Vlast koja velikodušno deli milione iz kase koju pune građani Srbije za mitinge, šatore, sendviče, pljeskavice, razne „karleuše”, za crvene javore koji se suše, za fudbalske klubove, za televiziju koju niko ne gleda, nije mogla, ili nije htela, da pomogne kragujevačkim gimnazijalcima, višestrukim državnim i svetskim šampionima u robotici da ove godine brane titulu najboljih u Americi.
Ni činjenica da sa decom već deset godina volonterski radi zvanično najbolja nastavnica na svetu profesorka Katarina Veljković, a rame uz rame sa njom i profesorka matematike Ana Stanković, ni to što deca godinama sama obezbeđuju novac za takmičenja, za hranu i vodu dok se mesecima pripremaju, nije bilo dovoljno da im se obezbedi novac za put. Najzad, posle svih neprospavanih noći i desetine poslatih mejlova, obavljenih razgovora, molbi – morali su da odustanu.
Najkulturnije su se zahvalili svima koji su ih razumeli i obavestili da neće ići u Ameriku, nalazeći razloge u nedostatku vremena da obezbede novac.
– Od srca vam se zahvaljujemo što ste bili uz nas u proteklim danima – što ste verovali, delili, podržavali i, najvažnije, pokazali da tim Kopipodi ima divne ljude oko sebe. Nažalost, ovog puta moramo da odustanemo od pokušaja da prikupimo sredstva za odlazak na takmičenje na Floridu. Vremena je bilo premalo, a cilj prevelik da bi se ostvario u tako kratkom roku. Svesni smo da je to bilo ambiciozno sa naše strane, ali nam vaša podrška daje snagu da verujemo – i da pokušamo ponovo. Verujemo da ćemo u narednim godinama imati nove prilike, uz bolju pripremu i još jaču podršku – onu koju ste nam već pokazali da imamo. Zahvaljujemo se svima koji su donirali, delili informaciju, navijali za nas i pokazali da veruju u ono što radimo.
Pita li se neko od onih koji su u vlasti da li sami treba da skupljaju novac? Dokle će više sa kutijama da šetaju po sportskim takmičenjima i koncertima i prebrojavaju svaki dinar koji neko ubaci, umesto da rade na svom projektu? Zar oni na najbolji mogući način ne predstavljaju grad i državu u svetu koji su tu za njih samo kada donesu medalje i pehare, pa treba da se slikaju? Da li je zbog ovoga bar malo sramota one koji odlučuju kome će da daju budžetske pare?
Bilo je mnogo suza
Teško je i zamisliti kako su primili vest od profesorki da ove godine ne mogu da prikupe novac i da moraju otkažu poziv iz Amerike. Kažu, bilo je mnogo suza, tuge, ali bilo je i onih koji su to stoički prihvatili.
– Svi su bili razočarani, deca i roditelji i mi takođe, ali to je život. Život je i da se naiđe na prepreku, pa da se počne još bolje. Deca ovde nauče i to da ne odustaju, kaže profesorka Ana Stanković.
A šta su rekla deca?
– Bili smo presrećni kada smo postali prvaci države, jer smo znali da nam to otvara vrata za put u Ameriku, što je velika čast. Tamo učestvuju najbolje ekipe sveta, to nam je bila prilika da upoznamo mnogo ljudi, da uspostavimo prijateljstva. Nakon što smo saznali da ne idemo bila sam mnogo tužna, bilo mi je krivo jer smo se nadali da ćemo uspeti da ponovo odemo i još jednom donesemo pobednički pehar u Kragujevac. Uradili smo najbolje sve što smo mogli, ali nismo uspeli. Oni koji su hteli – pomogli su, a oni koji nisu pomogli – valjda nisu ni hteli, kaže Jovana Ilijevski, učenica prve godine specijalizovanog matematičkog odeljenja Prve gimnazije, kojoj je ovo prvi uspeh na takmičenju.
Njena starija drugarica Lena Stanković je u trećem razredu SM odeljenja i „iskusna” je takmičarka. Četiri puta je već učestvovala na svetskim takmičenjima i ovo je trebalo da bude peto. Prvi put je bila u ulozi mentora u ekipi.
– Prošle godine u Americi smo postigli najveći uspeh i osvojili prvo mesto za inženjersku izvrsnost. Ove godine ponovo smo državni prvaci i trebalo je da idemo na Floridu i to iskustvo bi nam mnogo značilo. Trebalo je da vidimo kako se ove godine rangiramo među najboljim ekipama na svetu. Osim toga, mnogi članovi naše ekipe prvi put su ostvarili uspeh i njima bi i te kako značilo učešće na svetskom takmičenju. Upoznali bismo mnogo novih ljudi, videli njihove projekte. Jedva sam preživela saznanje da ne idemo na svetsko takmičenje, bila sam mnogo tužna. Bilo je mnogo suza, priznaje Lena.
