Posle dužeg čekanja grad Kragujevac je potpisao ugovor o kupovini imovinske celine broj 1 preduzeća „Zastava bezbednost” u stečaju. Prodavac – Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i poverenik Velibor Lukić, sa jedne strane, i kupac grad Kragujevac, stavili su potpise na ugovor o prodaji 27. jula, na osnovu direktne pogodbe koju je poverenik Lukić prethodno predložio. Cena od 56,5 miliona dinara je indentična procenjenoj vrednosti imovine preduzeća, koja je označena kao celina broj 1.
Grad je ponudu u kojoj prihvata cenu poslao još 27. februara, a saglasnost na tu odluku dao je Odbor poverilaca 25. marta, dok je zapisnik o primopredaji imovine potpisan 2. marta, dakle i pre samog potpisivanja ugovora o kupoprodaji. Očigledno je da je u redovima gradskih vlasti posle prihvatanja ponude došlo do naknadnog premišljanja od februara do kraja jula, ali je ugovor ipak potpisan i dileme su okončane.
Druga očigledna činjenica je da je gradu bilo izuzetno stalo da dođe u vlasništvo takozvanog „Zastavinog vatrogasnog doma” sa kulom i garažama, što mu je konačno i uspelo, iako ovo otvara neke dileme. Pre svega, javnost u gradu proglašenom za četvrtu lokalnu samoupravu u Srbiji po transparentnosti (javnosti) rada nije do sada obaveštena kakvi su planovi i namere grada sa ovim domom.
Hoće li grad ustupiti ili dati na korišćenje dom vatrogasnoj jedinici Kragujevca, profesionalcima koji rade pri MUP-u? Ako bi im ustupili ili iznajmili taj dom, pod kojim će to uslovima biti i koliko će značiti za poboljšanje zaštite od požara prvo – ove industrijske zone, kompleksa nekadašnje „Zastave”, a onda i šireg dela grada?
Da Vatrogasni dom koji je pripadao „Zastavi bezbednosti” nije kroz stečaj smeo da dođe u ruke privatnika bilo je jasno još prošle godine kada je bila zakazana licitacija za prodaju „Zastava bezbednosti” kao celine, ali je dva dana pre licitacije stigla naredba stečajnog upravnika da se prodaja odlaže. Izgleda da nije bilo načina da se privatni kupac obaveže da će Vatrogasni dom koristiti za njegovu izvornu namenu
Tada se pojavljuje rešenje da to bude grad, ali gradovi i opštine u Srbiji ne bave se vatrogasnom zaštitom, niti imaju kadrove za to, niti je to praksa. Ovaj posao obavlja deo policije. Od bivši zaposlenih u „Zastava bezbednosti” saznali smo da su i oni, kada je policija isključivo preuzela ovu delatnost, iznajmljivali Vatrogasni dom u krugu „giganta” MUP-u za 2.000 evra mesečno.
Sada se otvara slična dilema. Grad Kragujevac, po Zakonu o zaštiti od požara, može da bude subjekt zaštite, odnosno da organizuje sopstvenu vatrogasnu službu, kao što to može i neki privredni subjekt, ali je pitanje može li da iznese ovaj poduhvat, mada je investiranje 56 miliona izneo lako, kao da sve kipi od para, a znamo šta sve fali i na kakav smo glas izašli. Tu se, reklo bi se, gradski faktori nisu mnogo pitali, ali šta dalje?
Za Velimira Lukića, poverenika Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u ovom stečaju, pitanje zašto je grad Kragujevac kupio imovinsku celinu broj 1 preduzeća „Z. Bezbednost” nije za njega relevantno, jer ne postoji ni jedan osnov da tako nešto pita, niti obaveza kupca da se pred njima izjašnjava za šta želi da upotrebi ono što kupuje u stečaju. Njemu je, kako kaže, glavno da se ništa od preduzetih ranji ne kosi sa Zakonom o stečaju.
I organi uprave Skupštine grada, koje smo posredstvom Informativne službe pitali kakva je dalja namena kupljenog Vatrogasnog doma, nisu nam odgovorili, valjda da bi i oni dali doprinos četvrtom mestu grada na listi transparentnosti.
Piše: Miloš Pantić
