U septembru 2022. godine, pre nešto više od tri godine, Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca, pokrenuo je takozvanu prethodnu zaštitu za neke delove i celine grada koje se naslanjaju na sadašnje Staro gradsko jezgro, ali zakonski nisu do sada postale njegov deo i samim tim zaštićeno kulturno-istorijsko dobro.
Taj postupak proširenja je kao da se utvrđuje novo kulturno dobro. Tu je, po rečima pomoćnika direktora Zavoda Nenada Karamijalkovića, zakonska procedura nedorečena, jer se u jednom članu kaže da se u roku od tri godine utvrdi da li kulturno dobro ima potrebna svojstva i da se pokrene postupak usvajanja u Skupštini Srbije. Navodi se da se taj rok može produžiti još dve godine ako se utvrdi da postoje razlozi.
Ali, u jednom od narednih stavova kaže se da, ukoliko se ne utvrdi u roku od tri godine, prestaje prethodna zaštita. To je, po Karamijalkoviću, u suprotsnosti jedno sa drugim. Prvi član kaže pokrenuti postupak u roku od tri godine, a drugi utvrditi u roku od tri godine.
– Tako je u Zavodu zauzet stav da se do tri godine pokrene postupak, a za naredne dve godine da se utvrdi da li će to biti odobreno i izglasano u Skupštini. Pre dva meseca su prošle te tri godine otkako je pokrenut postupak. To bi značilo da prethodna zaštita traje još te dve godine, dok se konačno ne odluči o proširenju jezgra grada. Mi još čekamo, kaže Karamijalković.
Koje su zone predložene za proširenje? Prvo, to je deo oko Doma omladine, koji nije bio pod zaštitom, do Regentove kuće. Drugi deo je proširenje zone gde su Stari sud i Ured, s tim što su te dve zgrade već imale pojedinačnu zaštitu kao samostalna kulturna dobra, ali Zavod je hteo da obuhvati i prostor oko njih. Treći prostorni deo pod prethodnom zaštitom je Stara pošta i blok od nje prema hotelu. Tamo se završava zaštita i ne ide dalje, obuhvatajući pojas prema Ulici kralja Petra prvog.
Četvrta celina pod prethodnom zaštitom je Hotel „Dubrovnik” i ka zgradi „Kifla” jedan deo, ne ceo blok, dakle do onih zgrada koje imaju vrednosti, a ostale ne. To je na suprotnoj strani ulice od „Kifle” do određene granice, ne do „Fontane”. Na kraju, peta zona za proširenje zaštićene oblasti „Staro jezgro” je blok kod kafane „Stara Srbija” u Karađorđevoj ulici. To je leva strana ulice idući prema Ulici Svetozara Markovića i čitav taj blok do crkve.
Svi radovi u ovim zonama koje su u prethodnoj zaštiti moraju da se odvijaju kao da su one pod zaštitom. To je prostorno kulturno-istorijska celina „Staro jezgro Kragujevca”. I u okviru nje postoje objekti koji su pojedinačno zaštićeni po stepenima zaštite. To znači da i oni koji nisu vrednovani jesu pod zaštitom i potrebni su uslovi Zavoda kod izvođenja radova na tim objektima. Razlika je što su tamo gde su objekti vrednovani uslovi stroži.
Motiv da se širi zona zaštite Starog jezgra je da se grade velike zgrade, visoke građevine, a da kuće stambenog tipa sve više nestaju. Pojavila se zabrinutost za zone Starog jezgra, pre svega zbog nekih pojedinačnih objekata koji po stavu ljudi iz Zavoda zaslužuju da se očuvaju.
Postojao je strah da se ne naruši integritet starog gradskog jezgra, objekata kao što je stara Pošta, „Dubrovnik”, „Stara Srbija”, Dom omladine… Bila je želja da se ti pojedinačni objekti zaštite, a da ih ne bi utvrđivali zasebno mnogo je lakše bilo proširiti zonu zaštite starog gradskog jezgra.
Jeste da sada ove zone, kako navodi Nenad Karamijalković, obuhvataju objekte koji nisu vrednovani, ali i Zavod će davati malo slobodnije uslove, samo da ne narušavaju integritet starog jezgra. U velikoj meri on je, kaže Karamijalković, već narušen, ali da ne bi i ovi objekti došli u problem nestanka, to je bio motiv.
Piše: Miloš Pantić