Lena već sada razmišlja o budućim studijama i ne krije da bi najradije otišla van države, na MIT u Ameriku, ali… Ako baš bude morala da studirala ovde, biće to elektrotehnika, a master će sigurno završiti u jednoj od tri države – Engleskoj, Americi ili Švajcarskoj i već zna koji fakulteti dolaze u obzir. Za novac ne brine – tamo države i te kako brinu o talentovanim mladim naučnicima.
I Marko Bogićević je iskusan član ekipe, učenik je treće godine SM odeljenja i ovo je peta godina kako ide na takmičenja.
– Učestvovao sam na tri svetska takmičenja i stekao ogromno iskustvo. Mnogo mi je krivo što ove godine nismo otišli, bili smo jako tužni zbog toga. Svi smo među sobom komentarisali za šta se sve daje novac, a za nas nema. Mi smo sami pokušali da kontaktiramo razne influensere, poznate javne ličnosti, nosili smo kutije za priloge na koncerte i utakmice. Odazvao nam se odmah Strahinja Ćalović, stručnjak za digitalni marketing i podržao je našu priču, ali bilo je premalo vremena. Nadamo se da ćemo sledeće godine opet biti državni prvaci, da ćemo otići na svetsko takmičenje i da ćemo ponovo biti i svetski prvaci, kaže Marko.
Vratiće prikuipljeni novac
Dve profesorke Katarina i Ana bile su svesne od početka da će im vreme biti neprijatelj. Pripremale su decu za takvu mogućnost, ali kada su videle da su im sve šanse propale, dugo su razmišljale kako da to saopšte deci.
– Već posle državnog takmičenja znale smo da će biti veoma teško da se ide dalje. Ideja je bila da odmah odustanemo i da eventualno ponudimo nekoj drugoj ekipi, ali smo ipak rešile da probamo, jer nismo navikle da odustajemo. Napravile smo akciju, kontaktirale sve redom, otvorili račun u roku od sat vremena i tri dana pred odlazak u ambasadu verovale smo da će se nešto desiti. Pošto se ništa nije dešavalo, Katarina i ja smo sele da se dogovorimo. Celu noć nismo spavale, pre nego što smo im saopštle odluku, priča profesorka Ana.
Za deset godina postojanja sekcije ovo bi bilo šesto svetsko takmičenje kragujevačkih gimnazijalaca. Do ove godine uspevali su nekako da sakupe novac, ali ove godine je sve bilo drugačije. Zbog situacije u zemlji sve je stajalo, pa je nacionalno takmičenje umesto u februaru pomereno za maj. Održano je u Požarevcu, gde su kragujevački gimnazijalci opet bili prvi u generalnom plasmanu i u robot igri, što ih je automatski vodilo na svetsko takmičenje. Za skupljanje novca ostalo je malo vremena, jer ih je uslovljavalo i dobijanje viza za Ameriku. Imali su zakazan razgovor u američkoj ambasadi 2. juna i do tada je trebalo da uplate avio karte, smeštaj i kotizaciju. To je bila velika suma, jer je ekipa brojnija nego prošle godine i trebalo je oko 40.000 evra.
– Svake godine prinuđeni smo da sami skupljamo novac za svetska takmičenja. Prvo kontaktiramo sve one koje poznajemo po privatnoj liniji, za koje znamo da rade u privatnim firmama i preduzećima koja mogu da doniraju. Istovremeno, organizujemo i sastanak sa roditeljima dece iz ekipe, kako bismo i njih animirali da preko svojih veza kontaktiraju poznanike i prijatelje. Takođe, svake godine na sajtu donacije.rs otvorimo račun za uplate, tako da mnogi koji čuju za nas i na taj način uplate izvesnu sumu, objašnjava Ana Stanković koja je i sama bila iznenađena koliko ljudi je uplatilo novac, čak i sa drugog kraja Srbije.
Osim toga, svake godine Skupština grada na zahtev škole odobri nešto novca za putovanje. I ove godine bilo im je obećano da će dobiti novac, ali to do datog roka nije urađeno.
U susednim državama, u Hrvatskoj i Sloveniji, na primer, postoje robotičarski savezi koji prikupljaju sredstva od početka takmičarske sezone. Deca i profesori obezbeđuju samo mali deo.
Kod nas je problem što ovo takmičenje nije svrstano u kalendar Ministarstva prosvete. A razlog je što ekipu, po propozicijama takmičenja, čine deca od devet do 16 godina, dakle i osnovnih i srednjih škola, što po našem sistemu školstva ne može da uđe u kalendar finasiranja, pa Ministarstvo ne prepoznaje ovo takmičenje kao nešto što bi trebalo da podrži.
– Najbolje bi bilo da se osnuje fond kako bi se svake godine obezbeđivao novac za ekipu koja će predstavljati državu. Ima sjajne dece koja provode sate i sate u ovoj učionici i veoma je teško kada im kažete da ne mogu da pokažu ono što su radili, smatra profesorka Ana.
