Od najave da će u fabriku „Fijat” u Kragujevcu doći da radi 800 radnika iz Maroka i Nepala prošlo je mesec dana, a ona je sprovedena u delo samo delimično. Naime, od prvog radnog dana posle kolektivnog godišnjeg odmora, 18. avgusta, ovdašnjim radicima pridružilo se 90 radnika iz Maroka, kako je i najavljivano, oni će ovde raditi godinu dana i ujedno se obučavati za proizvodnju električnih automobila u svojoj firmi kod kuće koja pripada „Stelantisu”.
Od 700 Nepalaca, najavljenih novih radnika „Fijat – Stelantisa” u centru Šumadije, još niko nije stigao, a da li će i kada doći neizvesno je, bar prema podacima kojima raspolaže Samostalni sindikat ovog preduzeća, sa čijim predsednikom Ivanom Ristićem razgovaramo o tome.
Kakva je sada popunjenost radnik mesta u kragujevačkom „Fijatu”?
– Što se tiče italijanskih radnika, bilo ih je oko 70 pred odmor. Znam da su neki ostali i nisu hteli da koriste odmor da bi više zaradili. Da li su ti radnici posle otišli, ili su ostali da rade kod nas, ne znam. Sada su došli Marokanci, ima ih oko 90. Oni rade.
Da li su uključeni u sve delove procesa proizvodnje?
– Da, oni su raspoređeni po proizvidnim pogonima, ima ih u logistici, preseraju, montaži, ima ih i u karoseriji, a u lakirnicu ne idem zbog posebne procedure, ali možda ih ima i tamo. To su radnici iz „Stelantisove” fabrike iz grada Kinetre, koja proizvodi neke tipove malih automobila. Ta fabrika je nova i ona pripada „Sitroen” grupaciji.
Pošto sem vas niko nije demantovao najavu gradskog većnika Erića da će doći 800 radnika iz Nepala, šta se oko toga događa?
– Situacija je takva da su još otvoreni konkursi za prijem naših radnika koji su nam potrebni za treću smenu. Plašim se da ako ne budemo imali dovoljan broj naših radnika, da će kompanija morati pošto-poto da bi pokrenula treću smenu, da se okrene nekim drugim vidovima zapošljavanja, a to znači agencijskom zapošljavanju. To je dijametralno suprotno od onoga što je Erić najavio. Ako se ti radnici budu pojavili iz Nepala, mogu samo da se pojave kao radnici neke od međunarodnih agencija koje inače dovode radnike za „Fijat”, ali naše ljude. U tom slučaju, po Zakonu o agencijskom zapošljavanju, oni ne mogu da zaposle više od 10 posto radnika u fabrici. To mi ne možemo da sprečimo kao sindikat, iako smo protiv toga apsolutno, jer je to zakonski omogućeno kompaniji, ne samo našoj. Ako ima 2.000 ili 3.000 radnika, izračunajte koliko je 10 posto. Znači, apsolutno se ne može raditi o onoj cifri koju je Erić najavio.
Oko tačnog broja zaposlenih operiše se ciframa od 2.000 do 2.800 radnika. Koliko ih tačno ima?
– Trenutno u „Fijatu” ima oko 2.800 radnika, plus minus svakodnevni odlasci i svakodnevni dolasci. Ne verujem da ni u zvaničnoj službi mogu da vam kažu koliko na današnji dan ima zaposlenih. Veliki je priliv i veliki je odliv radnika. Ima onih koji ne mogu da izdrže uslove rada ili, jednostavno, neće da rade. Počeli su, probali su, ili ne mogu da stignu, ili im je mala zarada i oni napuštaju. Radi se o velikoj fluktuaciji jer svi ti radnici koji dođu nisu za stalno, već na određeno vreme. Ima onih koji su bili tri meseca i nisu zadovoljili. Njima se više ne produžava ugovor. Razlozi su razni, pre svega česti odlasci tih radnika na bolovanje.
Da li je u oglasu koji je raspisan za naše domaće radnike određen rok dokle je otvoren?
– On je stalno otvoren, a onog trenutka kad budemo zadovoljili potrebe za radnicima on će biti automatski povučen. Sve je dobro dok je on otvoren, jer znači da imamo potražnju automobila, da imamo rast. Ja ću se zabrinuti onog trenutka kada bude bio zatvoren. Doživećemo neki vrhunac proizvodnje i onda, posle vrhunca, zna se – pad. Samim tim ne verujem da će poslodavac primiti sve radnike u stalni radni odnos, jer autoindustrija je specifična proizvodnja. Kad dođe do rasta, dođe i do povećanja tražnje radne snage. To traje dokle traje, a posle dolazi do manjeg pada. To je sasvim normalno.
