Kragujevčanka Neda Glišović ima 28 godina i od pre dvadesetak dana je doktor nauka u oblasti mikrobiologije. Raritet je da je doktorku disertaciju odbranila na Institutu Kiri u Parizu, pod mentorstvom dr Danijele Matić Vignjević, takođe Kragujevčanke, koja vodi istraživačku laboratoriju na ovoj prestižnoj visokoškolskoj ustanovi.
Bio je to poseban dan za Nedu, ne samo zbog naučnog postignuća, već i zato što su u publici, osim porodice, bili i njeni drugari iz Gimnazije Sara Milojević i Filip Popović, koji su doputovali u Pariz da bi je podržali i bili uz nju. Njihovo prisustvo, kaže Neda, „bilo je podsećanje na to odakle sve počinje – iz prijateljstva, iz zajedničkih snova i iz učionica malih gradova koji često iznedre velike ljude”.
Presudio susret sa dr Danijelom
Prve velike uspehe Neda je ponela iz Osnovne škole „Milutin i Draginja Todorović“, gde je bila đak generacije, a kasnije se to nastavilo i kroz Prvu kragujevačku gimnaziju.
Sve je stizala i ništa joj nije bilo teško i sve je interesovalo.
Učestvovala je na takmičenjima iz srpskog jezika, matematike, fizike i biologije, a u okviru Regionalnog centra za talente sprovodila je male istraživačke projekte na Institutu za biologiju u Kragujevcu. Bila je i član lingvističke sekcije koja je tri puta osvojila prvo mesto na državnom takmičenju lingvističkih sekcija. Van škole je trenirala plivanje, išla na folklor i pohađala plesnu školu „Daca Dens Studio”.
– Gimnaziju sam doživljavala kao školu sa posebnim duhom i ona je snažno oblikovala moje odrastanje. Uz znanje, profesori su nam usadili i trajne vrednosti koje i danas nosim – a to je da su rad, posvećenost i radoznalost jednako važni kao i sam talenat. Posebno mesto u mom srcu zauzima profesorka biologije Dušica Kovačević, koja je u meni probudila ljubav prema biologiji i istraživanju. Bila je izuzetna u svom pristupu predavanjima – svaku lekciju pretvarala je u priču i inspirisala nas da postavljamo pitanja. Zahvaljujući njoj, biologija je za mene postala više od školskog predmeta – postala je poziv, seća se Neda gimnazijskih dana, gde je proglašena za najboljeg đaka prirodno-matematičkog smera.
Već tada je bilo izvesno da će se posvetiti nauci, a po završenoj srednjoj školi nije imala dilemu. Upisala se na Molekularnu biologiju i fiziologiju na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Završila je studije sa prosečnom ocenom 9,88.
– Na fakultetu sam stekla široko teorijsko znanje, ali i dosta praktičnog iskustva koje nas je pripremilo za rad u laboratoriji. Posebno pamtim profesora dr Gorana Brajuškovića, takođe Kragujevčanina, koji je obeležio naše studiranje svojim izuzetnim predavanjima i uveo nas u svet molekularne genetike, objašnjava naša mlada sagovornica.
Nakon osnovnih studija, nastavila je obrazovanje u Francuskoj, na Ecole Normale Superieure (ENS) u Parizu, na master programu Fundamentalna biologija zdravlja.
Bila je stipendistkinja Vlade Republike Francuske, kao i stipendije za strane studente.
– Master studije na ENS-u bile su potpuno novo iskustvo. Francuski sistem obrazovanja zahtevao je drugačije veštine u odnosu na sistem u Srbiji – analizu naučnih radova, kritičko razmišljanje, diskusiju i samostalno predstavljanje rezultata. Bilo je izazovno raditi na engleskom jeziku, učiti francuski u isto vreme i snalaziti se u novom okruženju, ali to je bilo vreme velikih izazova i još većeg ličnog rasta, kaže Neda.
Presudan trenutak u njenom obrazovanju desio se kada se obratila dr Danijeli Matić Vignjević, Kragujevčanki koja vodi laboratoriju na Institutu Kiri u Parizu. Na Nedino pitanje da li bi mogla da dođe na praksu, odgovorila je potvrdno sa puno topline u glasu i poverenja, ne sluteći da će tim gestom promeniti tok njenog života.
Tokom prakse u laboratoriji kragujevačke naučnice otkrila je ne samo dinamičan svet nauke, već i otvoren, timski i kreativan način rada. To iskustvo je potvrdilo da je istraživanje upravo ono čime želi da se bavi.
Inspirisana tim iskustvom, na Institutu Kiri je započela i doktorat u toj laboratoriji, u okviru kojeg je proučavala ulogu kontraktilnih fibroblasta u crevu tokom regeneracije i upale. Jednostavnije rečeno, istraživala je kako ćelije koje se ponašaju kao „mikroskopski mišići“ pomažu tkivu da zaraste posle povrede, ali i kako njihova preterana aktivacija može doprineti razvoju bolesti kod ljudi.
Doktorirala je na Univerzitetu PSL (Paris Sciences et Lettres), a odbrana je održana u amfiteatru Instituta Kiri.
Kragujevac u srcu
Neda živi u Francuskoj već pet godina i mnogo toga je u toj zemlji inspiriše.
Postoji izreka da Francuzi ne žive da bi radili, već rade da bi živeli. Ta njihova lakoća života, sposobnost da cene slobodno vreme, uživanje u trenutku i vreme provedeno sa prijateljima, nešto je čemu se iskreno divi.
– Smatram da svako ko je mlad i ima priliku treba da ode makar na kratku praksu u inostranstvu. Ne samo zbog boljih uslova rada ili naprednije nauke, već zato što takva iskustva menjaju čoveka. Upoznajemo ljude iz svih krajeva sveta, njihove običaje, kulture i načine razmišljanja. Delimo priče, recepte, ideje i poglede na život. To nas uči otvorenosti, toleranciji i saradnji, vrednostima koje su jednako važne kao i samo znanje, kaže Neda.
Kod Francuza posebno ceni to što ne pristaju na nepravdu – kada im nešto nije po meri, oni ne ćute, već jasno i dostojanstveno zauzmu stav. Takva građanska svest i hrabrost su nešto što je inspiriše, a raduje je što se i u našem društvu budi sličan duh. Veruje da je važno umeti stati iza svojih uverenja i vrednosti koje smatramo ispravnima.
Danas se, pored istraživačkog rada, bavi i naučnom ilustracijom, spajajući umetnost i nauku. Kroz ilustracije nastoji da složene naučne pojmove prikaže jednostavno i jasno, kako bi nauku učinila pristupačnijom i razumljivijom svima.
– Uživam u francuskoj kulturi i životu u ovoj zemlji, ali mi, naravno, nedostaju porodica, prijatelji i, moram da priznam, naša hrana – posebno bakina i mamina kuhinja. U slobodno vreme volim da crtam, idem na izložbe i kratka putovanja. Do sada sam posetila Italiju, Španiju, Nemačku, Grčku i Švajcarsku, objašnjava Neda šta radi van laboratirije.
Naravno da uveliko razmišlja o svojoj budućnosti. Planira da nastavi da se bavi istraživačkim radom u oblasti ćelijske biologije i mikroskopije, ali i da jednog dana deo svog znanja i iskustva prenese u Srbiju – kroz saradnju, projekte i podršku mladim istraživačima.
– Kragujevac nosim sa sobom gde god da idem, kaže, kao koren, kao dom i kao podsetnik da se velike priče često rađaju u skromnim učionicama jednog malog, ali izuzetnog grada
Piše: Gordana Božić
