Za konkursno sufinansiranje medijskih projekata za ostvarivanje javnog interesa u 2026. godini predviđeno je 0,1 posto od ukupnog kragujevačkog budžeta, dok će gotovo četiri puta više, direktno kroz subvencije, dobiti samo jedan medij – gradska Radio-televizija Kragujevac. To je model po kome već godinama „(iz)diše“ medijski prostor u Kragujevcu.
Za javni konkurs se sredstva iz gradske kase izdvajaju „na kašičicu“, a moglo bi se reći i odokativno, jer nije poznato kako se dolazi do tog „računa“, budući da su i manji gradovi od Kragujevca izdvajali više para za privatne medije.
Zabrinjavajuće je i to što je „matrica“ naštelovana tako da su na prošlogodišnjem konkursu „ispod crte“, dakle bez dinara, ostali mediji koji izveštavaju o studentskim i građanskim protestima i ne idu „niz dlaku“ vlastima. Pritom su pojedini odbijeni mediji, vrlo čitani portali i jedine novine u Kragujevcu, prolazili sa visoko ocenjenim projektima na prethodnim gradskim konkursima. Pravilo je i da novac preko gradskog konkursa ili javnih nabavki, u značajnom delu, završava u medijima koji su van Kragujevca, pa je upitno da li su i u kojoj meri sadržaji dostupni publici kojoj su i namenjeni.
– Nije ključna primedba ko na konkursu za sufinansiranje javnog interesa u medijima nije dobio novac, već ko je dobio. A reč je o medijima koji redovno krše novinarski kodeks, pojedini koji su prošle godine prošli na kragujevačkom konkursu imali su kazne Saveta za štampu, za neke od njih niko nije čuo…, ocenjuje Jovanka Nikolić, urednica portala Glas Šumadije.
Prema rečima Marije Obrenović iz portala “Pressek“ pokazalo se da ni u Kragujevcu, kao ni i u čitavoj Srbiji, prilikom raspodele budžetskog novca na konkursima nisu presudni ni kvalitet projekata, ni kapaciteti redakcija, niti javni interes.
Ili si „naš“ ili nisi
Od 38 medija koji su učestvovali na gradskom konkursu 2025.godine, pare su odobrene za 14. Većinom su prošli oni koji su politički podobni, neki koji su i nevidljivi na medijskoj sceni ili su daleko od javnog interesa Kragujevčana, jer informativno pokrivaju Beograd, Vranje ili Veliku Planu.
Od šest medija van Kragujevca koji su se „na daljinu“ bavili temama koje interesuju građane ovog grada, najsnažniju naklonost konkursne komisije i najviše para, milion dinara, dobile su beogradske „Večernje novosti“, za tekstove o najznačajnijim infrastrukturnim, privrednim i komunalnim projektima u Kragujevcu. Po 800 hiljada je otišlo na adrese „Mondo INK Beograd“ i „Internet grupa“ za „Pametni Kragujevac- inovacije za kvalitetniji život“ i u „Zdravom gradu – zdrav duh“. Više od pola miliona dinara je dobio Centar za informisanje TV Info puls Vranje za bavljenje problemom senzacionalizma u medijskom izveštavanju, dok je po simboličnih 100 hiljada odobreno Produkciji TV programa „Selos“ iz Kraljeva i Zanatsko trgovinskoj radnji i izdavačkoj kući „Kofip“ iz Velike Plane.
Od kragujevačkih medija, najbolje je prošao Medijski centar doo Kragujevac (portal „ucentar.rs“), koji je prepoznatljiv po afirmativnom izveštavanju o aktuelnoj vlasti. Na konkursu je dobio 950 hiljada dinara i još 500 hiljada dinara gradskih para van konkursa, po osnovu pojedinačnih davanja. Sledi produkcija Jelene Milovanović za emisije u oblasti zdravstva koje se emituju na gradskoj Televiziji Kragujevac sa 1,2 miliona dinara. Privredno društvo „Peto – tri 1941“ prolazi „tradicionalno dobro“ na gradskim medijskim konkursima, lane je „inkasirao“ 800 hiljada dinara za tekstove na temu „Budi drug, nemoj biti glup“.
– Volela bih da vidim kojim se temama važnim za Kragujevac, recimo, bavi tokom godine medij koji se zove „Peto tri“, kaže urednica portala „Glas Šumadije“.