Dakle, treća smena nije još krenula?
– Još uvek treća smena nije krenula i mislim da neće u skorije vreme da krene.
Da li ste upoznati kolike će biti zarade Marokancima koji su došli, ili Nepalcima ako i kada budu došli?
– Nismo upoznati, oni su potpisali svoje ugovore i to je poslovna tajna. Protivzakonito je da mi znamo koliki je iznos. Ne znamo ni gde su smešteni. Što se sindikata tiče ja njih ne mogu da uzmem u članstvo. Nisu naši državljani, jesu naši radnici, ali mislim da im je kompanija pomogla oko smeštaja i da nisu u kolektivnom smeštaju, već su kao Italijani smešteni u nekim kućama koje su bile za izdavanje, ali ne znam pod kojim uslovima. Nismo imali kontakte, ni neformalne, oni se nama nisu obraćali, a video sam ih da rade.
Da li se zna do kada će se čekati na angažovanje agencije koja dovodi strane radnike?
– Ne. To je poslednja solucija. Plašim se šta može da se desi. I u tom slučaju, ako dođu Nepalci, oni nisu radnici naše kompanije „Stelantis”. To će biti agencijski radnici koji su angažovani u fabrici „Stelantis”. Oni nemaju ista prava kao radnici kompanije koji su stalno zaposleni, to je nešto drugačije. Oni su zaposleni kod agencije koja naplaćuje od „Fijata” to što mu izdaje radnike. Njima je agencija poslodavac.
Da li ima takvih radnika sada u preduzeću?
– Nema, za sada. Ovo bi bio prvi slučaj u „Stelantisu”. Čuo sam da ih ima u „Jang fengu” i u JKP ”Šumadija”, to Erić najbolje zna kako su zapošljavani, a ja mislim da su oni u toj firmi agencijski radnici.
Treća smena treba da poveća dnevnu proizvodnju. Da li ona u ove dve smene raste?
– Znate šta, fudbaler kada trenira, trenira svakodnevno, svakog dana napreduje. Tako i mi, što više poena dajemo, sve veći je proces proizvodnje. Znači, doći ćemo u jednom trenutku do maksimalne proizvodnje. U svemu ovome najbolje je to što je ovaj model koji radimo najsvetlija tačka, ima prodaju, prođu, u usponu je. E, sad, nije dovoljno samo to, jer moraju da se ispoštuju neki rokovi. Ako je sve što proizvedemo za poznatog kupca, znači da je poznati kupac na čekanju. Mi moramo da se potrudimo da taj period čekanja bude što je moguće kraći, zato i idemo na veće zapošljavanje.
U „Fijatu” su zaposleni imali topli obrok. Da li je tako ostalo i da li to ulazi u visinu zarade?
– Veći deo toplog obroka plaća kompanija, a svakog radnika taj obrok košta sto dinara. Sve preko te cifre kompanija dotira. Trenutno je obrok oko 400-500 dinara, kompanija vrši dotiranje do tog iznosa, a koliko puta je neko jeo to će mu se skinuti od plate, s tim što je stvarni iznos mnogo veći.
Objavljeno je da se italijanskim radnicima nudi 70 evra dnevno, uključujući i topli obrok, ako dođu na rad u Kragujevac? Naveden je stav njihovog sindikata da su protiv ponuda da rade u drugoj zemlji i da žele da proizvode u svojoj zemlji. Šta mislite o tome?
– To je sasvim razumljivo i mi smo imali isto to kad su naši radnici išli u Slovačku i Poljsku u „Stelantisove” fabrike i tada smo mi bili protiv tog načina zapošljavanja i rešavanja viška zaposlenih. I mi smo bili za to da se proizvodnja obavlja u našoj kompaniji i da naši radnici ne idu bilo gde van Srbije. To je posao sindikata i sasvim je normalno da sindikati budu protiv toga. Koji bih ja bio sindikat kada bih želeo da moji radnici odu bilo gde u inostranstvo. Na svakom radniku je da odluči za sebe šta mu je činiti, da li da se uputi u Srbiju da radi, ili će ostati na nekom minimalcu ili socijali. To je sindikalna borba. Kao što se mi ovde zalažemo da rade naši radnici, tako se i Italijani zalažu za svoje fabrike.
Piše: Miloš Pantić
