u javnim okupljanjima i izražavanje sopstvenog mišljenja. Direktorka se pravdala da nastavnici nisu dobili otkaz, već da im je ugovor istekao 31. avgusta.
Mediji su preneli i da je u Gimnaziji u Mladenovcu najmanje deset profesora te škole dobilo, kako tvrde, osvetnički otkaz. Ima i vesti o smenjenim direktorima škola. Razrešena je direktorka Požarevačke gimnazije, a sa funkcije direktorke Umetničke škole u Kraljevu smenjena je profesorka muzičke kulture, Aleksandra Popović jer nije pristala da pokrene disciplinske postupke protiv kolega koji su u februaru četiri dana bili u obustavi. Posle neopozive ostavke direktora Valjevske gimnazije Predraga Jevtića, imenovana je Mila Ilčić, profesorka geografije, za koju su mediji preneli da nije podržavala đake u blokadi.
U protekloj školskoj godini, prema podacima Ministarstva prosvete, smenjeno je 25 direktora na osnovu nalaza prosvetne inspekcije, dok je 75 direktora podnelo ostavke iz različitih razloga.
I u Kragujevcu nastavnici bez posla
Najočitiji primer direktorske osvete je otkaz koji je profesorki srpskog jezika Suzani Rogan, koja ima tri decenije rada u školi, uručio letos direktor TUŠ „Toza Dragović“ Ivica Miljković, zato što navodno nije opravdala izostanke iz škole dok je učestvovala u maršu sa studentima do Niša. Uoči početka nove školske godine Suzana je dobila i potvrdu otkaza u vidu odluke Školskog odbora, pa će pravdu dalje tražiti podnošenjem tužbe sudu.
Kako nam je rekla profesorka Rogan, na njeno mesto je dovedena žena iz računovodstva škole, gde je radila obračune plata. Prema njenim rečima, direktor je takođe neke nastavnike zbog učešća u protestima kaznio oduzimanjem časova i razrednog starešinstva, a dodelio ga, što je nedopustivo, školskom pedagogu.
Za razliku od drugih gradova, u kragujevačkim školama nije bilo smenjenih direktora, niti njihovih ostavki.
Najveće posledive trpe nastavnici zbog izražavanja podrške studentima. U Drugoj kragujevačkoj gimnaziji od 1. septembra direktor za pet nastavnika nije produžio ugovore o radu na određeno vreme.
– Reč je o nastavnicima koji su bili jedno vreme ili do početka normalizacije nastave u protestu. Umesto njih su došli neki novi predavači, kaže naš sagovornik zaposlen u Drugoj gimnaziji.
Jedna od nastavnica kojoj nije produžen ugovor o radu na određeno vreme kaže da su o tome saznali od sekretara škole.
O uskraćivanju daljeg radnog angžmana nastavnicima u Drugoj gimnaziji koji su podržavali blokade nema zvanične potvrde od rukovodstva škole. Direktor Druge gimnazije Miroljub Joksimović rekao je u telefonskom razgovoru za “Kragujevačke” da jednom broju zaposlenih na određeno ne može da produži ugovor o radu, ali je na pitanje koji su razlozi za to objasnio da ima druge obaveze i prekinuo konverzaciju. I na naše nove telefonske pozive 1. septembra on se pravdao zauzetošću, dok sutradan nije ni odgovarao na telefonski poziv.
Od nastavnika koji su učesnici protesta saznajemo i da je dugogodišnjoj profesorki u kragujevačkoj Medicinskoj školi, koja je podržavala studente, na početku ove školske godine direktor oduzeo stručni predmet koji je do tada predavala, kao i sva odeljenja u kojima je držala nastavu. Ona je dobila potpuno novi predmet i druga odeljenja, dok je njen stari predmet dodeljen mlađoj koleginici koja nema iskustva u toj nastavi. Direktor joj je poručio da treba da bude srećna što joj je dozvolio da zadrži razredno starešinstvo.
Pritisci na tački usijanja
Iz Foruma kragujevačkih škola, koji je formiran tokom blokada i okuplja zaposlene iz škola koje su podržale proteste, kažu da će reagovati i pružiti podršku kolegama koji ostanu bez posla zbog podrške protestima.
– Pritisci na nastavnike najčešće se manifestuju kroz nesigurnost u pogledu ugovora, administrativno opterećivanje i obeshrabrivanje u vezi sa učešćem u protestima, kažu iz Foruma za “Kragujevačke”.
Ocenili su da je nova školska godina počela u uslovima velike neizvesnosti i zabrinutosti među zaposlenima u prosveti.
-Hronični problemi – nedostatak nastavnog kadra, nesigurno finansiranje, preopterećenost nastavnika i neujednačeni uslovi rada – nisu rešeni. U Kragujevcu, kao i širom Srbije, prisutan je i osećaj umora zbog nerešenih pitanja iz prethodnog perioda, smatraju u Forumu.