Ona napominje da je sa koleginicom Katarinom poslala stotinu mejlova firmamama i kompanijama da im izađu u susret, ali od nekih ne dobiju nikakav odgovor. Od svih kojima su se obratile oko 15 posto su ih odmah podržali, za sve ostalo trebalo je da se sačeka.
Inače, sav novac koji je prikupljen za odlazak na Floridu preko sajta biće vraćen donatorima. Takođe i novac koji je uplaćen direktno na račun škole biće ponuđen da se vrati darodavcima, a ukoliko neko ne želi, iskoristiće se za kotizaciju za državno takmičenje, koje treba da se uplati do kraja juna.
Pripreme za novu sezonu
Treba podsetiti da First lego liga, svetsko takmičenje u kome učestvuje gotovo milion dece, je takmičenje iz robotike sa ciljem da se kreira novi inovativni projekat. Jedan od zadataka takmičara je da na stolu punom lego prepreka robot koji su oni osmisli za dva minuta i trideset sekundi samostalno stigne što dalje. Pored toga, učenici kreiraju dizajn robota i softveri moraju da objasne kako sve to funkcioniše i koje su alatke iskoristili. U završnom delu prezentuju stručnim sudijama način na koji su rešavali zadati problem tokom čitave sezone, kako su sarađivali i sve ono što predstavlja timski rad.
Dve profesorke – Katarina Veljković i Ana Stanković već čitavu deceniju pripremaju decu za takmičenja iz robotike. Svake godine pravi se nova ekipa i već od sepetembra počinje da se pravi selekcija, čim se deca prijave za sekciju.
Od oktobra se počinje sa radom na temi koja je aktuelna za tu sezonu. Rade svake subote po ceo dan, isključivo volonterski i pripremaju se za nacionalno takmičenje koje obično bude organizovano u januaru ili februaru. Nakon toga, prve četiri ekipe idu na regionalno takmičenje u Sloveniju i posle toga prvoplasirana srpska ekipa ide na neko svetsko ili evropsko takmičenje.
Prvim mestom na takmičenju u Požarevcu ekipa Prve kragujevačke gimnazije Kopipodi je obezbedila učešće na svetskom takmičenju FIRST LEGO League Florida Sunshine Invitational koje će se održati na Floridi u periodu od 24. do 28. juna ove godine. Da bi otputovali na Floridu, bilo je potrebno da se prikupi 40.000 evra za ekipu koju bi činilo 17 članova, a prikupljeno je svega deset posto od te sume. Inače, sekcija Lego igara postoji već deset godina u sklopu Prve kragujevačke gimnazije, a analize pokazuju da je 80 učenika prošlo kroz sekciju i da se mnogi od njih danas nalaze i na svetskim fakultetima i univerzitetima, baveći se naukom.
Uprkos svemu, ni deca ni profesorke ne žele da odustanu. Naprotiv. Obećavaju da će se pripremati još bolje za narednu sezone i da će opet biti svetski prvaci.
Pred njima se stvarno treba postideti.
DUŠAN ALEKSIĆ, ČLAN GRADSKOG VEĆA ZA OBRAZOVANJE
Grad je hteo da pomogne, ali…
Od samog početka postavilo se pitanje zašto grad ne pomogne mladim gimnazijalcima da odu na svetsko takmičenje. Istina je da je prethodnih godina pružao određenu finansijsku podršku i da je to bilo obećano i ove godine. U nezvaničnom razgovoru sa članom Gradskog veća za obrazovanje Dušanom Aleksićem, pre nego što se odustalo od odlaska u Ameriku, on je potvrdio da su dobili dopis iz Gimanzije da im se pomogne, ali da on smatra da su „daleko” od toga da skupe sav novac i da će grad pomoći u okviru svojih mogućnosti.
U zvaničnom saopštenju Aleksić je naveo „da po prijemu dopisa škole, a nakon konsultacija sa članom Gradskog veća za finansije, potvrđeno je da grad ima mogućnosti i želju da izdvoji sredstva u istom obimu kao i prethodne godine. Međutim, uprkos spremnosti grada da pomogne, škola je donela odluku o odustajanju od takmičenja iz razloga koji uključuju kratke rokove, složenu administraciju i previsoke troškove puta što je potvrđeno i u zvaničnoj elektronskoj komunikaciji sa direktorkom škole, tvrdi Aleksić i svoje navode dokumentuje prepiskom sa direktorkom Prve kragujevačke gimnazije”.
Međutim, nigde nije naveo da je grad prošle godine uplatio oko 400.000 dinara, što bi i da su uplatili odmah, bilo nedovoljno. Znajući da taj novac nije dovoljan, naravno da je bilo logično da se donese odluka o odustajanju.
Piše: Gordana Božić
