Pred novu 2026. godinu ispred „doma lordovaˮ, Karađorđeve 19, pojavila se ulična biblioteka „Don Kihotˮ. Na hrastovom stubu od osamdeset santimetara prolaznicima se nude tri police pune knjiga. Njeno veličanstvo KNJIGA traži nove čitaoce. Prolaznike pravlači lepim dizajnom. Na prvi pogled liči na veliku kućicu za ptice. Učvršćena je u drveni ram sa staklenim vratima, osigurana jakim rajberom i krovom od nepromočive crvene šindre. Ispod krova ugravirano je na ploči: „Ulična biblioteka – „jednu uzmi, jednu ostaviˮ i ukrašena sa dva krokija čitoca zadubljenog u knjigu. Na poleđini, preko cele površine, ugravirani su Don Kihot i Sančo Pansa.
Zavirio sam u naslove i pogled mi je privukala knjiga „Krvavi Božićˮ autora Vladimira Đorđevića. Istinita priča skrivana pola veka imala je i posvetu. Bio sam na promociji knjige, ali nisam je nabavio. Uzeo sam je i umesto knjige ostavio primerak „Kragujevačkih novinaˮ, gde je strana o ljubiteljima knjige namenjena piscu kratkih priča Svetlani Pavlović iz Grošnice. Pronašao sam inicijatora i realizatora ideje koji, inače, stanuje u zradi ispred koje je postavljena „ulična bibliotekaˮ. Gospodin joj je darivao i ime, ali nije želeo da njegovo bude objavljeno.
– Kao klinac sam dosta čitao. Osim lektire u osnovnoj i srednjoj ekonomskoj školi, privlačili su me naslovi mnogo širi od obavezne literature. Nisam imao probleme oko nabavke knjiga. Kragujevac je u to vreme imao veliki broj odličnih knjižara, „Svetlostˮ, „Prosvetuˮ, „Nolitˮ.
Prva ponuđena postavka za razmenu obuhvatala je desetak knjiga iz lične biblioteke. Posle par dana ideja je zaživela. Danas je na policama stotinak knjiga.
– Biblioteka je pod video nadzorom i mojom kontrolom. Tvrdim da se svaka dva do tri dana menja postavka. Smatram da su za realizaciju ovog mini projekta zaslužuni svi stanari Stambene zajednice Karađorđeve 19, koji su finansirali celokupan projekat. Ja sam osmislio dizajan, da drvo koje kao da izrasta iz kamena, ima za svoje grane biblioteku, koja se razvija cveta i lista sa novim vlasnicima knjiga.
Kućicu je izgradio stolar iz Šumarica Radiša Vukadinović Baranac. Njegove radove naš sagovornik video je pre toga mnoge – kućice za pse, ograde bunara… Ovo je bio poduhvat borbe protiv vetrenjača, zato sam joj je, kaže, dao ime „Don Kihotˮ. Sa zadnje strane pokrivenog ormana nacrtana je replika Pikasovog crteža Don Kihota. Scenu je oživeo tatu-majstor Aleksandar Saša Đorić, iz studija za tetoviranje „Crno beli svetˮ.
Ovo nije jedina biblioteka za razmenu knjiga u Kragujevcu. Ima još jedna i postavljena ispred nekadašnjeg hotela „Dubrovnikˮ. Ona je formata A1, u nju može stati pet – šest knjiga i postavila ju je kompanije mobilne telefonije.
Naš sagovornik kaže da je po struci ekonomista i bavi se nekretninama. Živeo je jedanaest godina u Americi i tamo je uočio da svako naselje ima zajedničku biblioteku poput ove „jednu uzmi, jednu ostaviˮ.
– To mi je bilo veoma simpatično, te sam preneo tu ideju u moj rodni grad. U početku je bilo dosta negativnih komentara. Očekivalo se da će to neko da polomi i pobaca knjige. Ja sam verovao u ideju i da će ona da zaživi. Želim da u budućim projektima prenesem ovu ideju u druge delove grada, priča tvorac ulične biblioteke.
Ova biblioteka okuplja ljubitelje knjige svih generacija. Najinteresantnija je anegdota o studentima koji su radili neki projekat o gradu Nišu. Nisu uspeli u institucijama da pronađu potrebnu građu, ali su je otkrili u Karađorđevoj ulici i objavili tu vest na Instagramu.
Pregledom naslova uvideli smo da ima različitih žanrova, na različitim jezicima. U poslednje vreme raste broj dečijih knjiga koje se nude za razmenu. Najviše je do sada bilo knjiga Paula Koelja i Danijele Stil.
Dakle, posetite ovu specifičnu biblioteku, podarite joj jednu svoju knjigu i uzmite drugu – po svom izboru.
Piše: Miloš Ignjatović
