Učesnici protesta i blokada u Kragujevcu koji su dobili prekršajne prijave od policije, prema navodima advokata, odlučili su da ne plate novčane kazne u roku od osam dana već da idu na Prekršajni sud i izazovu policiju da u postupku dokazuje navode iz prijava. Izabrali su borbu umesto priznanja krivice, jer su te prijave, kako ocenjuju, bile pritisak vlasti da odustanu od učešća na protestima.
Dominiraju policijske prijave po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima i odnose se na prekršaj – nedozvoljeno kretanje građana kolovozom na mestima gde postoji trotoar. Advokati koji besplatno zastupaju prijavljene građane tvrde da će biti lako dokazati da ne postoji odgovornost građana za prekršaj koji im se stavlja na teret. Napominju i da je bilo propusta i nezakonitosti prilikom legitimisanja koje je prethodilo prijavljivanju građana. Oni su bili legitimisani dok su stajali na trotoaru za vreme protesta, a da ih uniformisani policajci nisu ni upozorili da su u nekom prekršaju, nego su im govorili kako je sve u redu, a provera rutinska.
Talas dostavljanja prijava na kućne adrese učesnika blokada počeo je u drugoj polovini jula sa zaoštravanjem protesta zbog represije nad studentima i građanskim aktivistima u Srbiji. Advokat Radivoje Kastratović iz Kragujevca ima više od deset predmeta u kojima zastupa građane koji su dobili prekršajne naloge iz policije.
Njima se stavlja na teret izvršenje prekršaja iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. „Krivi” su za nedozvoljeno kretanje kolovozom, odnosno kršenje obaveze kretanja trotoarom tamo gde on postoji.
Advokat Zlatko Milić ima predmete po prijavama protiv građana po dva osnova, po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, uz navode da su svojim boravkom na ulici ometali saobraćaj, kao i po Zakonu o javnim okupljanjima, zbog organizovanja neprijavljenog skupa letos ispred prostorija SNS u Kragujevcu povodom podrške studentima u Novom Sadu.
– Faktički samo legitimisanje na trotoaru bilo je dovoljno za prekršajnu prijavu. Pisali su prijave redom ljudima koji su dolazili na odavanje pošte. Besplatno zastupam troje prijavljenih građana sa raskrsnice kod „Uzora“ gde su studenti organizovali odavanje pošte i dvoje građana koji su prelazili pešački prelaz kod Balkana, kaže za „Kragujevačke“ advokat Ivan Dubljanin.
Odbili da plate novčanu kaznu
Građani su mogli da izaberu da plate polovinu od ukupnog iznosa prekršajne kazne u roku od osam dana, koja je u slučaju nedozvoljenog kretanja kolovozom 5.000 dinara.
– Umesto toga, građanin može da odluči da pokrene postupak pred Prekršajnim sudom, a to znači da izaziva sud da utvrdi da li je zaista došlo do izvršenja prekršaja ili nije. Svi građani koji su se meni javili idu na suđenje, kaže advokat Kastratović. On napominje da građani to vide kao drugi korak u nastavku borbe protiv režima, a prvi je na ulici. Odlučni su da nema povlačenja ni posle procesuiranja i ići će do kraja. Građani su sami tako odlučili, a ja sam tu njihovu nameru pozdravio, govori Kastratović.
S druge strane, plaćanjem prekršajne prijave građani bi praktično priznali da su učinili prekršaj, što ne žele da učine.
– Faktički su pokušali da nateraju ljude da uz tu pogodnost, priznaju prekršaj iako ga nisu učinili. Svi su prihvatili moju sugestiju da idu na sudsko odlučivanje zato što smatram da ćemo na sudu lako da dokažemo da oni nisu učinili prekršaj, kaže advokat Dubljanin.
Građane koji su dobili prekršajne naloge policija je u nekim slučajevima legitimisala, a u nekim nije, kaže advokat Kastratović.
– Navodim radikalan primer i dokaz da se radi o potpunoj zloupotrebi. Mojoj supruzi je takođe stigao prekršajni nalog, a da mi uopšte tih dana nismo ni bili u Kragujevcu, niti je ona bila prisutna na blokadama. Takvih slučajeva ima još, priča Kastratović.
