Moj pokušaj da oformim algoritam za pobijanje SNS pogleda na svet ima uspeha u nekim delovima, ali nisam uspeo da smislim utuk na stav da je svet pred trećim svetskim ratom. Nedavna situacija sa Izraelom i Iranom i američko direktno mešanje u taj sukob bombardujući Iran, zaista može nekoj osrednjoj duši, koja se oseća komforno u nacionalističkom miljeu i tumači istoriju u dihotomskom maniru, svi Nemci su zli, jer mrze Srbe, svi Hrvati su zli, jer iz zavisti mrze Srbe, Svi Amerikanci mrze Srbe, ceo zapad mrzi Srbe, valjda nas i oni mrze što smo uspešni, te je treći svetski rat usmeren protiv Srba, a od toga može da nas spase samo naš predsednik, Supermen sakriven iza najskupljih firmiranih odela.
Međutim, ti ljubitelji srpstva vole i istoriju, ali naročito istorijske plićake. Zaista oni pamte samo istoriju od 1918. i smatraju da Zapad nije nikad na strani Srbije, a mi smo od srednjeg veka miljenici Zapada, jer uzmite samo naše rivalstvo sa Bugarima – Bugarska je postala ranije carstvo od Srbije, a Srbija je u dvadesetom veku bila ispred Bugarske – imala je onu veliku državu, poziciju u svetu koja je bacala u duboku senku Bugarsku.
Tek kad smo se u potpunosti okrenuli od Zapada, početkom dvadesetprvog veka, počelo je naše zaostajanje. Naš Ćaci ima tu podršku od svih žutih televizija u velikom Ćacilendu u kome mi živimo. Interesantana je podudarnost da SNS-ovci svoje arhi neprijatelje zovu žuti, a opšte je prihvaćeno da se štampa tipa Informera, Kurira i da ne nabrajamo, zove „žuta štampaˮ. A veliki žrec te štampe je Cvrcko-Oraščić, urednik Informera! Morao sam da smislim novo ime, jer mi je muka više od svih tih Vučića, Vučevića, Vučićevića.
No, na njihovu žalost svet nije pred svetskim ratom. Svet je pred novim svetskim poretkom, tj. Pax Americana et Russiana. Velike sile rade šta hoće lokalno, gledajući kroz prste jedna drugoj, pažljivo izbegavajući direktne sukobe. To, koliko je dobro za globalni mir, toliko je grozno po male zemlje, ali svakoko nije usmereno isključivo protiv Srba.
Šta mislite da li bi me studenti uzeli za pregovarača? Ne, nikako, i to ne zato što se oni u osnovi ne slažu sa takvim idejama, nego zato što znaju da iracionalnost često ne trpi racionalan pristup. Ja nikoga ne bih uspeo da ubedim ovakvim stavovima, a oni su mnoge već ubedili svojim intuitivnim pristupom. Na Vidovdan studenti su organizovali veličanstven skup koji je Ćaci veliki proglasio za znak opadanja, jer je bilo manje ljudi nego 15. marta – svega 140.000. Zaboravljajući da je 5. oktobra 2000. masa od stotinak hiljada ljudi oborila Miloševićem režim.
Studenti su pokazali da narodne mase nisu spremne za nasilne promene… Oni su skinuli žute prsluke i time odgovornost za dalji tok dogaćaja, što je preostala masa shvatila kao mogućnost sukoba s policijom, koji se ubrzo umirio. To pokazuje da je izbor studenata da se nenasilno bore za promene jedini ispravan u ovom trenutku. To je za mnoge neprijatan maraton, ali je u ovom trenutku najbolji izbor.
Neki misle da će Ćaci morati da da izbore do kraja ove godine, ali svi su izgledi da nisu u pravu. Izbori će biti 2026. godine. Dotle će morati da se pumpa. Neće biti lako, ali ja se uzdam u maštu samosvesne mase!
Samosvest je svest o svesti preko koje se saznaje i o onome ko saznaje i tek ona koristi kompletne pojmove, sve pre toga je predistorija čovečanstva, pred kojim je još dug put razvoja, pošto samosvest shvata drugu samosvest kao sebi ravnu. A to je tek početak, jer onda tek treba narodi da dospeju do samosvesti i da shvataju druge samosvesne narode kao sebi ravne. Tek tada neće biti potreban nikakav Pax Americana and Russiana i „Oda radostiˮ će s pravom biti pevana! Ali ta hipoteza nije mnogo verovatna, ipak je Srbiji pripala čast da njeni studenti ukažu na tu izvanrednu mogućnost za ljudski rod.
Sam Hegel nije video takav razvoj samosvesti – on je verovao da je samosvest prerogativ boga, a srpski studenti ga demantuju. Uopšte, Hegel je započeo studije teologije, pa se posle prebacio na filozofiju. Zato je Šeling, koji je bio mlađi od njega, u početku prednjačio pred njim, prvi je objavi svoj sistem, te se Hegel, kao filozof formirao u protivstavu prema Šelingu.
Gde se tu uklapa srpski Ćacilend? On je predstavnik svesti, često zamagljene, koja drugog smatra za smrtnog neprijatelja (naročito ako je Nemac ili Hrvat), dok sve što je naše obožava, jer on voli Srbiju zato što voli sebe! Paradoks je što je veliki Ćaci sve što je branio poslednjih godina na kraju prodao, te njegov poziv da „sačuvamo Srbijuˮ znači da je sačuvamo od njega. To će studenti najbolje da urade.
Pobedio je jedino „obojenu revolucijuˮ. Koja je još jedna logička greška nazvana A Strow men argument – izmisliš čoveka od slame, daš mu osobine koje ti odgovaraju, pa ga onda lasno pobediš. Međutim, sagoreće ga studenti u toj slami. Molim vas da ovo shvatite kao stilsku figuru, a ne kao poziv na neke lomače. Jer, evo studenti sa građanima blokiraju Beograd i neke druge gradove, bez ikakvog nasilja. Ako Ćaci to pretvori u sukob, to će mu biti poslednje nepočinstvo. Ali pobedio nije čak ni ono što je izmislio, jer studenti veslaju i dalje. Odnosno PUMPAJU!
Piše: Vladimir M. Ristić