Iz Radija Zlatousti koji je bio najbolje bodovan za projekat „Sinovi Republike“, kažu da su razočarani ponudom projekata medijskih kuća.
– Čak i kada se radi o ozbiljnim, profesionalnim medijima, kao da se poseže za lakšim temama. Možda misle da će lakše proći kod komisija. Uzgred, komisije bi trebalo da budu raznovrsnije i stručnije no što jesu , kaže novinarka i glavna urednica Radija Gordana Jocić.
Na konkursu su, pored ostalih, eliminisanu jedini štampani nedeljnik u Kragujevcu „Kragujevačke novine“, produkcija „Optimum video“ Aleksandre Petrović, nekadašnje dopisnice Nove S, agencija „Iz glave“, kao i vrlo posećeni portali „Pressek“ i „Glas Šumadije“ .
Bodovanje projekata ide na dušu tročlane komisije koju je izabrala gradska uprava. Odlučivali su penzioneri: Miodrag Popov, novinar informativnog programa Televizje Beograd iz ratnohuškačkog perioda rada, Miodrag Miljković, na predlog PROUNS-a koji uglavnom okuplja režimske novinare i Branimir Grulović koji je, kako je saopštio UNS, bio član komisija u čak 44 gradova i opština.
U znaku „naprednih“ rezova
Ove godine je za razvoj javnog informisanja u kragujevačkom budžetu opredeljeno 15.250.000 dinara, od čega 14.250 000 za sprovođenje javnog konkursa, 750.000 za pojedinačna davanja medijima, a za usluge po ugovoru 250.000 dinara. Biće „nešto“ para i kroz javno oglašavanje i javne nabavke.
Prema odgovorima koji su nam dostavljeni po zahtevu, četiri gradske uprave su ove godine predvidele oko 2,8 miliona dinara za javno oglašavanje u medijima od kojih, međutim, ne mogu da se „ovajde“ kragujevački mediji, budući da je prema dosadašnjoj praksi objavljivanje oglasa dominantno u beogradskim glasilima: Službeni glasnik, list „Kurir“, Medijska mreža, „Alo media sistem“ i „Mondo INC“.
Za potrebe Gradske uprave za finansije i javne nabavke za javno oglašavanje je namenjeno milion dinara, dok je Gradska uprava za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje predvidela 1,2 miliona dinara sa PDV-om. Gradska uprava za poslove organa Grada je namenila 250.000 dinara za javno oglašavanje, što je gotovo sedam puta više nego lane. Gradska uprava za društvene delatnosti je planirala 240.000 na ime objavljivanja oglasa za javne nabavke, a 100 hiljada za oglase i pozive na konkurse u oblasti kulture.
A da planirani iznos za sufinansiranje medijskih sadržaja po konkursu nije „zakucana“ budžetska stavka potvrđuju rezovi u 2025. godini, pa se ne isključuje mogućnost da će i u ovoj godini raditi „makaze“ lokalne vlasti.
Naime, lane je za finansiranje razvoja javnog informisanja budžetom najpre bilo predviđeno 47,5 miliona dinara, da bi kada je u februaru bio raspisan javni konkurs za sufinansiranje medijskih projekata figuriralo tek 12,6 miliona. Raspodeljeno je gotovo 8,9 miliona, dok je čak 3,7 miliona ostalo u “kasi”.
U nerežimskim medijima ocenjuju da se iznosom za privatne medije „manipulisalo“ pre svega zbog iščekivanja završetka privatizacije gradske Radio televizije Kragujevac, koja bi u tom slučaju, kao i drugi privatni mediji, morala da, kao i ostali, konkuriše za sredstva, ali se to nije dogodilo
Dilema pred novi konkurs
U kragujevačkim medijima koji su uvereni da su lane odbijeni isključivo zbog “neposlušnosti”, očekuju da će se prošlogodišnji „scenario“ ponoviti u 2026, ali tvrde i da neće odustati od učešća na novom gradskom konkursu koji bi, po Zakonu o javnom informisanju, trebalo da bude raspisan do 1. marta.
Novinar Miroslav Miletić iz produkcije “Iz glave”, kaže da će učestvovati na konkursu, pre svega iz “radoznalosti”, da sazna zašto njihov projekat na konkursu za sufinansiranje medijskog sadržaja neće proći.