On napominje da građani koje je policija legitimisala na trotoaru nisu uopšte bili u prekršaju, ali im je, ipak, stigao prekršajni nalog od policije.
– To su ljudi koji su se okupljali na trotoaru, a za koje su oni percipirali da su opoziciono nastrojeni, da su sigurno učestvovali u blokadi i učinili prekršaj koji im se stavlja na teret, što je postupanje apsolutno suprotno propisima i pravilima. Policija ne može da postupa na takav način. Ona je dužna da deluje samo u slučaju da uoči izvršenje prekršaja. Ona ne može da građane koji nisu u prekršaju, pod pretpostavkom izvršenja, procesuira, objašnjava Kastratović.
On dodaje da je zakonska obaveza policije da reaguje kada uoči prekršaj, tada prilazi građaninu, sastavlja prekršajni nalog. U svim slučajevima koje zastupa, tvrdi Kastratović, nije bilo prekršaja.
– Oni nisu prilazili građanima prilikom izvršenja prekršaja, već su ih legitimisali na trotoaru, na drugim mestima, ali ne u prekršaju, a zatim su im stizale prekršajne prijave. Niko im nije rekao da su u prekršaju i da se sklone sa ulice. Zbog toga je jasno da će u svim ovim postupcima uslediti oslobađajuće odluke, uveren je advokat Kastratović.
I u predmetima advokata Zlatka Milića, policija je sve prijavljene građane legitimisala na trotoaru, a prijavljivala za prekršaj na kolovozu.
– Značajno je reći da ukoliko je saobraćaj bio zatvoren, a policija stala kao patrola, onda tu nema saobraćaja i niko nije ometao saobraćaj. Da nije tako, policija je svaki put mogla da podnese na hiljade prekršajnih prijava. Oni su, međutim, prijavljivali redovne učesnike na protestima koji su samo šetali, odavali poštu i duvali u pištaljke, kaže advokat Zlatko Milić.
Advokat Dubljanin objašnjava da će se na sudu verovatno čuti da javni skup nije bio prijavljen i da na neprijavljenom skupu građani nisu smeli da blokiraju saobraćaj.
– A poenta priče je da je neprijavljeni skup obezbeđivala policija, on se odvijao svaki dan godinu dana, gde je policija navikla ljude da je to normalno, reguliše saobraćaj, sprečava narušavanje bilo čije bezbednosti, a još važnije – treba dokazati da su oni bili na ulici. Oni su bili na trotoru gde su bili i legitimisani. U toj meri je prekršeno pravilo postupanja policije, pa mislim da bi bilo zaista neprimereno ako bi sudija tako nešto prihvatio. Mislim da to neće biti teško braniti. Možda će da bude od značaja kod kojeg sudije će pasti ovi predmeti, smatra Dubljanin.
Prijave u službi zastrašivanja
– Više je nego očigledno da je kao i povodom ekoloških protesta i sada slučaj da sud i policija služe kao jedna batina u rukama vlasti kojom se zastrašuju građani kako bi odustali od građanskog aktivizma, ocenjuje advokat Kastratović.
On navodi primer novinara i građanskog aktiviste Miroslava Miletića koji je učesnik protesta i blokada.
– Njega je na Đačkom trgu prepoznao policajac, prišao mu, legitimisao ga i čak objasnio da je to samo jedna procedura koja neće ishodovati prekršajnim nalozima. On nije bio u prekršaju u vreme legitimisanja, ali oni u policiji očigledno imaju neke kvote, broj ljudi koji treba da se procesuira kako bi se poslala politička poruka zastrašivanja. Prijave su stigle građanima koji su često učestvovali na protestima i blokadama. Ovo je poruka njima, pokušaj demotivacije, zaključio je Kastratović.
Dubljanin ocenjuje da je jedina svrha prijava pritisak na građane da oni jednostavno više ne dolaze na protest, da ih zastraše novčanim kaznama.