Nastavnici napominju da je stanje u prosveti i dalje zabrinjavajuće. Uprkos očekivanjima da će posle protesta doći do konkretnih promena, problemi su ostali isti ili čak naglašeniji: niska primanja, nesigurni ugovori, preopterećenost administracijom i izostanak jasne obrazovne strategije. Sistemska pitanja su ostala bez odgovora.
– Nastavnici kreću u novu školsku godinu sa odgovornošću prema deci, ali i sa svešću da bez sistemske podrške obrazovanje ne može da napreduje. Pouka iz prethodnih meseci je da solidarnost nastavnika može pokrenuti društvo, ali i da borba za dostojanstvo zahteva istrajnost, kažu u Forumu.
Početak školske godine je prilika da se podsetimo koliko je obrazovanje temelj društva.
-Naš stav je da je neophodno obezbediti sigurnost zaposlenih, stabilno finansiranje škola i vraćanje dostojanstva nastavničkom pozivu.
Kažu da će uvek podržati aktivnosti koje su u interesu zaposlenih u prosveti i učenika, ali da će o eventualnim oblicima protesta odlučivati sami nastavnici.
– Iako se oseća izvesni zamor, prisutna je i odlučnost da se nastavi borba za bolji obrazovni sistem, zaključuju u Forumu.
Dekani osudili hajku na nastavnike
Dekani fakulteta Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevu i Nišu koji obrazuju predmetne nastavnike upozorili su da se u poslednjih nekoliko nedelja sprovodi “talas očigledno politički motivisanih i zastrašujućih otpuštanja, kao i pokretanja disciplinskih postupaka protiv nastavnika”.
– Po kratkom postupku se uklanjaju iskusni direktori škola koji su uživali podršku kolektiva i na čiji rad nije bilo zamerki, a istrajava se u podršci direktorima koji i posle više meseci od imenovanja ne uspevaju da steknu elementarno poverenje nastavnika i kontinuirano izazivaju negodovanje javnosti i proteste, stoji u obraćanju dekana Vladi Srbije i Ministarstvu prosvete.
Dekani napominju da kolege zaposlene na određeno vreme ostaju bez ugovora, dok se dugogodišnji nastavnici, nosioci nastave i razredne starešine, suspenduju pod sumnjivim okolnostima i udaljavaju sa radnih mesta.
– Ovaj neodgovorni i netransparentni proces, kojim se iskusni kadar nasilno zamenjuje upitnim rešenjima, direktno destabilizuje škole i ugrožava kvalitet obrazovanja. Ovakvo delovanje stvara nepodnošljive tenzije među učenicima, roditeljima i nastavnicima i predstavlja direktan udar na obrazovni proces, navode dekani.
Kako ističu dekani, prosveti preti potpuni kolaps zbog čega se od države traži da hitno zaustavi urušavanje obrazovnog sistema.
– Godinama unazad dekani fakulteta koji obrazuju nastavnički kadar upozoravaju na sistemske probleme: hronični nedostatak nastavnika, dramatičan pad interesovanja za nastavničke profesije i apsolutno odsustvo državne strategije. Umesto rešenja, novu školsku godinu započinjemo u atmosferi neizvesnosti, tenzija i otvorenih napada na prosvetne radnike.
Dekani državnih fakulteta koji obrazuju predmetne nastavnike traže da država hitno interveniše i zaustavi eskalaciju “destruktivnih postupaka”.
– Ignorisanje ove krize vodi ka nesagledivim posledicama po budućnost celog društva, tvrde dekani.
Potpisnici pisma upućenog 1. septembra Vladi Srbije su sa Beogradskog univerziteta: LJubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta, Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta, Zoran Rakić, dekan Matematički fakultet ,Iva Draškić Vićanović, dekan Filološkog fakulteta, Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta, Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta i Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta. Potpisnici su i Srđan Rončević, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Marija Stanić, dekan PMF-a u Kragujevcu i Mića Stanković, dekan PMF-a u Nišu.
UNIJA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE (USPRS)
Nikad izazovnija školska godine
Unija SPRS je uoči početka nove školske godine ocenila da se nalazimo u situaciji brojnih protivurečnosti i nestabilnosti. Ministarstvo prosvete povlači poteze kojima disciplinuje kolektive, smenjuje direktore školskih ustanova, a veliki broj zaposlenih koji su u školama radili na određeno vreme ostaje bez produženja ugovora. I ovako podignute tenzije u društvu prenose se na škole čineći ovu školsku godinu teškom i neizvesnom.
– Unija SPRS će sve situacije sa kojima se zaposleni suočavaju razmatrati na svojim organima i odgovorno donositi odluke braneći položaj zaposlenih u pravnim i moralnim okvirima. Pratićemo u skladu sa odlukama sindikata realizaciju postignutih dogovora sa nadležnim institucijama i pravovremeno ćemo reagovati ukoliko oni ne budu ispunjeni, navodi se u saopštenju.