– Da vidim koje će biti obrazloženje za odbijanje onih koji nisu politički podobni. Jer, vlast se više i ne trudi da prikrije razloge odbijanja. Stvari su sada vrlo jednostavne – ili si naš ili nisi, ili si napredan ili nisi. Nada umire poslednja, znam da je uzalud, ali ipak se nadam da će ove godine biti nekih inovacija u obrazloženjima, govori Miletić u svom stilu.
On je uveren da je politička podobnost presudna za dobijanje sredstava na konkursu, ali ističe i da je zaprepašćujuća nekompetentnost onih koji odlučuju o dodeli sredstava.
Prema rečima Miletića, pred raspisivanje konkursa za 2026.godinu prisutna je nova “dilema”- uzeti ili ne novac na konkursu.
– Od pada nadstrešnice, početka protesta, uključivanja studenata u protest, a zatim i zborova, nameće se vrlo opasna i potpuno pogrešna ideja – uzimanje novca na konkursima za sufinansiranje medija je izdaja ideje protesta, saradnja sa vlašću… To je druga strana novčića. Isto kao što vlast medije deli na podobne i nepodobne, patriotske i izdajničke, tako i jedan deo javnosti koji podržava proteste, medije deli na slobodne i nezavisne (čitaj naše) i plaćeničke (čitaj Vučićeve). Kao i svaka druga generalizacija ili podela, tako je i ova potpuno besmislena. Čuje se u delu javnosti da je novac Vučićev, nije naš. Ko uzme pare na konkursu, on je Vučićev. Ona govori o potpunom nerazumevanju društva u kome živimo i ujedno stvara situaciju u kojoj čini rad medija gotovo nemogućim. Ako je iskazivanje pravovernosti i lojalnosti nekom od društvenih činilaca ono što se prevashodno traži od medija, onda mi medije u stvari više nemamo. Ni naše, ni njihove, zaključuje Miletić.
PRIVILEGIJE ZA PROPAGANDNI SERVIS SNS-a
Za mezimče i šakom i kapom
Za mezimče i šakom i kapom
U odnosu na druge lokalne informativce, gradska Radio televizija Kragujevac je miljenik lokalne vlasti koja joj je samo u prošloj godini iz budžeta upumpala 80 miliona dinara. A kako se došlo do te brojke ?
Prvo je u budžetu grada za 2025. bilo predviđeno da će kroz subvencije, dakle direktna davanja, RTK pripasti 50 miliona dinara. To je bilo za petnaestak miliona manje nego što je uplaćeno 2024, jer su u gradskoj upravi očekivali da će ova medijska kuća u dogledno vreme biti privatizovana.
Međutim, već u junu subvencije za RTK pojačavaju se za još deset miliona dinara, a ta odluka donosi se samo desetak dana pre nego što je oglašena nova aukcijska prodaja RTK. Rečeno je da taj „dodatakˮ treba da pokrije njen rad do kraja septembra, što je stvorilo sumnju da se već tada znalo da novi vlasnik neće brzo preuzeti RTK. Potom je rebalansiran budžet grada tako što je prihodna strana uvećana za oko 600 milona dinara i u taj „višakˮ ugrađena je i Radio televizija Kragujevac sa novih 19 miliona dinara subvencija.
Da je krajem prošle godine RTK prodata na raspisanoj licitaciji, umesto što je zbog grešaka nadležnih privatizacija poništena, u gradskoj kasi ostalo bi 80 miliona. Privatna televizija bi izgubila pravo na subvencije i bila bi upućena, kao svi drugi mediji, da do para iz lokalnog budžeta dođe konkurisanjem za takozvano sufinansiranje medijskih projekata.
Za finansiranje Privrednog društva “RTK” u 2026. godini budžetom su predviđene subvencije u iznosu od 55 miliona dinara, pa je očekivano da će na novu naklonost vlasti, sa “malog ekrana” odgovoriti kao i do sada – programom po meri vladajuće stranke.
Izvesno je i da ovaj iznos neće biti konačan za RTK, jer grad ovom mediju svake godine poverava usluge prenosa skupštinskih zasedanja koje su po ugovoru sa RTK lane plaćene osam miliona dinara sa PDV-om.
Piše: Gordana Mirović
