Ja sam često pokušavao da predvidim nešto u našem političkom životu, ali gotovo nikad nisam pogodio. Međutim, nažalost, ono najgore sam pogodio. Ranije sam pisao u ovim novinama da će studentska borba morati da traje do 2027. I sve više liči na to. Moja procena se zasnivala na pogrešnim premisama, ali je dala tačan rezultat.
Naime, ja sam pošao od toga da je Kesedžija sujetan i da će, pošto proceni situaciju, sačekati da ode neporažen, po sili zakona. Međutim, podcenio sam njegovu sujetu, jer on je toliko sujetan da veruje još uvek da može da okrene situaciju u svoju korist, da postane premijer. Međutim, neke procene kažu da je SNS po rejtingu ispod studentske liste, a da je njegov koalicioni partner SPS, po rejtingu na nivou opozicije.
I, normalno, pokušava da radi jedino što zna – zastrašuje. Najnoviji primer su izbori za studentski parlament na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Kesedžija je, nedavno, primenio svoj izborni inženjering čak i na izbore za neke mesne zajednice u Novom Sadu. To pokazuje koliko on ne razume ovu novu situaciju u kojoj se nalazi. To je radio kad je imao najjači rejting, što je bilo nezrelo i tada. Sada je to rogobatno!
No, on sve besnije krši sve demokratske norme, uvodi policiju na fakultete i Univerzitet, maltretira studente kad obilaze glasačko telo. Čak suspenduje policajce koji postupaju po zakonu i sprečavaju napade na studente.
Zvao je onog agresivnog čičicu da mu se izvini. Udario je u dno! Što se vidi i iz intervjua RTS-u kad je govorio o datumu izbora i o pozivu Sandra Gocija na TV duel. Poziv je, pošto je iznipodštavao Gocija, prihvatio, ne konsultujući se sa samom televizijom N1. Očigledno je očekivao da će N1 to da odbije, što se i desilo. Sad će to da predstavi kao svoju pobedu, jer su se i N1 i Goci uplašili njegove „argumentacijeˮ. A njegova argumentacija se zasniva na procenama, pukim tvrdnjama, bez ikakvih argumenta. To bi stvarno trebalo videti.
On učvršćuje svoj režim koristeći golu fizičku silu, ali zaboravlja da je ona nemoćna pred snagom uma, koju poseduju studenti. Da se podsetimo (kroz jednu uprošćenu shemu). Hegel deli svest uopšte na standardnu, običnu svest, što je prva faza i samosvest, što je druga faza. Obična svest se javlja kao čulna; opažajna; i razumna. Prve dve samo skupljaju direktno podatke o stvari, a razum saznaje stvari. Dakle, ta faza svesti poseduje samo svest o znanju. Dok u sledećoj fazi, postoji svest o znanju i o onome ko saznaje, koja je sada SAMOSVEST. Treći stupanj je UM („najviše sjedinjenje svesti i samosvesti ili, znanja o nekome predmetu i znanja o sebiˮ). Studenti za koje smo već pokazali da su dospeli do samosvesti, na putu su da dođu do uma i otud tvrdnja da oni koriste snagu uma, koja je uvek nadmoćna ogoljenoj sili.
Primer za to su događaju od 15. marta 2023. kad su studenti nadmudrili pokušaj režima da uvede nasilne metode u borbu sa studentima (zvučni top, itd.). A i posle toga, lomili su im vilice, razbijali glave, no nisu izazvali nasilnu reakciju. Srpski studenski pokret koristi gandijevske metode. Evropska komisija je počela da primećuje nenasilnu pobunu koju koristi studentski pokret i da osuđuje golu silu koju režim primenjuje. Čak se razmatra ukidanje ili smanjenje predpristupnih sredstava koja su na raspolaganju Srbiji.
Inače, naprednjaci su sve prostiji i prostiji. Selaković se upisao u anale beščašća: Rekao je koleginici poslanici s kojom je polemisao o zgradi admaraliteta: „Možete slobodno da me povučete za taj admiralitetˮ. Ali snaga prostakluka i gole sile, slabija je od snage uma.
Sve se to odbija od gandijevskog pristupa studenata. Sećate se one scene kad Gandi, kao mlad advokat u Južnoafričkoj Republici, pokušava da pređe stazu koja razdvaja deo grada u kome žive „obojeniˮ od dela koji je dozvoljen samo belcima. Policajci ga tuku bambusovim štapovima i on, čim mu se razbistri u glavi, nastavlja da puzi, ne pokazujući nikakvu agresivnost. To nije promenilo aparthejd, ali je transformisalo Indiju.
Nadajmo se da smo mi sličniji Indiji, nego Južnoafričkoj Uniji. To se uostalom vidi po tome kako je narod prihvatio studente, a Kesedžija ima sve manje prostora za svoju predizbornu agitaciju.
Piše: Vladimir M. Ristić