– Mislim da su svi predmeti odbranjivi. A namera je bila jasna – političko zastrašivanje, slaže se i advokat Zlatko Milić.
Stižu pozivi za suđenje
Prema rečima advokata Kastratovića, vlast sada primenjuje isti model kao i u ranijim ekološkim protestima i građanima na teret stavlja isti prekršaj.
– To je zloupotreba, jer je pravo na mirno okupljanje ustavom garantovana kategorija, a građani koji se mirno okupljaju imaju pravo da se pojave na ulici i svuda. Prekršajno procesuiranje za navodne saobraćajne prekršaje je suspenzija tog ustavnog prava i praktično zloupotreba Zakona o bezbednosti na putevima, smatra Kastratović.
Postupci koji su ranije vođeni u vezi sa ekološkim blokadama, gotovo bez izuzetka, su okončani oslobađajućim odlukama, što Kastratović očekuje i u predmetima građana u protestima zbog pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi u Novom Sadu. On je uveren da je na sudu “ više nego dokazivo” da nema dela za koje se građani terete, oni imaju svedoke, a policajci ne mogu da daju konzistentne izjave pošto se radi o montiranim slučajevima.
– Od više od deset zahteva za sudsko odlučivanje koje smo podneli još u avgustu prvi pozivi za suđenje su stigli 15. septembra za dva predmeta, a ročišta su zakazana za novembar. Imajući u vidu da nije praksa da između podnošenja zahteva za sudsko odlučivanje i zakazivanja prvog ročišta protekne nekoliko meseci, kod mene je ranije postojala sumnja da će sud ove predmete, koji su očigledno neosnovani, držati na stend baju do zastarelosti, kako bi se izbegli troškovi koje bi na kraju država trebalo da plati, kaže Kastratović.
On navodi da je cilj odbrane da se do kraja rasvetli činjenično stanje, te će u svakom predmetu biti predočeni dokazi kako bi se utvrdilo da ono što se stavlja na teret osumnjičenima nije tačno.
– To podrazimeva saslušanje policajaca koji su naloge sačinjavali, njihovih kolega koji su tog dana bili prisutni i svedoka koji će potvrditi da su građanima na teret stavljane neke neosnovane tvrdnje. Mi ćemo predočiti sve relevantne dokaze, pa ne očekujem da će se postupci relativno brzo završavati. Sud je u obvezi da sve dokaze izvede. Videćemo kakav će biti pristup suda u odnosu na ove praktično SLAPP tužbe, navodi Kastratović.
Advokat Dubljanin navodi da je samo jedan građanin koga zastupa dobio poziv na ročište koje će biti održano 21. oktobra.
-Videćemo kako će se ponašati sudija. Imam utisak da sudije neće biti previše stroge, jer ne vidim svrhu i kako mogu da podrže ovakvo postupanje policije. Predložićmo svedoke, vide se greške i iz prijave, kaže Dubljanin.
IZ PREKRŠAJNOG SUDA
Do sada samo dve presude
Protiv učesnika javnih skupova – protesta u Kragujevcu, Policijska uprava je za devet meseci ove godine podnela 36 prijava zbog prekršaja po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima i po Zakonu o javnom redu i miru. Od tog broja pokrenuta su 34 prekršajna postupka, dok su dva zahteva za sudsko odlučivanje odbačena, rečeno je „Kragujevačkim novinama” u Prekršajnom sudu.
Okončana su dva predmeta i izrečene novčane kazne u iznosu od 30.000 dinara zbog vređanja službenog lica nadležnog organa u vršenju službene dužnosti po Zakonu o javnom redu i miru i novčana kazna u iznosu od 10.000 dinara zbog narušavanja javnog reda i mira nepristojnim, drskim i bezobzirnim ponašanjem.
Pred Prekršajnim sudom vodi se i postupak protiv Lazara Klačara koga je letos privela policija na građanskom okupljanju zbog vređanja službenog lica u vršenju službene dužnosti po Zakonu o javnom redu i miru. Ovaj postupak nije okončan.
Piše: Gordana Mirović