Unija podseća da već godinama upozorava da društvo koje svoje učitelje ne poštuje, ne može nigde i neće odgovoriti potrebama koje budućnost traži.
– Škole imaju ogroman značaj i ne smeju i neće biti puke čuvaonice dece, a zaposleni moraju biti uvaženi i poštovani u svakom društvu. Kao i do sada interes i položaj svakog nastavnika biće u fokusu našeg rada, poručuju iz Unije SPRS.
PROTEST NA ĐAČKOM TRGU
Deset meseci neodgovornosti
Prvog dana nove školske godine srednjoškolci iz Kragujevca bili su u školskim klupama, ali i na ulicama, obeležavajući deset meseci od stradanja 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu za koje još niko nije odgovarao. Na poziv srednjoškolaca na Đačkom trgu ispred Prve kragujevačke gimnazije 1. septembra u 20 časova okupili su se đaci, studenti i građani, odakle su krenuli u protestnu šetnju centralnim gradskim ulicama. Praveći buku učesnici protesta su skandirali “svi na ulice” i zaustavili se na raskrsnici u Lepeničkom bulevaru, gde se obratila studentkinja.
– Pre deset meseci smo shvatili da ne želimo živeti bez prava na život. Da možemo učiniti nešto po tom pitanju. Zbog njih šesnaestoro mi smo ustali i krenuli putevima strmim, nepredvidivim, na koje noga nije kročila. Vi ste pošli za nama i sada smo opet došli na isto mesto, gde smo se prvi put pridružili našim kolegama iz drugih gradova, na kome smo se prvi put ujedinili u tišini.
Učesnicima protesta se obratila i profesorka Dubravke Živković sa Fakulteta inženjerskih nauka.
– Večeras sam ovde zbog neuspešnih državnih projekata, malih, velikih, lokalnih, nacionalnih. Zbog poplavljenih operacionih sala, srušenih plafona…Ovde sam večeras jer naši političari koji žele da budu državnici ne razumeju koncept zajedničkog interesa, poboljšanje državnih institucija. Oni žele da budu državnici zbog unosnih poslova izvoza mladih ljudi u Evropu da rade u evropskim bolnicama i školama. Zbog svojih unosnih poslova žele da otvore privatne škole i univerzitete u trenutku kada Evropa nudi našim mladim ljudima da se na njihovim državnim univerzitetima besplatno školuju. Ali večeras sam najviše ovde zbog državnog projekta Železnice. Svi smo svesni da nadstešnica nije pala 1. novembra , pala bi nekog drugog dana. A danas 1. septembra zbog te nadstrešnice dve devojčice nisu pošle u školu, u prvi i peti razred, zbog neuspelog državnog projekta, kazala je profesorka.
Kod Velikog parka okupljenim Kragujevčanima je govorila Marija Petrović, predstavnica zborova građana.
Prema njenim rečima, protesti su doneli trajne promene – građani više nemaju strah. Ne postoje više pendreci i suzavci koji ih mogu pokolebati. Na njena pitanja da li će građani zaćutati ili odustati, Kragujevčani su zdušno odgovorili: „Ne!”.
PODRŠKA OTPUŠTENIM NASTAVNICIMA
Protiv odmazde, otkaza, nepravde
Plenum Druge gimnazije u Kragujevcu osudio je otpuštanje petoro kolega koji su u toj školi radili na određeno vreme.
– Na njihovo mesto su zaposleni nastavnici sa spiska tehnoloških viškova, a i sa nekih drugih spiskova, dakle, njihova radna mesta zauzeli su drugi nastavnici po kriterijumima koji su nama potpuno nepoznati, a naše kolege su ostale bez posla, navodi se u saopštenju za javnost.
U njemu navode i da se radi o mladim nastavnicima koji su veoma profesionalno i predano obavljali svoj posao, pa se kao jedino logično objašnjenje za njihovo otpuštanje nameće politička nepodobnost, odnosno otvorena podrška studenstkim protestima i učešće u višemesečnoj blokadi škole.
– Svesni smo da je naredba za takvo postupanje stigla iz Ministarstva prosvete, institucije čiji je izgleda jedini zadatak da brani intetese vladajuće partije, kršeći tako Zakon o obrazovanju koji zabranjuje političko delovanje u školi, ističu iz Plenuma Druge kragujevačke gimnazije.
Grupe za podršku studentskim protestima i zborovi građana Kragujevca pozvali su na protest podrške otpuštenim profesorima u petak 5. septembra u 20 časova u Pešačkoj zoni „kod Krsta” pod parolom “Protiv odmazde, protiv otkaza, protiv nepravde”.
Piše: Gordana Mirović
